Venecuela se priprema za moguću invaziju na Gvajanu?

Izveštaji brazilske obaveštajne službe ukazuju na skori vojni potez venecuelanske vojske protiv Republike Gvajane u narednim danima, što izaziva zabrinutost zbog regionalne stabilnosti i teritorijalnih sporova u Južnoj Americi.

Interes Venecuele za teritoriju Esekibo, ogromno područje bogato prirodnim resursima koje se nalazi između Gvajane i Venecuele, izazvalo je tenzije. Ova teritorija, veća od nama blizu Grčke, dom je autohtonog stanovništva Gvajanaca, a obe zemlje polažu pravo na suverenitet nad njom.

Tekuća svađa usredsređena je na Esekibo, oblast obilnu naftom i vrednim mineralima. Venecuela ima za cilj da odredi svoju budućnost putem referenduma zakazanog za nedelju, sa namerom da Esekibo transformiše u venecuelansku državu.

Međutim, praktične i pravne posledice ovog glasanja, uključujući njegov potencijal da promeni geopolitički pejzaž, ostaju nejasne, izazivajući nelagodu među stanovnicima regiona, a posebno SAD.

Obuhvatajući površinu od 159.500 kvadratnih kilometara, Esekibo čini dve trećine teritorije Gvajane. Bez obzira na to, Venecuela je istorijski polagala pravo na Esekibo, prateći svoj posed još od španskog kolonijalnog perioda. Granicu koju su definisali međunarodni arbitri 1899. godine, u vreme Gvajane kao britanske kolonije, Venecuela je osporavala duži period.

Posvećenost Venecuele njenim teritorijalnim pretenzijama varirala je tokom godina. U 2015. godini, najava kompanije ExxonMobil o značajnim otkrićima nafte u blizini Esekiba ponovo je podstakla interesovanje Venecuele za region, tvrde mnogi na zapadu ikao i bez Esekiba Venecuela poseduje najveće rezerve sirove nafte na svetu.

Podsetimo, u 2021. godini rezerve sirove nafte u Venecueli dostigle su blizu 304 milijarde barela, što je trostruko više od cifre prijavljene početkom prethodne decenije. Zauzvrat, Venecuela se može pohvaliti najvećim rezervama sirove nafte na svetu.

O spornim granicama arbitrirali su predstavnici Britanije, Rusije i Sjedinjenih Država. SAD su delimično predstavljale Venecuelu u diskusijama zbog prekida diplomatskih odnosa Venecuele sa Velikom Britanijom.

Venecuelanski zvaničnici navode optužbe o dosluhu između Amerikanaca i Evropljana u cilju obmane njihove zemlje. Oni tvrde da je sporazum iz 1966. kojim se rešavao spor efektivno poništio početnu arbitražu.

Gvajana, jedina zemlja koja govori engleski jezik u Južnoj Americi, tvrdi da prvobitni sporazum ima pravnu važnost i obavezujuću snagu. Još 2018. godine podnela je peticiju Međunarodnom sudu pravde da potvrdi ovaj stav.

Predstojeći referendum u Venecueli i pojačana retorika obe nacije signaliziraju eskalaciju tenzija, podižući strah od potencijalne vojne akcije i dalje nestabilnosti u regionu.

Venecuela drastično moćnija od Gvajane

Oružane snage Venecuele se stastoje iz više jedinica. Bolivarske nacionalne oružane snage (Fuerza Armada Nacional Bolivariana, FANB): Bolivarska vojska (Ejercito Bolivariano, EB), Bolivarska mornarica (Armada Bolivariana, AB; uključuje marince, obalsku stražu), Bolivarska vojna avijacija (Aviacion Militar Bolivariana, AMB); Sveobuhvatna komanda vazdušno-kosmičke odbrane (Comando de Defensa Aeroespacial Integral, CODAI); Bolivarska nacionalna garda (Guardia Nacional Bolivaria, GNB); Bolivarska milicija (Milicia Bolivariana, NMB)

O brojčanom stanju svih ovih formacija informacije variraju; otprilike 125-150.000 aktivnog osoblja, uključujući oko 25-30.000 Nacionalne garde prema podacima iz 2021. godine. Krajem 2018. Vlada Venecuele je tvrdila da Bolivarska milicija ima 1,6 miliona pripadnika, međutim pretpostavlja se da većina ima slabu ili nema vojnu obuku, prema američkoj CIA.

Venecuelansko vazduhoplovstvo broji 15 F-16A Fighting Falcon, 3 F-16B Fighting Falcon, 22 Su-30MK2 i 9 jurišnih helikoptera Mi-35M2 Hind.

Inventar FANB-a je uglavnom kineskog i ruskog porekla sa manjom mešavinom opreme iz zapadnih zemalja kao što su Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Španija, UK i SAD; od 2010, Rusija je daleko najveći dobavljač vojne opreme Venecueli, a slede Kina, Španija i Ukrajina.

Odbrambene snage Gvajane imaju približno 3.000 aktivnih pripadnika prema podacima iz 2021. godine. Ograničeni inventar Odbrambenih snaga Gvajane uglavnom se sastoji od polovnih sistema naoružanja raznih stranih dobavljača, uključujući Brazil, Kinu, bivši Sovjetski Savez, UK i SAD; od 2000. Gvajana dobija male količine vojne opreme iz Brazila, Kine i UK.

Šta bi se desilo ukoliko bi SAD intervenisale?

Venecuela je upala u katastrofalnu ekonomsku krizu zbog brutalnih sankcija američke vlade koja nije uspela da instalira svoju marionetu, Huana Gvaida, da kontroliše zemlju i njene prirodne resurse, i može se činiti da zemlja neće moći da se brani od najmoćnije sile na svetu SAD, ali je pažljivo planiranje vlasti u Karakasu smanjilo bi šanse SAD da kopneno intervenišu.

Venecuelanska protivvazdušna odbrana, koja se sastoji od sistema 3 S-300VM, 12 Buk-M2E, 12 S-125 P2M, nanela bi beznačajnu štetu američkom vazduhoplovstvu. Mornarica se sastoji od 1 podmornice Sabalo, 2 korvete Mariscal Sucre, 3 patrolna čamca Guaiqueri, 3 topovnjače Federacion i 3 topovnjače Constitucion.

SAD bi lako neutralisale vazduhoplovstvo i mornaricu Venecuele i mogle bi da bombarduju industrijske mete da destabilizuju zemlju.

Nakon toga, ako bi SAD želele da pobede, morale bi da pošalju kopnene trupe da okupiraju zemlju, a sukob bi se pretvorio u nestandardno ratovanje i tu bi Venecuela dočekala svojih 5 minuta.

Oklopna borbena vozila Venecuele se sastoje od 81 tenka AMX-30V i 92 T-72B1, 31 AMX-13 i 78 lakih tenkova Scorpion-90, 10 lakih amfibijskih tenkova VN-16. Zemlja takođe ima 123 borbena vozila pešadije BMP-3 i 114 BTR-80A, 121 različito oklopno izviđačko vozilo i oko 260 različitih oklopnih transportera.

Njihova artiljerija se sastoji od 60 samohodnih 155/152mm, 92 vučna 105/155mm i 56 višecevnih raketnih bacača.

Saopšteno je da je Venecuela 2008. držala najmanje 1800 prenosivih sistema protivvazdušne odbrane (MANPADS), a njen trenutni tačan broj nije poznat, ali se od tada povećao. Venecuela poseduje napredne bacače ruske proizvodnje 9K338 Igla-S koji mogu ciljati avione na udaljenosti do 6 kilometara, a čiji je domet veći od čuvenog američkog FIM-92 Stinger-a za 1,5 kilometara.

Ovi MANPADS bi mogli da ciljaju američke helikoptere i da onemoguće potpunu kontrolu nad nebom za SAD u cilju otežavanja američkog transporta trupa i zaliha.

Zaista, zbog venecuelanskih džungle i planina, SAD bi morale da koriste helikoptere za održavanje sukoba, što bi u takvim okolnostima bilo nemoguće.

Glavni venecuelanski gradovi se nalaze u planinskim regionima i imaju džungle u tom području koje pružaju prirodnu odbranu od kopnenih trupa i bombardovanja te u velikoj meri bi olakšale urbano ratovanje venecuelanskim snagama.

Sa stotinama hiljada vojnika i milionima priučenih pristalica, Venecuela bi bila u stanju da usvoji taktiku gerilskog ratovanja. To bi učinilo da Vijetnam ili Avganistan izgledaju kao šetnja Diznilendom u poređenju sa paklom kroz koji bi američke trupe prolazile ako bi pokušale da intervenišu u Venecueli.