Neprijatelj prelazi reku! MPK – individualna oprema za savladavanje vodenih prepreka

Reke i sve vodene površine oduvek su bile značajna prepreka osvajačima, a potpora braniocima. Srednjevekovne tvrđave opasivane su, pored bedema, i kanalima, a velike reke često su i istorijske granice mnogih oblasti i države.

Još je Dioklecijan mudro zaustavio svoje legije na obali Dunava rekavši – ”Bog i priroda su ovde postavili granicu”. No, i za njih je čovek našao razna rešenja i najčešće uspevao da ih savlada.

Kao jedan od najboljih dokaza da ništa nije nesavladivo jeste kanal Lamanš koji su dvaput uspešno savladali saveznici i to u oba smera – povlačeći se iz Denkerka i započinjući operaciju ”Overlord”, odnosno ”Dan D”.

Sovjeti takođe imaju ogromno iskustvo u savladavanju vodenih prepreka jer su od Moskve do Berline prelazili preko najvećih evropskih reka.

Ovih meseci ponovo smo svedoci kako jedna ogromna reka, Dnjepar, predstavlja ne samo geografsku već i stratešku granicu, noćnu moru i za odbranu i za napadače sa svojim mostovima, branama, limanima, barama, priobaljem, kanalima, ostrvima. Kako savladati reku, nezavisno od otpora neprijatelja, jeste značajno pitanje i veliki zadatak za svaku vojsku. 

Vodena prepreka može se savladati grupno ili individualno, formacijskim sredstvima, ili priručno, improvizacijom. Pri tom se polazi od poznate pretpostavke da ništa nije prepreka ako se ne brani, pa se očekuje da se savladavanje takvog prelaza i zauzimanje mostobrana odvija pod vatrom neprijatelja, što od napadača traži posebna sredstva, pripremu i gotovost. Ono što će biti predmet ovog teksta je formacijsko sredstvo koje je do današnjeg dana praktično ostalo neizmenjeno. Imale su ga mnoge armije, ali je ovo o kome pišemo bilo je i ostalo najpoznatije i najkorišćenije.

”MPK” – modernizovani kostim (odelo) za plivanje (”Плавательный костюм МПК”). Unapređeni ili modernizovani pribor za plivanje, namenjen je za izviđanje vodene prepreke, njeno savladavanje od strane pojedinca, ali i za obavljanje određenih radova na vodi. Sastoji se od vodootpornih pantalona sa  galošima (gumene ”čizme” koje se navlače preko običnih čizama i čvrsto prijanjaju uz pantalone), plutajućeg pojasa na naduvavanje i parom vesala različitih dužina.

Kompleti su tako pravljeni da se sastavljanjem nekoliko njih može napraviti splav pomoću kog se preko vodene površine mogu prevesti oprema, naoružanje i manje grupe ljudi. Na sve se mislilo. Pojas je rastavljen na jednom mestu, pa vojnik ne mora da se muči s njegovim navlačenjem preko opreme, već ga jednostavno opaše oko sebe i veže dva kraja jedan za drugi. 

Ovaj komplet namenjen je pre svega pojedincu za savladavanje manjih i srednjih prepreka, kao i neometanom borbenom dejstvu u poplavnom području, barama ili ritovima. Koriste ih uglavnom izviđači, manje grupe pešadije, pontonirci i graditelji mostova za obavljanje manjih, pomoćnih radova u vodi. Međutim, mogu da ih koriste i rudari prilikom miniranja u poplavljenim delovima. Veštim kombinovanjem u zavisnosti od date situacije, grupa boraca može prebaciti i minobacače kalibra 82 mm, rastavljene. 

Istina je da ovo odelo nije baš najudobnije za brzo prelaženje u normalnim uslovima, pre svega zbog ograničene brzine kretanja (uvežban pojedinac može da pređe od pet do 15 metara u minutu), ali se pokazalo dragocenim upravo u situacijama za koje je planirano. Izuzetno uspešno je korišćeno posebno tamo gde neprijatelj, uzdajući se u vodenu prepreku, ne očekuje napad. Pri tom je potpuno bešumno.

Do danas se ono nalazi u naoružanju OS RF i drugih članica nekadašnjeg VU. Pri tom se nalazi i u slobodnoj prodaji, pa ga rado kupuju ribolovci, lovci i istraživači-avanturisti. Tokom osamdesetih godina Pravilo o upotrebi propisivalo je da se u četama inžinjerije i minera uvek nalaze dva kompleta ovog sredstva, a zadužuju ih (u nepoznatom broju) tenkovski i motopešadijski pukovi.

Najveća zabeležena upotreba do sada bila je za vreme Drugog sv. rata kada su pripadnici devete i 37. armije Severnokavkaskog fronta u poplavnim ravnicama Kubana (limanima), u proleće i leto 1943. godine izvodili iznenađujuća, razorna napadna dejstva, najčešće u bok, pa i u pozadinu neprijatelja.  

Ovo odelo pojavilo se u prvobitnoj verziji pod oznakom ”PKT – Плавательный костюм” još 1931. godine kada ga je usvojila RKKA. Tada je imao dva glavna dela – nepromočive ”hidropantalone” i plutajući pojas. Uz njega su išle dve lopatice od šperploče dužine tridesetak centimetara i kutija za pakovanje.

Hidropantalone su ustvari gumirani kombinezon koji seže do pazuha. Gumene galoše i kaiševi su čvrsto zalepljeni za dno pantalona, uz pomoć kojih se pantalone umotaju u zglobovima. Na bočnim stranama pantalona nalepljene su gumena peraja u visini butina, a u visini cevanica nalaze se, po potrebi, tegovi koji olakšavaju koračanje po dnu. Gumena peraja služe da se na njih osloni plovak kada je korisnik na suvom. U predelu struka pantalone su pričvršćene kajišem. U gonjem delu nalaze se za kombinezon zalepljene naramenice koje održavaju hidropantalone na borcu, kao klasični tregeri. Pojas je u suštini gumena plutača za spasavanje na naduvavanje  sa žičanim okvirom (ojačanjem unutar plutače). Pojas je podeljen na 16 pregrada sa nepovratnim ventilima. Ima naramenice (neku vrstu uprtača) koje drže plovak na borcu na suvom, dok ne uđe u vodu. Plutaču borac naduvava kroz ventil, a dužina cevi za naduvavanje omogućava da se plutača naduva kad se uđe u vodu. Ukoliko je naduvana na suvom (što ponekad mora da se dogodi), tada otežava kretanje, stoga mora da bude ”okačena” o ramena borca, kako bi mu ruke bile slobodne za oružje, vesla ili neku drugu opremu. Ventil je tako dizajniran da ne dozvoljava isticanje vazduha, a pregrade obezbeđuju plutanje čak ako neki metak ili geler probuše plutaču. Postoji i poseban čep koji omogućava brzo izduvavanje pojasa. 

Uprkos tome što se na malobrojnim filmskim insertima može videti kako oni izgledaju trapavo i kabasto na vojniku, jasno je da su oni bili veoma uspešni u ulozi koja im je bila namenjena. Kada bi vojnik tako opremljen ušao u vodu, situacija bi se smesta promenila: potpuno nečujno kretao se kroz vodu i mogao je da izvrši bilo koju vrstu zadatka. Istoričari vojne opreme i naoružanja tvrde da su Nemci odmah kopirali taj kostim, ali ga ni u Bundesarhivu, ni u naučnim radovima nemačkih istoričara nema. Opisana je njegova upotreba, ali nigde nema crteža ili fotografija. Ovaj čudni kostim izaziva podsmeh na društvenim mrežama i vojnim portalima, ali tu smeh prestaje. Kome god je voda došla do grla, dobro zna vrednost ovakve opreme. 

Taktičko – tehničke karakteristike:

• Standardna nosivost kostima je do 90 kilograma, što će reći da malo punije osobe ne mogu ”da stanu u ovaj kostim”.  
• Materijal: guma i gumirana tkanina.
• Masa kompleta: 6,5 kg.
• Gabaritne razmere: pantalone (kostim) u dve mere: 160 i 168 cm.
• Dijametar pojasa (gume) 87, 5cm, dijametar tela pojasa (debljina naduvanog dela)  25cm.
• Razmera transportnog pakovanja: 45x40x30 cm.
• Vreme naduvavanja i stavljanja u radni položaj: od tri do pet minuta.
• Brzina vodotoka je do 1,5 m/sec, a u zavisnosti od snage korisnika može biti i veća.

Eto još jednog sredstava kome ne treba mobilni telefon, GPS, elektronika, Go-pro kamera ili šta već od tih novotarija. Potreban je samo uvežban i hrabar vojnik, proniciljivo smišljen zadatak i ono će već pokazati svoje kvalitete.