Ekspert UN-a pozvao je Sjedinjene Države da preispitaju svoju odluku o isporuci kasetne municije Ukrajini, upozoravajući da ona mogu nastaviti da ugrožavaju civilno stanovništvo čak i decenijama nakon završetka sukoba, preneo je Rojters, pozivajući se na pismo objavljeno u sredu.
Dr. Alis Džil Edvards, specijalni izvestilac UN-a, ističe u pismu da kasetna municija „ozbiljno i nasumično povređuje civile kako u vreme njihove upotrebe tako i nakon sukoba” i da je ne bi trebalo koristiti.
„S poštovanjem pozivam vladu Vaše ekselencije da preispita odluku o transferu kasetne municije i da zaustavi sve planove za sprovođenje takve odluke“, napisala je Edvards, specijalni izvestilac za mučenje i druge okrutne, nehumane ili ponižavajuće postupke u UN-u.
Pismo od 14. jula dolazi nekoliko dana nakon što su američki zvaničnici nagovestili da je administracija predsednika Džoa Bajdena na ivici da odobri prebacivanje u Ukrajinu raketa opremljenih kasetnom municijom kako bi Kijev imao mogućnost da nanese značajnu štetu na teritoriji koju drži Rusija.
Kasetna municija, koja širi male projektile sposobne da ubiju na širokom području dugo nakon završetka sukoba, zabranjena je u više od 100 zemalja, osim u Rusiji, Ukrajini i SAD, podseća Rojters.
Portparol Pentagona brigadni general Pet Rajder je 6. jula izjavio da nema najava o isporuci kasetne municije Ukrajini, ali je priznao da se ona razmatra.
U ovakvim napadima na civile „najviše stradaju žene, deca i starci“, primetila je Edvards.
Vašington post je još 20. jula izvestio da su Oružane snage Ukrajine počele da koriste kasetnu municiju koju su im obezbedile Sjedinjene Države za borbu protiv ruskih trupa. Mi smo o ovoj zabranjenoj municiji pisali prvi put nešto ranije, 09.07.2023.
Umeđuvremenu, zabeleženi su i prvi video snimci upotrebe američke kasetne municije od strane ukrajinskih snaga.
Odgovarajući na ovu provokaciju, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će upotreba kasetne municije biti uzvraćena.
Za razliku od Ukrajinaca, Rusi raspolažu ogromnim količinama raketa, avio-bombi i artiljerijske kasetne municije. To praktično znači da mogu birati način na koji će odgovoriti na ukrajinsku artiljerijsku kasetnu vatru. Takođe mogu nastaviti da koriste sva sredstva ove vrste punjenja i nakon što Ukrajina iscrpi zalihe.
Uzimajući u obzir da je Vašington upozorio Rusiju da ne koristi kasetnu municiju, ali je sada šalje kijevskom režimu, to ističe i lošu poziciju ukrajinske vojske. Ovakav razvoj situacije neće preokrenuti stanje na frontu, koji se sada vodi pod uslovima i tempom Rusije.
Armija SAD je kasetnu municiju poslednji put masovno koristila tokom invazije na Irak, 2003. godine. U februaru 2007. pokrenut je proces oko usvajanja Sporazuma o zabrani kasetne municije (The Convention on Cluster Munitions). Konvencija je stupila na snagu 1. avgusta 2010. i do danas je potpisalo 115 a ratifikovalo 88 država.
No, među potpisnicima se ne nalaze ni SAD, ni Rusija ni Ukrajina! SAD su, navodno, tada povukle DPICM iz upotrebe i uskladištile je u magacine.
U suštini, ova odluka je doneta očito zbog usporenih efekata ukrajinske ofanzive. Naime, Kijev se odavno žali zbog nedostatka granata 155 mm za haubice M777.
Klaster M864
Kako ni Pentagon nema dovoljne rezerve ovih granata, odlučeno je da se pošalju „klaster“ projektili M864 koji, zbog disperzivnog efekta, imaju daleko veći učinak od klasične.
Projektil M864 kalibra 155 mm sa gasnim generatorom ušao je u proizvodnju 1987. godine. Generator u dancetu uslovio je ograničenje broja podmunicije na 24 granate M46 i 48 granata M42. Oba tipa subprojektila su antimaterijalnog, HEAT tipa (usmereno visokoeksplozivno protivoklopno) ali imaju i sekundarni, fragmentacioni efekat.
Ovo projektil M864 čini efikasnim protiv širokog spektra ciljeva. Masa projektila je 47 kg a efektivni domet, zahvaljujući gasnom generatoru, iznosi 30 kilometara. Budžetom za 2003. godinu bio je predviđen razvoj submunicije M42/M46 sa samouništivačem u cilju sprečavanja zakasnele detonacije i sekundarnih žrtava.
Evropa ne sme da zucne
Ne treba zaboraviti da su evropske države, u većini potpisnice Sporazuma o zabrani kasetne municije, potpuno neme pored silnih humanitarnih organizacija koje se navodno bore protiv upotrebe „klaster“ municije.
Upravo su pogubni efekti ovakvog tipa eksplozivnih sredstava i doveli do usvajanja Konvencije iz 2010. godine. Naime, poznat je ogroman broj prvenstveno civilnih žrtava od naknadnih eksplozija kasetne municije.
S druge strane, Kijev pozdravlja odluku Vašingtona i tvrdi da će „pažljivo koristiti kasetne granate“. Kao jedno od opravdanja, osim hroničnog nedostatka municije 155 mm, navodi se i da je Rusija u sukobu već koristila ista sredstva.
