PVO raketni sistem Т-38 ”Stilet” – neuspeli naslednik ”Ose”

”Rok trajanja” PVO raketnih sistema je sve kraći. Utoliko je više za divljenje inžinjerska veština i tehnička spremnost ruske (sovjetske) vojne misli i industrije da stvori PVO sisteme koji ne samo da traju decenijama, već (što je mnogo važnije), mogu da se efikasno nadograđuju.

Međutim, pojava dronova, tačkastih ciljeva, planirajućih (jedrećih bombi neslućenih kalibara), stelt i nano-tehnologije, hiperzvučnih krstarećih raketa, itd. čini da je vrednost nekih sistema degradirana ili obezvređena, dok neki zaboravljeni sistemi (posebno cevna PVO), ponovo stupaju na scenu.

Pitanje je šta će se još pojaviti na ratnom nebu. Kompleksi malog dometa, konstruisani da zaštite i one dragocenije, kapitalne, ne mogu više da zaštite tako lako ni sebe. Relativno često sa ratišta SVO stižu vesti o uništavanju baš takvih sistema. Samohodna ”OSA AKM” je dugo bila efikasna zaštita trupe sve dok nisu počeli da ga prestižu napredniji, hibridni modeli kao što su ”Tunguska” i ”Pancir”.

Može se reći da se ”Osa” naratovala; obarala je i bivala uništavana. Nije čudo što su konstruktori zatražili rešenje za duboku modernizaciju ”Ose” koja je proizvedena u velikom broju (preko 1.200 jedinica)  i s ogromnim lagerom raketa. Jedna od ideja bila je i da se stvori nov sistem na njenoj osnovi koji bi prevazišao i duboku modernizaciju i dao nov model. Reč je o modelu koji se na stručnim portalima vodi u rubrikama ”nerealizovani projekti, eksperimentalna i malo poznata serijska tehnika”. Šta je od toga svega ”Stilet”?

Pošto Rusi nisu bili zainteresovani za dalje usavršavanje ”Ose” (smatrali su da je dosegla vrhunac, ali i da imaju perspektivnije sisteme) šansu su videli (svako iz svog razloga), Belorusi i Ukrajinci (!). Beloruska firma ”UP Tetraedr” (Minsk) i već poznati ”GKKB Luč –  Kijev” (Державне Київське конструкторське бюро «ЛУЧ) našli su svoj interes računajući kako sa svojim OS, tako i sa međunarodnim tržištem.

Belorusi su imali značajan udeo u razvoju borbene platforme, a ”Luč” je poradio na novoj raketi. Samu raketu proizvela je državna kompanija ”Artem”, takođe sa sedištem u Kijevu. Šta su kooperanti zamislili? Kompromis se sastojao iz toga da se sa iste platforme mogu lansirati nova raketa, ali i ”Osine” rakete kojih je Belorusija imala u velikim količinama.

Pored te, osnovne inovacije, i hodni deo s pratećim vozilima trebalo je da prođe neophodnu revitalizaciju (radarsko-komunikacijski sistem, digitalizovana oprema, itd). Razlog je, reklo bi se, bio sasvim razuman s komercijalne tačke gledišta, jer je ”Osu” koristilo 17 država, od kojih su neke nju dobile kroz deobni bilans SSSR. Sada dve države (Jordan i Libija) drže ove sisteme na čuvanju, dok se u borbenom poretku nalazi u Rusiji, Belorusiji i Ukrajini.  

Kompleks je odmah dobio ime i oznaku ”T-38 Stilet” (oštar, zašiljen bodež, posebno osmišljen za blisku borbu).  Univerzalan kao i ”Osa” (moguća upotreba na plovilima), ali sa osnovnom namenom da brani jedinice KoV, industrijske i vojne objekte od letelica na vrlo malim, malim i srednjim visinama.

Ispitivanja mogućnosti novog sistema prvi put je obavljeno od četvrtog do sedmog oktobra 2011. godine na poligonu RV I PVO Domanovo u Belorusiji. Obavljeno je pet bojevih gađanja. Dvaput su gađane brze, malogabiaritne rakete-mete ”IVC-M1”, s trima različitim pozicijama odbijanja zraka i svi ciljivi su bili uništeni.

Tom prilikom prestavljeno je vozilo s maketama novih raketa ”T-382”. Dakle, ovom prilikom nisu ispitivana svojstva nove rakete, već modernizovani borbeni sistem koji je trebalo da otkloni nedostatke koje je pokazala ”Osa”. 

Iz čega se sastojao ”Stilet”?

Svaki raketni kompleks sastoji se od bojevih i tehničkih sredstava. 

U sastav bojevih sredstava ulaze:

• Borbeno vozilo ”T381”
• Vođene rakete ”T382”

Koje su bile novosti na borbenom vozilu?

Profesionalci, pa i hobisti, dobro znaju da mogućnosti rakete jesu važne, ponekad presudne, ali da je borbeno vozilo sa tvojim tt osobinama ono koje bi trebalo da donese prevagu i omogući raketi da postigne najbolje rezulate sa stanovišta svoje konstrukcije i namene.

Vozilo je konstruisano na bazi ”MZKT-6922 6×6” (Минский завод колёсных тягачей). Za razliku od ”BAZ-5937” (Брянский автомобильный завод) koji je korišćen kod kompleksa ”Osa”, ovaj iz Minska ima izmenjivi klirens, ali nema afbibijske osobine, za razliku od ”Ose”. Može da se prevozi avionom ”Il-76”.

Novo vozilo ima potpuno drugačije karakteristike od dosadašnje tehnike ”MZKT”. Ono ima samonoseću karoseriju s nezavisnim hidrauličnim vešanjem svih toškova. Masa vozila je 22.000 kilograma, tereta 8.000 kilograma, a ukupna 30.000 kg.

Koristi motor ”JAMZ -7513.10 (Ярославский моторный завод) snage 420 ks s automarskim menjačem i maksimalnom brzinom od 86 km/h.  U dopunskim tankovima (2×500 l) može da ponese 1.000 litara. 

Šta je unapređeno na vozilu u odnosu na borbeno vozilo ”Ose”?

• Radar koji može da prati 48 ciljeva na visini do 5.000 metara na udaljenosti do 40 km, dok na visini od 50 metara, može da prati ciljeve na udaljenosti do 27 km.
• Sistem za navođenje može da vodi raketu do 28 km. rastojanja.
• Dvokanalna stanica koja može da ispali plotun dvema raketama na jedan cilj. 
• Dvokanalno komandno navođenje.
• Digitalni računski sistem.
• Kombinovana opto-elektronska oprema koja može da opazi cilj tipa ”MiG-29” na 30 kilometara na televizijskom kanalu, a na 35 km. po termovizijskom. Istovremeno na oba načina može da prati cilj na daljinama od 20 do 22 kilometara, a na taj način može da gađa i dva cilja.  

• Rashladno-grejni sistem. 
• Visina savladavanja vertikalne prepreke je 1,2m.
• Sa dopunskim punjenjem može da pređe 1.000 km. 
• Oplužuje je posada od pet ljudi. 
• Naoružan je sa osam raketa. 
• Dužina tela je 9.740 mm. a širina 3.100 mm.

Vođena raketa ”T382” 

Raketa je ta koja predstavlja pravi napredak u odnosu na ”Osu” jer su sva ova unapređenja na vozilu nešto što je standard za tu vrstu opreme. Ona je dvostepena, dvokalibarska i pogoni je čvrsto gorivo.

Krila i vodeće površine raspoređeni su u X šemi pod uglom od 45º  po vertikalnoj ravni. Ima startni ubrzivač i marševski motor i aktivira se nekontaktnim radioupaljačem aktivnog tipa. 

Osnovne tehničke osobine rakete:

• Kalibar: 108 mm.
• Dužina: 3.158mm.
• Dužina kontejnera: 3.235mm.
• Masa bojeve glave: 18 kg.
• Startna masa: 116 kg.
• Masa sa kontejnerom: 151 kg.
• Maksimalno opterećenje: 15 g.
• Vreme rada startnog ubrzivača: 1,5 sec.
• Vreme rada marševskog motora: 20 sec.
• Daljina dohvata cilja 20 km.
• Raspon dejstva po visini: 0, 025-10 km.
• Maksimalna brzina mete: 900 m/sec.
• Verovatnoća uspešnosti jednom raketom: 0,90.
• Minimalna površina radarske refleksije cilja: 0,02 m².

• Vreme za pripremu gađanja i napuštanje mesta lansiranja: 5 minuta.
• Opšte vreme eksploatacije: 25 godina. 

Tehnička sredstva:

Ovaj sistem je takođe složen kao svi iz te kategorije i kada krene na marš ili borbeni zadatak on predstavlja konvoj više različitih vozila. 

• Transportno vozilo za naoružavanje lansera ”T382” s maskimalnim brojem raketa 24. Maksimalna masa koju kran može da podigne je 850 kiliograma.
• Radarsko vozilo (sa teleskopskim stubom, ”žirafom”) ”T384”.
• Vozilo za tehničko opsluživanje sa elektroopremom ”T385”.
• Automatizovano kontrolno-ispitno pokretno vozilo ”T386”.
• Komplet dopunske opreme ”T387”.
• Komplet rezervnih delova.
• Komplet kablova.

Partneri su imali velike ambicije. Kao osnovni korisnici bili su predviđeni PVO KoV Ukrajine i Belorusije. Konstruktori su hteli su da ovaj sistem ne bude duboka modernizacija ”Ose”, već da to bude nov model, ali sa mogućnošću ispaljivanja i ”Osinih” starih raketa. Međutim, tada sa tim raketama bi se karakteristike pogoršavale i do 50%.

Prvi pregovori vođeni su već u februaru 2011. godine s Azerbejdžanom. Oni su posle demonstracije sistema na poligonu kupili dve baterije i one su ušle u naoružanje. U svetu  sada postoje slični sistemi (modernizovani po sličnom obrascu ili kao nova rešenja).

Najpribližniji za poređenje su ”HQ – 22” i ”HQ-16” (Kina), ”MML -Multi-Mission Launcher” (SAD), ”9K317M -Buk M2 i M3” (Rusija), ”9M331 – MKM, Tor – M2KM i Tor – M2E” (Rusija), ” MEADS – Medium Extended Air Defense System” (Nemačka, Italija, SAD), ”Pancir-S1” (Rusija), ” SPYDER  – Surface-to-Air PYton and DERby” (Izrael) i poljski ”SA-8 Sting” (poljska modernizacija ”Ose”).

U osnovi, ipak ”Stilet” jeste bio duboka modernizacija. Osnovne specifikacije su bile lošije od ”Pancira” koji je standard za tu klasu sredstava. Glomanzniji, slabije prohodnosti i pokretljivosti. 

Kako je ”Stilet” stigao u kategoriju ”nerealizovanih i egzotičnih” oružja?  

Bez obzira na to što oni sami nisu bili zainteresovani za ovaj projekt, na saradnju Belorusije, Ukrajine i delimično Poljske, Rusi su gledali s oprezom. Onda se umešao faktor koji je, očigledno, bio poznat samo malobrojnima i tiče se pravog istorijskog zemljotresa.

Nezavisno od objektivnih problema koje sa sobom nose razvoj ili modernizacija bilo kod sredstva, dogodio se najpre Majdan, a zatim i istorijska, 2014. godina. Rusi su umeli na svoj način da iznesu svoje neslaganje sa ovom saradnjom i ona je naravno prekinuta.

Uz malo medijske larme (”zašto beloruska vozila špartaju Donbasom”), diplomatija je uradila svoje i ovaj nesporazum je rešen ”u krugu porodice”, pošto je poznat formalno-pravni status odnosa Belorusije i Ruske Federacije. Šta je ostalo Belorusima?

U Ukrajini i u delu Donbasa viđeno je tokom 2016. godine nekoliko njihovih vozila, ali ona se viđaju i širom sveta, pa oko toga nije dizana galama. Belorusima se sada u skladištima nalaze stare remontovane rakete ”9M33M2(3)”, približno 2.000 komada i, naravno, njihove varijante ”Ose”.  

Sada se baviti predviđanjima o sudbini ovog sistema, kada su u toku teške borbe, a PVO odavno ima životno važnu ulogu kao nikada u istoriji, neumesno je, pa i beskorisno. Ne treba uopšte sumnjati da će Belorusi, ako Rusi to zatraže, dati potrebne količine raketa iz svojih zaliha.

Sada, kada se na dronove dejstvuje i običnim dugim cevima, sve je dobro došlo. Gotovo svakog dana, mada sve ređe, onako kako bivaju uništavane, u vestima se pojavljuju uništene ”Ose”. Nema sumnje da će one biti, ako treba, i žrtvovane do poslednje rakete. One su još uvek veoma opasna oružja, pogotovo u iskusnim rukama i na pravilno postavljenim pravcima zseda. A šta je sa ”Stiletom”?

Nesuđena zvezda međunarodnog tržišta raketa malog i srednjeg dometa, pojavio se na nekoliko sajmova i – nestao. Njegovo vreme je, nezavisno od SVO, njenog ishoda i završetka, svakako prošlo, a šansa propuštena. Rusi to umeju da prokomentarišu frazom: ”Čovek planira, a Bog se smeje”.