Hezbolah upotrebio naprednu iransku vođenu raketu Almas u napadu na ključnu izraelsku bazu [VIDEO]

Hezbolah je koristio napredne protivtenkovske vođene rakete (ATGM) iranske proizvodnje poznate kao Almas u napadu 23. januara na bazu kontrole vazdušnog saobraćaja Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) Mount Meron.

U vreme napada, iz Hezbolaha su izjavili da su ispalili „veliki broj odgovarajućih projektila” na ključnu bazu, koja se nalazi nekih osam kilometara od granice sa Libanom, kao odgovor na „nedavne atentate i ponovljene napade na civile” u Libanu i Siriji.

Video koji prikazuje lansiranje nevođenih raketa u bazi objavljen je 24. januara. Međutim, drugi video, objavljen je 25. januara, prikazuje elektro-optičku vođenu raketu koja pogađa ono što je Hezbolah opisao kao kupolu u kojoj se nalazi sistem za prikupljanje obaveštajnih podataka u bazi.

Raketa je očigledno bila Almas, kopija izraelske porodice ATGM Spike koju je Iran prvi predstavio pre četiri godine. Iran je navodno bio u stanju da kopira sistem izraelske proizvodnje zahvaljujući nekoliko projektila koje je zarobio Hezbolah tokom Libanskog rata 2006.

Iran je do sada pokazao tri verzije Almasa sa dometom od 4-10 kilometara i mogućnošću lansiranja sa zemlje ali i iz vazduha.

Baš kao i ATGM Spike, Almas je opremljen elektrooptičkim ili infracrvenim tragačem. Raketa ima funkciju napada odozgo, što znači da može da gađa oklopna vozila odozgo. Almasov zemaljski lanser je skoro identična kopija komandne i lanserske jedinice Spike.

IDF je priznala da je napad na bazu Mount Meron – koji je bio drugi u poslednjih nekoliko nedelja – rezultirao materijalnim gubicima. Međutim, nisu saopštili nikakve detalje.

Napad je usledio nakon što je nekoliko komandanata Hezbolaha i palestinskog pokreta Hamas, kao i visokih oficira iranske Islamske revolucionarne garde (IRGC) ubijeno u napadima u Libanu i Siriji. Izrael se smatra odgovornim, ali nije preuzeo odgovornost za njih, što inače ni ne čini.

Posedovanje Almas ATGM od strane Hezbolaha nije iznenađujuće. IRGC je uvek snabdevao grupu najnovijim sistemima oružja proizvedenim u Iranu.

Projektil predstavlja ozbiljnu pretnju za ID. Njegove udarne karakteristike znače da bi teoretski mogao da porazi izraelski glavni borbeni tenk Merkava Mark 4M koji je opremljen sistemom aktivne zaštite Trophy.

Odluka Hezbolaha da otkrije prisustvo projektila verovatno je zamišljena kao poruka Izraelu, koji je nedavno uputio nekoliko pretnji Libanu zbog sukoba na granici – koji su izbili nakon početka rata u Pojasu Gaze.

Hasan Nasralah, generalni sekretar Hezbolaha, više puta je izjavio da deeskalacija neće biti moguća pre kraja izraelskog rata u Gazi.

Hezbolah dronovima napao lokaciju Gvozdene kupole na severu Izraela

Hezbolah je 25. januara povećao napade na Izraelske odbrambene snage gađajući sistem protivvazdušne odbrane Gvozdena Kupola u ​​blizini severnog izraelskog naselja Kfar Blum.

Sistem je bio na meti sa dve bespilotne letelice samoubice, navodi se u saopštenju grupe koju podržava Iran, uz napomenu da je napad izveden „da bi se podržao postojani palestinski narod u Pojasu Gaze i da bi se podržao njihov hrabar i častan otpor“.

U satima koji su prethodili napadu, Hezbolah je saopštio da su njihovi borci gađali dve izraelske vojne lokacije duž granice sa Libanom, Džal al-Alam i al-Radar.

Portparol ID je rekao da su dve „vazdušne mete“, za koje se veruje da su bespilotne letelice, ušle u vazdušni prostor Izraela iz južnog Libana i pogodile otvorene oblasti u severnom Izraelu. Portparol je potvrdio da su dronovi pogodili područja u blizini Kfar Bluma, ali nisu prijavili štetu ili povrede.

Kao odgovor na napad dronom, iz ID su saopštili da su izveli seriju napada na ciljeve Hezbolaha u južnom Libanu, uključujući pistu koju koristi grupa u planinskom regionu Kalat Džabur. Pogođene su i druge mete u blizini gradova Tira i Mgairije.

Pista, koju je prošle godine otkrio izraelski ministar odbrane Joav Galan, služila je vazdušnim jedinicama Hezbolaha, prema IDF-u. Izrael je optužio Iran da je izgradio pistu, za koju se smatra da je grupa koristila za lansiranje dronova.

Iz IDF su kasnije tokom dana najavili drugi talas udara na južni Liban. Navodi se da su tenkovi pucali na dva lokaliteta Hezbolaha u gradovima Tajr Harfa i Ajta al-Šab, dok su lovački avioni gađali lokalitet u gradu Kafr Kila i osmatračnicu u gradu Blidi. Područja u blizini grada Al-Dahirije takođe su granatirana artiljerijom, navode iz komande izraelskih snaga.

Sukobi na libansko-izraelskoj granici prvi put su izbili nakon početka rata u Gazi, kada su Hezbolah i njihovi saveznici izveli napade u znak podrške Pojasu.

Od 25. januara u sukobima na libansko-izraelskoj granici poginulo je šest civila na izraelskoj strani, kao i devet vojnika ID. Na libanskoj strani, više od 200 ljudi je ubijeno. Ukupan broj žrtava uključuje 156 boraca Hezbolaha, od kojih je 14 ubijeno u Siriji, 28 Palestinaca, jedan libanski vojnik i najmanje 24 civila.

Originalni Spike NLOS

Spike NLOS (Non-Line-of-Sight) je precizno vođeni raketni sistem koji je razvio Rafael Advanced Defence Systems, izraelska odbrambena kompanija. Sistem je dizajniran da angažuje i uništava ciljeve koji su skriveni od direktne linije vida, kao što su oni iza zidova, zgrada ili drugih prepreka.

Sistem Spike NLOS se sastoji od projektila, lansera i sistema za navođenje. Raketa ima domet do 25 kilometara i može se navesti do cilja pomoću kombinacije GPS i elektro-optičkih/infracrvenih senzora. Lanser se može montirati na vozilo ili koristiti u prenosivoj konfiguraciji, a njime može upravljati jedan vojnik.

Spajk NLOS je uspešno korišćen u borbenim operacijama od strane izraelskih odbrambenih snaga i izvezen je u nekoliko zemalja. Njegova sposobnost da gađa skrivene mete sa izuzetnom preciznošću čini ga vrednim sredstvom i za odbrambene i za ofanzivne vojne operacije.