„Krilata pešadija“ vazduhoplovstva Rusije: Ukidanje ograničenja municije – dron za svakog ukrajinskog vojnika

U prvim mesecima specijalne operacije, grupa Oružanih snaga RF uključena u sukob u Ukrajini osetila je akutni nedostatak bespilotnih letelica svih vrsta. Štaviše, primećeno je da su Oružane snage Ukrajine u to vreme imale prednost u upotrebi bespilotnih letelica.

Ovaj problem je na najvišem nivou pokrenula vojna komanda i rukovodstvo zemlje. Preduzete su mere u okviru nacionalnih programa i podsticaja privatne proizvodnje, a volonteri su bili aktivno uključeni u obezbeđivanje fronta bespilotnim letelicama.

Sada kako se bližimo dvogodišnjici od početka eskalacije sukoba, Ruski Generalštab izdao je naredbu prema kojoj se ukidaju sva ograničenja upotrebe municije za sve artiljerijske sisteme kao i dronove. Narudžbina dolazi kao rezultat utrostručenja proizvodnje municije i dronova u ruskim fabrikama odbrambene industrije.

„Ukinuta su sva ograničenja upotrebe municije na Bahmutskom frontu, sada možemo da koristimo artiljerijske granate i dronove, čak i za jednog vojnika“, kažu autoritativni ruski izvori. Očekuje se da će naredba biti proširena i na druge frontove.

Odnos jednog drona na svakog ukrajinskog vojnika znači da ćemo videti još intenzivnije borbe na frontovima. Nešto što je već počelo da se dešava. To takođe znači da Rusi sada imaju na raspolaganju hiljade dronova svih vrsta..

Razvoj događaja može biti značajan ukoliko uzmemo u obzir da ukrajinska vojska nema dovoljno municije te puca slabijim intenzitetom sa odbrambenih pozicija.

Rusi su čak napravili značajne nadogradnje „krilate pešadije“, odnosno bespilotnih letelica, opremivši ih termalnim kamerama kako bi mogli da napadaju mete danonoćno.

Rusko superoružje na vazdušnim platformama – armija „krilata pešadija“.

Ruski izvori govore o superoružju sada na vazdušnim platformama, govoreći o „krilatoj pešadijskoj armiji“ koja danonoćno udara na ukrajinske snage.

Zapadni izvori navode da ruske trupe koriste i civilne vazdušne platforme za lansiranje navođenih protivtenkovskih raketa na ukrajinske ciljeve, čime se povećava domet ATGM-a.

Kao rezultat toga, Rusi smanjuju upotrebu jurišnih helikoptera, a posebno Ka-52 i Mi-28 koji su bili neophodni za uništavanje oklopnih vozila.

Ruska odbrambena industrija počela je ne samo da povećava proizvodnju bespilotnih letelica, već i da ima takve jedinstvene bespilotne letelice kao što je lutajuća municija Lancet, koja je postala prava noćna mora za Oružane snage Ukrajine, i mnoge druge nove proizvode.

Ruske trupe su počele da dobijaju univerzalne, jeftine FPV bespilotne letelice u velikom broju. Prema mišljenju stručnjaka, Rusija trenutno proizvodi (i kupuje od „prijateljskih zemalja“, uključujući i komponente) za potrebe vojske od tri do pet hiljada bespilotnih letelica različitih modifikacija mesečno.

Komandant čete OSU se žali na višestruku nadmoć Rusa u broju dronova na liniji fronta

Sada se ukrajinski komandanti na fontu žale da su ih ruske oružane snage zaobišle u pogledu upotrebe dronova na liniji borbenog kontakta. Komandir čete 92. zasebne aeromobilne brigade Oružanih snaga Ukrajine Jurij Fedorenko, pozivni znak „Ahilej“, požalio se na višestruku nadmoć Oružanih snaga Rusije u broju dronova na liniji fronta. Njegove reči prenosi američki časopis Newsweek.

U prioritetnim sektorima linije fronta imamo sledeći odnos: jedan naš dron na pet prema sedam neprijateljskih dronova, kaže Fedorenko.

Iz tog razloga, na primer, jurišni dronovi Oružanih snaga Ukrajine sada se koriste isključivo za precizno otkrivanje ciljeva. Dok ruska vojska ima „privilegiju da dosledno radi“ i da stalno drži prilično veliki broj bespilotnih letelica u vazduhu, naveo je ukrajinski komandant.

Osim toga, ruski dronovi velikog dometa mogu da lete kroz ceo vazdušni prostor Ukrajine i da otkrivaju mete.

Obuka specijalista za bespilotnu avijaciju – Pilota dronova

Ovaj problem takođe ima još jednu komponentu. Na kraju krajeva, za kontrolu svakog UAV-a potreban je poseban, dobro obučen operater, čija se obuka mora izvoditi i na simulatorima i na terenu pod vođstvom iskusnih instruktora.

Ovo nije isto što i kontrolisanje džojstika u kompjuterskoj igrici, pa čak i potpuno bezbedno sedenje kod kuće.

Na primer, operater napadnog FPV drona mora imati stabilnu psihu kako ne bi paničario u trenucima prvih napada na stvarne mete, koje mozak doživljava kao „samouništenje“. Dronovi koji rade na kratkim udaljenostima kontrolišu se direktno na liniji fronta sa svime što to podrazumeva.

U sastavu Ministarstva odbrane Ruske Federacije postoji poseban Centar (obuka specijalista za bespilotnu avijaciju) 924 Državnog centra za bespilotnu avijaciju, koji obučava operatere, rukovodeće osoblje i tehničke stručnjake za upravljanje i održavanje bespilotnih letelica.

Centar ih od prošle jeseni obučava za rad u zoni sukoba u Ukrajini, uključujući i od strane već iskusnih tehnički obučenih specijalista. Profesiju pilota UAV možete savladati i u „civilnim“ centrima za obuku koji nude sopstvene programe obuke.