Nova ratna žarišta širom sveta ukazala su na nagli razvoj i primenu besposadnih izviđačkih i borbenih vozila. Ona se koriste na kopnu, u vazduhu i na ili pod vodom sa podjednako dobrim rezultatima. No, glavna mana UAV je – pogon.
Kako smo do sada videli, neki dronovi koriste dvo ili četvorotaktne motore sa unutrašnjim sagorevanjem a neki, sa električnim pogonom – različite tipove baterija.
U oba slučaja, efektivni radijus drona je ograničen količinom nosećeg goriva – zapreminom rezervoara ili životnim vekom baterija. Praktično, ukoliko nisu namenjeni samo za jednu misiju (samoubice), dronovi su se morali vraćati na dopunu goriva ili baterija.
Kako bi se prevazišao ovaj problem, Agencija za napredna istraživanja u oblasti odbrane (Defense Advanced Research Projects Agency, DARPA) američkog Ministarstva odbrane (DoD) je od kompanije Raytheon naručila da u okviru svog programa Energy Web Dominance razvije i bežični, vazdušni relejni sistem za isporuku energije u sporna okruženja.
Ugovorom vrednim 10 miliona dolaara, predviđeno je da gigant iz Voltama, Masačusets, kreira sistem perzistentnog optičkog bežičnog energetskog releja (Persistent Optical Wireless Energy Relay, POWER).
Naime, Raytheon je već radio na projektu bespilotnih letilica koje, krstareći na velikim visinama, imaju mogućnost primanja i prenošenja energije pomoću laserskog zraka (snopa).
Ideja je unapređena utoliko da se na velikim visinama postavi mreža UAV. Jedan od njih bi sa osnovnog izvora na zemlji primao energiju, koju bi putem laserskog bima, od letilice do letilice, isporučivao krajnjem korisniku. To bi mogao biti kopneni, vazdušni ili pomorski borbeni dron ali i još jedna autonomna vazdušna platforma za prijenos.
U svakom slučaju, krajnji korisnik bi imao stalno napajanje energijom što bi mu, teoretski, omogućavalo beskonačnu dužinu misije i neograničenu izdržljivost. Osim toga, energija bi se mogla usmeriti na bilo koje mesto gde je to strateški neophodno.
Praktično, uz dovoljan broj prenosnih stanica u vazduhu, POWER sistem bi činio „energetsku mrežu“ koju vojni logističari mogu koristiti za usmeravanje energije tamo gde je najpotrebnija. Menadžer programa POWER u Kancelariji za taktičku tehnologiju DARPA, pukovnik Paul Calhoun, izjavio je da ideja praktično predstavlja „Internet za energiju koji koristi otporne, višestruke mreže za protok iste od izvora da krajnjeg potrošača“.
Iako čitava zamisao na prvi pogled deluje idealno, ona ima jednu veliku manu – do sada nerešiv problem gubitka energije tokom prenosa. Prema Raytheonovim stručnjacima, tokom pretvaranja električne energije u svetlosni zrak gubi se oko 20%.
Kod reverzibilnog procesa u prijemniku, odnosno vraćanja bima u elektroenergiju, ponovo se gubi i više od 50%. Isti gubici bi se iskazali u svakoj tački relejne mreže! Kao opravdanje za dalje usavršavanje sistema POWER navodi se da se velika energija troši i tokom klasičnog transporta goriva, tankerima ili auto-cisternama od rafinerija do potrošača.
Osim toga, distribucija je posebno ugrožena na ratom zahvaćenim područjima – može biti uništen ne samo čitav tovar nego i prateće ljudstvo. Nasuprot tome, „internet doprema“ omogućava da se energija preuzme od najbližeg proizvođača, pa čak i direktno sa najbliže električne mreže.
Efikasnost ovakvog rešenja pruža mu prednost u odnosu na klasični transport. Konačno, očito je da DARPA računa i na prednosti POWER sistema u mirnodopskim uslovima.
Prema rečima pukovnika Calhouna, „mreža bežične energije predstavlja sledeću energetsku revoluciju. Ona će drastično smanjiti vreme transporta i omogućiti otpornu distribuciju potrošačima na kopnu, u vazduhu, na i pod morem, pa i u svemiru“.
Teško, neće brzo, a 10 miliona je mrvica u poređenju sa onim što je potrebno.
Možda je glupo ali da probaju sa produžnim kablom …najmanji gubici . Možeš i da ga povučeš kablom nazad ako zabudali …😂
Znači Tesla je u stvari ostvario bezžični prenos energije, samo sada uz pomoć laserskog zraka.
Odbrana od toga je verovatno jeftina, oblak konfeta od sjajne folije.