Uhvaćeni teroristi umešani u stravičan napad u Iranu ponovo navode na pitanje ko stoji iza ‘Islamske Države’?

Na komemoricaji povodom četvrte godišnjice pogibije zapovednika Quds (Jerusalim) jedinica iranske Revolucionarne garde, Kasema Sulejmanija, 3. januara 2024. su u Kermanu eksplodirale dve eksplozvne naprave. Ceremonija se održavala na Golzar Šohada groblju kod Saheb al-Zaman džamije.

Prva eksplozija dogodila se 700 metara od Sulejmanijevog groba u blizini parkinga, a druga kilometar dalje, u ulici Šohada. Naprave su detonirane u intervalima od 10-15 minuta. Prema izveštajima iranskih medija, napad je bio izveden bombama u vrećama postavljenim na ulazu u groblje, koje su aktivirane daljinski.

Neki svedoci su primetili da je jedna od bombi bila u kanti za smeće a druga u parkiranim kolima. Bilans napada su bile najmanje 103 poginulih i 284 ranjenih ljudi. Stravičan teroristički akt je izveden u vreme usijanja bliskoistočne krize izazvane operacijama izraelske vojske u pojasu Gaze protiv Hamasa.

Kao što se i očekivalo, gnev Irana se u prvom treutku usmerio ka Izraelu i SAD  – državi koja je 3. januara 2020. u Iraku ubila generala udarom bespilotne letilice.

ISIS prihvata odgovornost 4 januara

No, 4. januara je jedna grupa Islamske države (ISIS) je na Telegram kanalu preuzela odgovornost za oba samoubilačka bombaška napada. Šta više, u objavi su izneti detalji koji su ukazali na drugačiji način izvršenja akta.

Iz teksta saopštenja proizilazi da su napad izvela dva bombaša samoubice, Umar Muvahid i Sejfullah Mudžahid, naoružani pojasevima sa eksplozivom. ISIS agencija IRNA i novine Amaq objavili su da je prvi bombaš samoubica detonirao pojas među posetiocima groba Kasema Sulejmanija, a drugi je napao je 20 minuta kasnije masu koja se okupila na mestu prve eksplozije.

Više detalja o autorima napada i njihovim motivima nije se moglo utvrditi. Aaron Zelin, stručnjak iz Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku (Washington Institute for Near East Policy), izjavio je da ga ne bi iznenadilo da je napad izveo ogranak Islamske države sa sedištem u susednom Avganistanu, poznat kao ISIS-Khorasan ili ISIS-K.

Naime, Teheran je navodno tvrdio da ISIS-K stoji iza mnogih osujećenih napada u poslednjih pet godina. Većina uhapšenih bili su Iranci, Centralni Azijati ili Avganistanci iz mreže podružnice sa sedištem u Avganistanu, a ne iz mreže grupe u Iraku i Siriji.  

Hapšenje terorista 5. janauara

Konačno, iransko Ministarstvo obaveštajnih službi je 5. januara saopštilo je da su snage bezbednosti uhapsile dve osobe zbog pružanja podrške dvojici bombaša samoubica u Kermanu i devet drugih osoba sa sedištem u drugim delovima Irana za koje se sumnjalo da su povezani sa incidentom.

U zvaničnom saopštenju se navodi da su agenti zaplenili eksplozivne naprave i sirovinu, eksplozivne prsluke, uređaje za daljinsko upravljanje, detonatore i hiljade kuglica koje su korišćene u eksplozivnim prslucima.

Jedan od bombaša samoubica identifikovan je kao državljanin Tadžikistana. Upravo poslednji podatak je podstakao je spekulacije da se iz Tadžikistana „pripadnici terorističke grupe ID aktivno prebacuju u Nemačku pod maskom izbeglica te da Ukrajinu koriste kao tranzit“.

Vredi napomenuti da su Rusi nakon povlačenja Amerikanaca iz Afganistana, 2021, pojačali „borbene sposobnosti svoje vojne baze u Tadžikistanu i počeli da obučavaju lokalne vojnike“, te da su još tada upozorili na opasnost od uticaja militanata Islamske države iz susednog Afganistana.

Dušanbe je takođe skretao pažnju na veze zabranjene opozicione Partije islamske obnove Tadžikistana sa grupama povezanim ss ISIS-om u planiranju nekoliko napada, ali nisu dale dodatne detalje u vezi sa ovim ili drugim incidentima.

S druge strane, Jonathan Landay i Steve Holland su 5. januara izvestili agenciju Reuters kako su američke obaveštajne službe došle do saznanja da iza napada stoji teroristička ćelija IS-Khorasan sa sedištem u Afganistanu.

Ovo bi podržalo ranije izneto mišljenje Aaron Zelina. No, izvori dvojice Rojtersovih novinara su tražili anonimnost. Navodno, radi se o osetljivom pitanju pošto su podaci dobijeni  presretanjem komunikacija.

Na žalost, prikupljanje podataka presretanjem razgovora nije bilo na vreme prijavljeno. U svakom slučaju, „izneti podaci su jasni i neosporni“.

Pokrajina Islamska država Horasan (ISKP) je ogranak Islamske države aktivan u centralnoj i južnoj Aziji i predstavljao je jedan od glavnih problema za američke trupe dok su se nalazile u Afganistanu.

Po svemu sudeći, sada je ovaj problem „velikodušno“ prepušten Iranu i – Rusiji.