Američki predsednik Džo Bajden reagovao je očajnim tonom na to što je Predstavnički dom otišao na pauzu bez glasanja o predlogu zakona koji uključuje pomoć Ukrajini.
„Neuspeh podrške Ukrajini u ovom kritičnom trenutku nikada neće biti zaboravljen“, rekao je Bajden.
Predstavnički dom američkog Kongresa otišao je na pauzu do kraja februara bez glasanja o predlogu zakona koji je usvojio Senat i koji sadrži paket pomoći Ukrajini.
U utorak, 13. februara, američki Senat je odobrio dvopartijski zakon o finansiranju koji pruža pomoć Ukrajini, Izraelu i drugim savezničkim zemljama.
U hitnom obraćanju 13. februara, američki predsednik Džo Bajden zahtevao je od predsednika Predstavničkog doma Džonsona da „odmah“ glasa o predlogu zakona koji sadrži dodatna sredstva za Ukrajinu, koji je usvojio Senat.
Međutim, Džonson je rekao da predlog zakona u Senatu ne sadrži oštrije mere bezbednosti granica koje su zahtevali republikanci u Predstavničkom domu i da ga neće iznositi na glasanje.
Ulazak Ukrajine u NATO moguć ali tek “nakon rata”
Pored odbijanja Predstavničkog doma da glasa o novom paketu vojne pomoći Kijevu, američki Stejt department je saopštio da se pridruživanje Ukrajine NATO-u neće razmatrati na ovogodišnjem samitu i da će to verovatno biti „nakon što rat“.
Daniel Cisek, predstavnik Stejt departmenta SAD, u komentaru za Suspilne, javnu radio-televiziju Ukrajine, rekao je da: „ Članice NATO-a znaju i razumeju da Ukrajinci žele da postanu deo NATO-a odmah i što je pre moguće Iskreno , ne očekuje se da će se to desiti na ovogodišnjem samitu NATO-a…verovatno posle rata . “
On je rekao da NATO ove godine puni 75 godina i da je “Alijansa u poslednje vreme jača”. Na to posebno utiče proširenje, naime, pristupanje Finske u aprilu 2023. i poslednji koraci za pristupanje Švedske.
„To znači da je NATO zapravo veći i jači nego što je bio za 75 godina. Ovo je takođe važno pitanje za odnose između NATO-a i Ukrajine “, rekao je Cisek.
On je napomenuo da je u svetu sve više sukoba, pa i izazova. Međutim, može se videti da uprkos razlikama između članica NATO-a, na kraju odluka Alijanse ostaje jednoglasna u pogledu pristupanja Ukrajine.
Kao primer, Cisek je naveo prošlogodišnji samit NATO-a u Viljnusu, gde su sve članice ponovile da je „Ukrajini mesto u NATO-u“.
On je takođe rekao da očekuje da Senat nastavi da radi zajedno na sprovođenju reformi u Ukrajini. Sada je glavni prioritet pružanje pomoći za odbranu.
