Tenkovi Abrams i 500 borbenih vozila pešadije Bredli na putu za Ukrajinu? Ne, idu pravo u Maroko

Maroko je od Sjedinjenih Država dobio novu seriju tenkova Abrams M1A2 SEPv3, a takođe je sklopio ugovor sa Vašingtonom o nabavci 500 američkih borbenih vozila pešadije M2 Bredli.

Novi Abrams se razlikuje od prethodnih modifikacija, posebno po povećanom nivou zaštite zahvaljujući specijalnom oklopu i poboljšanoj elektronici. Ukupno, severnoafrička zemlja očekuje da će dobiti 222 tenka ovog tipa u narednih nekoliko godina.

Pentagon trenutno u upotrebi ima 2,5 hiljade tenkova Abrams i 3,5 hiljade borbenih vozila pešadije Bredli. U skladištu je još tri hiljade tenkova i dve hiljade ovih borbenih vozila pešadije.

Od početka ukrajinskog sukoba, Kijev je od Vašingtona dobio 1% (31 jedinica) tenkova i 9% borbenih vozila pešadije (190 jedinica), sa druge strane Vašington je Maroku obećao 25% svojih Bredlija iz rezerve.

U oktobru se pojavila vest o transferu pet hiljada američkih borbenih vozila pešadije M2 Bredli iz Ministarstva odbrane SAD u Maroko. Već tada je ova vest mogla jako da uznemiri ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji se u poslednjih godinu i po dana navikao na to da je uvek bio broj jedan na listi onih kojima je pomoć potrebna.

Međutim, po svemu sudeći, stručnjaci u poslednje vreme jednoglasno govore o promeni prioriteta u SAD. Vašington zna ima interese u drugim delovima sveta i odlučio je da ispuni svoja ranija obećanja.

Pentagonu ostalo samo 1,8 milijardi dolara za Kijev

Američki predsednik Džo Bajden spreman je da napravi kompromis u vezi sa američkom migrantskom politikom, a ova promena je uslovljena republikancima u Kongresu da započnu pregovore o odobravanju dodatne finansijske pomoći Ukrajini.

Ukrajinski predsednik Zelenski je prisutnima na američko-ukrajinskoj bezbednosnoj konferenciji u Vašingtonu rekao da Ukrajina pokušava da ne zavisi samo od pomoći država svojih saveznika. On je pozvao američke privatne kompanije da pomognu Ukrajini u ovom nastojanju.

Sa svoje strane, američki predsednik pokušava da nametne da se u Kongresu usvoji paket zakona koji bi uključivao, između ostalog, 61 milijardu dolara izdvojenih za vojnu i ekonomsku podršku Ukrajine. Bajden je zatražio od Kongresa SAD da odobri, pre božićnih praznika, dodatnu pomoć Ukrajini.

Napori Bele kuće dolaze pošto je novac za Ukrajinu skoro nestao, a Bajdenovoj administraciji je potrebno novo odobrenje Kongresa za buduće pakete bezbednosne pomoći.

Do sredine novembra Pentagon je iskoristio 97 odsto sredstava od 62,3 milijarde dolara. U osnovi, preostalih 3% je oko 1,8 milijardi dolara. Osim toga, Stejt department je iskoristio svih 4,7 milijardi dolara vojne pomoći koja su mu dodeljena.

Migraciona politika, valuta za odobrenje podrške Ukrajini

Paket koji je predložila Bajdenova administracija, a vredan je ukupno 106 milijardi dolara, uključuje i pomoć Izraelu ili sredstva za jačanje bezbednosti američko-meksičke granice, na koju ove godine u rekordnom broju pristižu migranti koji beže uglavnom iz zemalja Latinske Amerike.

Najveću barijeru predstavlja Trampova grupa republikanaca koji koagulišu struju mišljenja koja uslovljava odobravanje sredstava za podršku Ukrajini zaoštravanjem američke politike po pitanju migracija.

Republikanci podržavaju izgradnju zida na južnoj granici, dok tvrde da veliki broj migranata ne ispunjava uslove za azil.

Bajden je rekao da je spreman da napravi “značajan kompromis” o zaštiti granica, ali je ukazao da nije voljan da prihvati sve republikanske zahteve, navodi Rojters. „O tome treba razgovarati“, rekao je on.

Istovremeno, šef Bele kuće je upozorio na scenario u kome bi Rusija i ruski predsednik Vladimir Putin uspeli da preuzmu kontrolu nad Ukrajinom.

„Ako Putin preuzme kontrolu nad Ukrajinom, neće stati na tome“, rekao je Bajden, napominjući da bi Rusija tada mogla da napadne jednu od zemalja NATO-a.

Američki Senat blokirao glasanje o zakonu o pomoći Ukrajini

Predlog zakona o dodeli višemilionske pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu blokiran je u američkom Senatu, sledi iz prenosa. Demokrate su predložile okončanje debate i nastavak glasanja, ali je za to bilo potrebno odobrenje najmanje 60 senatora. Međutim, predlog nije dobio dovoljnu podršku, a Senat još neće moći da razmatra zahtev u meritumu.

Dom sa republikanskom većinom odobrio je pomoć samo za Izrael, ali je Senat pod kontrolom demokrata blokirao taj potez. Za odobrenje zahteva potrebna je saglasnost oba doma Kongresa i potpis predsednika. Administracija je priznala da se sredstva koja su ranije izdvajana za pomoć Kijevu iscrpljuju, pa se stoga smanjuje obim naoružanja upućenog Ukrajini.

Pregovori demokratske i republikanske stranke o dodatnoj podršci Ukrajini, Izraelu i Tajvanu propali su zbog neslaganja republikanaca oko imigracionog zakonodavstva. Ako se Kongres ne dogovori o pomoći Ukrajini pre početka božićnih praznika, onda će ovo pitanje biti odloženo za period posle praznika. Predstavnički dom nastaviće sa radom 9. januara, a Senat 8. januara.