SAD su dozvolile ukrajinskim oružanim snagama da odluče o dometu udara HIMARS-a

Ambasadorka SAD u Ukrajini Bridžit Brink objavila je odluku Vašingtona da dozvoli komandi Oružanih snaga Ukrajine (AFU) da samostalno bira domet udara pomoću višestrukih raketnih sistema HIMARS (MLRS).

Ovo je prenela Strana.ua, uz napomenu da do sada nije bilo zvaničnih informacija o prebacivanju granata za HIMARS u ukrajinske oružane snage, sposobne da pređu rastojanje veću od 160 km.

Ranije je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zatražio od Vašingtona da prebaci rakete ATACMS, koje su sposobne da gađaju ciljeve na udaljenosti do 300 kilometara. Međutim, Bela kuća je navela da je domet ATACMS koji se isporučuje Kijevu 165 km.

Moskva osuđuje isporuku oružja dugog dometa Ukrajini. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će, ukoliko ukrajinske oružane snage dobiju takve rakete, ruske trupe biti prinuđene da „povuku“ ukrajinsku vojsku „sa teritorija naše zemlje“.

Sjedinjene Države su počele da isporučuju HIMARS MLRS Ukrajini u junu 2022. Šef Pentagona Lojd Ostin je 24. februara 2023. godine, na godišnjicu početka “specijalne vojne operacije”, najavio prebacivanje 38 takvih instalacija u Kijev, a 20. novembra Pentagon je najavio prebacivanje još jednog sistema MLRS HIMARS.

Iz kabineta predsednika Ukrajine su uverili da ne planiraju da koriste ovo oružje za napad na ciljeve u Rusiji. Kremlj sa druge strane, napominje da odluka SAD o prebacivanju američkih višecevnih raketnih sistema u Kijev ne doprinosi obnavljanju mirovnih pregovora.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev upozorio je da bi, ako se koriste za granatiranje ruskih teritorija, odgovor Moskve bio poraz centara za donošenje odluka. Rusko Ministarstvo odbrane je više puta izveštavalo o uništenju ovih sistema.

Ukrajina dobija američke GLSDB bombe velikog dometa za HIMARS od proleća

Zapadni mediji izveštavaju o kašnjenju u isporuci Ukrajini obećanih GLSDB bombi velikog dometa, sposobnih da pogode ciljeve na udaljenosti do 160 km. Ove precizne bombe, opremljene specijalnim perajima, dizajnirane su za lansiranje iz zemaljskih udarnih sistema, uključujući HIMARS sisteme.

Izveštava se da je, uprkos odobrenju Vašingtona za snabdevanje ovim oružjem, stvarna isporuka GLSDB (Ground Launched Small Diameter Bomb) Oružanim snagama Ukrajine (OSU) odložena do proleća 2024. godine. 

Pre nego što bombe budu prebačene u Ukrajinu, biće podvrgnute inicijalnom testiranju u trajanju od 3-4 meseca na jednom od američkih poligona, što će biti inicijalna isporuka instalacije iz proizvodnog pogona.

Ugovor o isporuci GLSDB Ukrajini zaključen je uz učešće američkog vojnog resora u martu 2023. godine. Međutim, za sada nije preciziran tačan broj bombi koje će na kraju biti na raspolaganju Oružanim snagama Ukrajine.

Ovo saopštenje usledilo je nakon nedavne američke najave o novom paketu vojne pomoći Ukrajini, koji uključuje dodatne rakete za HIMARS i jedan lanser.

Prethodno, još u junu mesecu 2023. godine Ukrajina je uveravana da će dobiti prve isporuke visokopreciznih bombi malog prečnika najkasnije na jesen, vidi se u izjavama predstavnica Pentagona Lore Kuper u američkom Kongresu.

Prema njenim rečima, kašnjenja su još tada bila vezana za razvoj i proizvodnju ove municije, jer je njihova primena počela od nedavno. GLSDB su rezultat adaptacije GBU-39/B bombi malog prečnika (SDB) za lansiranje sa MLRS tipa M270 ili HIMARS.

Municija GLSDB se razvija od 2019. godine kao zajednički projekat kompanija Boeing i SAAB. Domet je maksimalno 150 kilometara. Raketa se usmerava na cilj uz pomoć GPS-a i inercijalnog navigacionog sistema. 

Jedna od najznačajnijih karakteristika GLSDB-a je njena sposobnost da pogađa mete na obrnutim padinama brda. Dok tradicionalna raketa leti duž pravog balističkog luka, municija sa odvojenom bombom malog prečnika (SDB) može da se pomeri unazad za ono što je Boeing nazvao udarom „obrnutog nagiba“.

HIMARS ukratko

Sistem HIMARS proizvodi kompanija Lockheed Martin u Sjedinjenim Državama. Svoju smrtonosnu efikasnost dokazao je u ratu u Ukrajini.

HIMARS označava sistem visoko mobilne artiljerijske rakete (High Mobility Artillery Rocket System). HIMARS je montiran na točkovima i može ispaljivati različite vođene i nevođene rakete i projektile do dometa od otprilike 300 kilometara. Verzija koju je u početku dobijala Ukrajina, je modifikovana sa skraćenim dometom.

HIMARS je osmišljen da bude izuzetno pokretan i može se brzo rasporediti putem vazdušnog ili kopnenog transporta. Koristi ga američka vojska, američki marinci i neke međunarodne vojske pod komandom SAD. Sistem je korišćen u borbenim dejstvima u Avganistanu, Iraku i Siriji, kao i u podršci operacijama koje nazivaju humanitarnim.

Ukupno gledano, HIMARS je visoko efikasan i svestran artiljerijski sistem koji pruža preciznu vatrenu podršku na dugim daljinama za podršku kopnenim snagama u različitim operacijama.

Američki zvaničnici su u više navrata opisali sposobnost Ukrajine da integriše i primeni ovaj sisteme kao bitnu stavku na frontu, omogućavajući ukrajinskoj vojsci da napadne ruske komandne lokacije i skladišta snabdevanja daleko iza linija fronta.

Ruski odgovor na HIMARS je raketni sistem Tornado-S. Sličan je HIMARS-u ali može da pogodi protivničke pozicije na većim dometima, unutar neprijateljskih teritorija.

Pored ruskog odgovora postoji i ukrajinski sistem za koji mnogi smatraju da je bolji od HIMARS-a. ”Oljha” (srpski Jova) je ukrajinski reaktivni višecevni raketni sistem (RSZO, MLRS) sa novom upravljivom municijom, a kreiran je korišćenjem nekih elemenata sovjetske MLRS 9K58 ”Smerč”.

Nedavno se Holandija odlučila za PULS raketne sisteme tvrdivši da su sposobniji od HIMARS-a.