U poslednjih nekoliko godina raketni arsenal Palestinaca je primetno porastao, a uz to se povećao i domet na kojima gađaju ciljeve. Udari se i dalje izvode uprkos činjenici da izraelski avioni aktivno traže lansere i uništavaju ciljeve unutar pojasa Gaze.
Od 7. oktobra, Palestinci su ispalili od 2.000 do 5.000 nevođenih raketa na ciljeve u Izraelu. Umesto ranih verzija „Qassam“, Hamas je koristio tehnološki naprednije rakete: neke od njih su bile usmerene na oblasti u kojima su stacionirani sistemi PVO „Gvozdena kupola“, druge su pogađale stambene zgrade u izraelskim gradovima, a neke su korišćene za gađanje vojnih ciljeva.
Fabrike za proizvodnju nevođenih raketa su, iz bezbednosnih razloga, premeštene u podzemna skladišta, posebno izgrađena za ovu namenu. Neka od njih se nalaze na dubini od 20-40 m ispod stambenih područja u pojasu Gaze, drugi su, koristeći sistem tunela, verovatno izmešteni u podzemne objekte na teritoriji Egipta.
Ukupna površina Hamasovih „vojnih fabrika” navodno je oko 50.000m2! Ove podzemne radionice su opremljene CNC mašinama za obradu metala, sistemima ventilacije i sistemima za uklanjanje proizvoda sagorevanja, što olakšava rad u njima i otežava otkrivanje iz vazduha. Izraelske oružane snage su u više navrata gađale takve objekte, ali nisu uspele da u potpunosti poremete lanac proizvodnje raketa.
Lansiranje nevođenih raketa pokazalo se mogućim zahvaljujući razvijenoj podzemnoj mreži kroz koju rakete dospevaju do lansera. Sam lanser je takođe kamufliran i otvara se samo u vreme lansiranja nakon čega se pravi duža pauza do novog aktiviranja.
Pretpostavlja se da je Hamas izgradio nekoliko pozicionih područja u svim većim gradovima Gaze, uključujući južne regione Abasan, Khirbat Ikhzaa (Khuza’a), Khan Yunis, Al-Mawasi, kao i one na severoku – Beit Hanoun, Jabalia i Umm al-Naser.
Prema nekim izveštajima, između tunela za lansiranje na severu i jugu postoji posebno transportno čvorište koje omogućava prenos projektila od montažnih linija do lansirnih rampi.
Većina ranih palestinskih raketa imala je domet manji od 20 km. Međutim, od 2014. godine Hamas je napravio značajan napredak: zahvaljujući razvoju sopstvenih tehnologija kombinovanih sa stranim rešenjima (pre svega iranskim i kineskim) povećali su domet raketa na 80-120 km.
S obzirom na malu udaljenost između Gaze i Izraela, ovo je dovoljno da se pogode ciljevi praktično na celoj teritoriji Izraela, uključujući gradove kao što su Ashdod, Tel Aviv, Jerusalim, Hebron, kao i nuklearni istraživački Negrev („Dimona reaktor“, „Shimon Peres Negev Nuclear Research Center“), ali i većinu izraelskih vojnih baza.
Najčešće se koriste rakete Qassam, Arash-1/Arash, Fajr-5 i Khaibar-1
Qassam (Ṣārūkh al-Qassām) je jednostavna čelična raketa razvijena 2001. godine od strane palestinskog lidera Tito Mas’uda (1967-2003) i Nɩƌál Fɑthí Rɑbáh Fɑrɑháta (1971-2003) za potrebe militantnog krila Hamasa – „Battalions of martyr Izz ad-Din al-Qassam“.
Do danas je razvijeno četiri modela nevođenih Qassam.
Rakete pogoni čvrsto gorivo, duge su (u zavisnosti od varijante) od 1800 do 2440 mm, mase od 35 do 60 kg, prečnika 115 mm, sa bojevom glavom mase od 5 do 10 kg. Prva raketa iz 2001 godine imala je domet od samo 2500 m; savremeni Qassam-4 može dejtvovati i do 16 km a tačnost iznosi 300-500 m.
Arash je raketa kalibra 122 mm iranskog porekla a predstavlja kopiju sovjetskog RSZO „Grad“ 9К51 M-21. Sovjetski sistem M-21 činile su lansirne rampe sa raketama 122mm M-21OF na šasiji kamiona Ural-375D. Iranci su razvili četiri varijante ssistema od kojih Hamas koristi Arash-1 i Arash-2, naravno bez šasije.
Prvi model ima domet do 21-22 km a drugi – do 30 km. Poslednji model, 4, ima domet do 40 km. Raketa je duga od 2815 do 2890. Tačnost pogađanja 100-150 m. Originalni iranski sistem je četvorocevni.
Fajr-5 je u suštini iranska raketa kalibra 333 mm mase 915 kg sa bojevom glavom mase 175 kg. Domet je do 75 km a tačnost pogađanja do 10 m.
Konačno, Khaibar-1 (M-302 ili B-302) je raketa kalibra 302 mm sirijskog porekla. Domet je do 100 km a tačnost pogađanja 50-100 m.
