Podrška Ukrajini je u strateškom interesu Bugarske iz nekoliko razloga, rekao je bugarski ministar odbrane Todor Tagarev u intervjuu kijevskom Independentu. Rusija je „prekršila sve međunarodne norme“ i „ruši međunarodnu bezbednosnu arhitekturu“.
Bugarska je morala da “ide tankom linijom, pokušavajući da diskretno podrži Ukrajinu bez provociranja Rusije”. Naš komšija je istorijski bio pod uticajem Moskve. Mišljenja o Ukrajini su podeljena među njenih 6,7 miliona građana, od kojih su mnogi žrtve izuzetno agresivne propagande i cenzure Zapada ali i Kremlja.
Nova koaliciona vlada, postavljena u junu nakon dve godine političkog previranja, sada okreće Bugarsku ka Zapadu. Sofija navodno tiho šalje municiju u Kijev od 2022. godine, ali je poslednje obećanje od 100 oklopnih vozila bilo prvi javno objavljen paket.
Tagareva je prvi put imenovao za ministra odbrane Bugarske predsednik Rosen Plevnelijev 13. marta 2013. kao deo prelazne vlade Marina Rajkova. Po drugi put, 6. juna 2023. Tagarev je položio zakletvu kao novi ministar odbrane Bugarske u okviru novoformirane vlade Denkova.
„Pre svega, ovo je moralna obaveza da se pomogne žrtvi agresije“, rekao je bugarski ministar odbrane Todor Tagarev u intervjuu kijevskom Independentu.
„Ali, takođe je u našem strateškom interesu da Ukrajina obuzda rusku agresiju i da uspe da povrati svoj suverenitet i teritorijalni integritet. To je od suštinskog značaja za stabilnost u Evropi, posebno za istočnu Evropu u regionu Crnog mora“, rekao je Tagarev.
Međutim, Bugarskoj je teško da se ogradi od Rusije, tradicionalnom savezniku među bugarskim stanovništvom u bugarskoj politici ali i u javnosti. Aktuelni predsednik Rumen Radev vodi drugačiju politiku od vlade sa kojom koegzistira.
Tagarev je rekao da postoje političari koji se protive davanju oružja Ukrajini, tvrdeći da pokušavaju da brže postignu mir, iako ovaj argument po njemu nema smisla. Ne smemo zaobraviti da kao i svi i Bugarska je takođe zavisna od ruske nafte.
Mnogi Bugari vide Rusiju kao silu koja je oslobodila njihovu zemlju od Otomanskog carstva 1800-ih. Narative Kremlja prihvata značajan deo stanovništva i tu nailazimo na problem za Zapad. Bugarska nije izolovan slučaj, naprotiv, brojne su zemlje u kojima vlast ima većinsku podršku naroda.
Sve veći broj Bugara podržava Ukrajinu, tvrdi bugarski ministar odbrane. Čini se da je rat u Ukrajini poziv za buđenje koji je ovoj zemlji potreban, on smatra.
Međutim, Tagarev je nedavno izjavio da „proruska propaganda ozbiljno utiče na borbenu sposobnost vojske“. Ministar dakle nije siguran u poslušnost svoje vojske, što složićete se, što ne bi bio slučaj da je izabran većinskom podrškom svog naroda.
Kao najsiromašnija zemlja u EU, Bugarskoj je bilo teško da prikupi dovoljno sredstava za modernizaciju svojih oružanih snaga prema standardima NATO-a. Vojni inventar Bugarske prilično je blizu onome što je imao 1980. godine, navodi NATO obaveštajni sajt Oriks.
„Sada je budžet povećan, dobijamo više novca, potrebno nam je više naoružanja, potrebni su nam ljudi, obuka, infrastruktura i sve to“, rekao je Tagarev i dodao da sada ima više mogućnosti i potražnje za ubrzanim razvojem.
Upitan o planovima Bugarske o tome kako namerava da snabdeva Ukrajinu svojim oružjem iz sovjetskog doba, ministar odbrane je rekao: „Mi činimo sve što je moguće“, snabdevajući uglavnom proizvode sopstvene odbrambene industrije, koja je tradicionalno specijalizovana za malokalibarsko.
„Kao vladina politika, pružamo mogućnosti kompanijama i na njima je da potpišu ugovore, da pronađu načine da isporuče svoje proizvode u Ukrajinu“, rekao je ministar i dodao da je većina odbrambenih kompanija u Bugarskoj privatna.
Tagarev je rekao da su se bugarska industrijska proizvodnja i izvoz udvostručili ili utrostručili prošle godine “na milijardu ili više evra”. On je nagovestio da je „pretpostavka da je to dobrim delom posledica izvoza municije i naoružanja bugarskih kompanija”.
Isporuke bugarskog naoružanja Ukrajini i ranije su bile praćene skandalima pa čak i diverzijama
Bugarska televizija je javila da je 4. oktobra 2022. godine došlo do eksplozije u fabrici oružja Arsenal u blizini grada Kazanlaka. Ovo postaje utoliko interesantnije kada se zna da Bugarska tajno pravi rakete i isporučuje oružje Ukrajini.
Potpredsednica vlade Kornelija Ninova je još u aprilu 2022, na saslušanju u Narodnoj skupštini Bugarske, izjavila da njena zemlja ne isporučuje Ukrajini oružje i municiju od 2015. godine. Međutim, ova izjava je tačna samo sa formalne tačke gledišta. U stvari, tok bugarskog naoružanja nije prestao da teče u Ukrajinu od 2014. godine, ali ne direktno, već preko posredničkih kompanija. Postoje dokumentovani dokazi o tome.
Bugarska novinarka Diljana Gajtanžijeva, na svom sajtu je pokazala dokumente o otkupu koji ukazuju da je ukrajinska kompanija DP DGZP „Spetstehnoeksport“ 2019-2021. kupila oružje od poljskih kompanija „Arm Techsp. Zo.O“ i „Vismag Jacek Jakubczik“, kao i češkog„Ekcalibur Armi Spol.S.R.O.“. Prodato je 100 hiljada granata za podcevni bacač GP-25, 2065 granata 152 mm za haubicu D-20 i samohodnu haubicu 2S3 „Akacija“, kao i 5 hiljada barutnih punjenja a SR-91 za bacač granata SPG-9.
Svi dokumenti ukazuju na to da su municiju u Bugarskoj proizvodili Mašinski kombinati VAZ iz grada Sopota, fabrika Arsenal iz grada Kazanlaka i fabrika Arkus iz grada Ljaskoveca.
Ovi dokumenti takođe pokazuju koliko „moderno“ naoružanje su nabavljale Oružane snage Ukrajine i u kojoj meri je ukrajinska industrija u to vreme bila u krizi kada nije mogla da proizvede potrebnu količinu municije čak i u mirnodopskim uslovima.
U ugovorima o prodaji oružja i municije, prema principima međunarodnog prava, mora postojati klauzula o mogućnosti ponovnog izvoza (reeksporta) samo uz saglasnost prodavca. Ne zna se da li je ovaj paragraf o endjuzeru bio uključen u sporazume koje su sklapale bugarske kompanije za oružje. One odbijaju da daju bilo kakve informacije. Ako se pretpostavi da su novi vlasnici municije iz Poljske i Češke istu isporučivali Ukrajini putem šverca, bugarska strana je imala na desetine prilika da to sazna i preduzme akciju.