Srpska haubica NORA 155 mm, bolja od svih koje su do sada pucale u Ukrajini

Operacije koje se sprovode u Ukrajini sve više dokazuju da je artiljerija još uvek zadržala titulu kralja bojišta. Ovo posebno maži za haubice kalibra 155 mm; njihova eksploatacija je takva da se na ukrajinskoj strani iskazao nedostatak municije koji u kratkom vremenu ne mogu da zadovolje ni vojne indusrije poput američke i zapadnoevropskih zemalja.

Na bojištu su posebno efikasne pokretne haubice; Amerikanci su Kijevu isporučili veliki broj vučenih haubica 155 mm M777 ali se pokazalo da one nsu efikasne i praktične kao one samohodne, sa mogućnošću brze promene vatrenih položaja. Ovde sa ponosom treba reći da Srbija proizvodi možfa jednu od najboljih pokretnih haubica 155 mm – čuvenu NORU.

Sredina sedme decenije XX veka u tadašnjoj SFRJ je bila karakteristična po intenzivnom razvoju artiljerije. Na inicijativu načelnika uprave pešadije, general-majora Milivoja Stankovića, 1975. godine je usvojen program modernizacije artiljerije tadašnje JNA. Program je predviđao promene u organizaciji i opremanju jedinica novim sredstvima.

Cilj je bio da se izborom i strukturom kalibara poveća dejtsvo na cilju, da se smanji broj kalibara oruđa u sistemu vatrene podrške na samo tri (za jedinice do nivoa divizije uvodi se 122 mm a oruđima 130 mm i 152 mm opremaju se jedinice višeg nivoa) te da se u sastav mehanizovanih jedinica uvedu samohodna oruđa kalibra 122 mm i 152 mm.

Tokom realizacije ovog programa, od SSSR je kupljena licenca za proizvodnju haubice 122 mm D-30 (2A18) kao i izvesna količina vučenih topova-habica 152 mm D-20 (52-P-546) sa konstrukcionom dokumentacijom. Ideja je bila da se osvoji domaća proizvodnja haubica 122 mm D-30 a da se na osnovu oruđa D-20 pristupi razvoju domaćeg topa-haubice 152 mm pod kodnim nazivom NORA (Novo ORužje Artiljerije).

Nezavisno od programa oslonjenog na kalibre 122 i 152 mm, tokom 1955. godine, snimanjem navedene američke haubice 155 mm M1, započet je razvoj domaće haubice u istom kalibru. Glavni nosilac razvoja bio je pukovnik Dušan Janković. Sa manjim prekidima u radu, do 1965. je završena a 1966. godine uvedena u naoružanje JNA haubica 155 mm M65. Ovo oruđe će kasnije poslužiti kao polazna osnova za rad na sistemu NORA.

Istovremeno, nastavljen je rad na projektovanju domaće vučene haubice 122 mm D-30 zasnovane na sovjetskoj licencnoj dokumentaciji. Osvajanje proizvodnje započeto je u ”MMK Bratstvu”, Novi Travnik, a razrada dokumentacije poverena je beogradskom VTI. Institut je do 1975. izradio program relizizacije, na osnovu koga se pristupilo razvoju razorne municije povećanog dometa i prototipa oruđa.

Prototip rekonstruisanog oruđa završen je 1977. a u naoružanje JNA je 1978. godine uvedeno novo oruđe pod nazivom ”haubica 122 mm D30J”. Vojno Tehnički Institut i ”Jugoimport-SPDR”, u saradnji sa domaćim firmama IMK ”14 oktobar” iz Kruševca, ”Tehničkim Remontim Zavodom” iz Čačka i ”FAP” iz Priboja, rade i na adaptaciji vučene 122 mm D-30J u samohodne haubice  122 mm D-30/04 ”SORA” i 122 mm “SOKO” SP RR (Self-Propelled Rapid Response) na šasijama kamiona 6h6 FAP 2026 BS/AB i 6h6 FAP 2228.

Rad na sistemu NORA startovao je 1975. godine. Ispred VTI, najveći doprinos razvoju sistema svakako su dali učenik Boška Stanisavljevića, pukovnik Anastas Paligorić, mr. Novak Mitrović i Dušan Čebulj.

Polazni zahtevi su bili da se realizuje sredstvo sa otklonjenim nedostacima domaće haubice 155 mm M65 (kopija američke haubice 155 mm M1) i sovjetske top-haubice 152 mm D-20, odnosno, da se domet sa klasičnim projektilom poveća na 24 km, da se pristupi razvoju nove municije povećanog dometa, da oruđe može da koristi i municiju 152 mm D-20 (OF-530), da se realizuje široko polje dejstva po visini kao i da se uvođenjem poluautomatskog zatvarača ostvari brzina gađanja od 4 do 5 metaka/min.

Pri tome, planirano je da se razviju tri modela sa odgovarajućom municijom: vučena top-haubica 152 mm/L53 NORA-A, samohodni top 152 mm/L45 NORA-B i samopokretni top 152 mm/L45 NORA-C. 

Razvoj poslednjeg oruđa u programu NORA, samohodne top-haubice 152 mm NORA-B, započet je na osnovu analize sprovedene 1984. godine. Tada su razmatrane tri vrste rešenja: samohodnog topa sa kupolom ugrađenom na šasiju tenka M84, topa sa kupolom ugrađenom na šasiju novoprojektovanog terenskog vozila 8×8 sa bočnim prenosom transmisije i nezavisnim vešanjem i  samohodnog topa sa „otvorenom“ ugradnjom naoružanja na platformi vozila FAP-2632 sa šasijom adaptiranom na 8×8.

Kako adaptacija modela 2632 nije uspela, naoružanje je postavljeno na 8×8 FAP 2832 BS/AV sa desetocilindričnim motorom Mercedes Benz OM 403 maksimalne snage  235/319 kW/KS.  Do kraja 1990. godine realizovan je i ispitan funkcionalni model oruđa NORA-B prema TMG (Truck Mounted Gun) rešenju. 

Godinu dana kasnije, u okviru pripreme oruđa za prikaz zainteresovanom ino-kupcu, izvršene su pripreme za ugradnju cevi 155 mm/L45 umesto cevi 152 mm i započet je rad na rešenju samozaptivanja barutne komore radi korišćenja metka bez čaure. No, zbog situacije u zemlji, kao i u slučaju NORA-C, dalja razrada NORA-B je obustavljena.

Tek nakon ukidanja međunarodnih sankcija na promet NVO, polovinom 2002. godine, preduzeće „Jugoimport-SDPR“ je sa ino-kupcem zaključio okvirni ugovor za prodaju samohodnog oruđa 155 mm/L-52 NORA-B52 četvrte generacije, čiji je domet trebalo da bude veći od 41 km. Predmet ugovora bila je isporuka samohodnih oruđa 155 mm realizovanih na osnovu sklopova vučenog topa 130 mm M46, odgovarajuće količine municije sa projektilima 155 mm tipa ERFB-BT, ERFB-BB (Extended Range Full Bore projectile sa Boat Tait  i Base Bleed) i VLAP (Velocity Enhanced Artillery Projectile), kao i baterijskih sistema za komandovanje i upravljanje vatrom (SKUV). 

Da bi poslovi razvoja i buduće serijske proizvodnje mogli uspešno i kvalitetno da se obavljaju, radni tim je doneo odluku da se za realizaciju tri glavna podsistema (oruđe, municija, SKUV) angažuju VTI, „Lola sistem“ iz Beograda, „Sloboda“ iz Čačka, „Milan Blagojević – Namenska“ iz Lučana i zemunski „Senzor – Infiz d.o.o.“. Pri tome,  „Senzor – Infiz” je bio zadužen za poslove kompletiranja baterijskog SKUV a „Lola sistem” za doradu funkcionalnog modela oruđa.

U drugoj fazi razvoja sistema NORA-B,  2004–2005. godine, započeta je izrada prototipa samohodnog oruđa. Umesto vozila FAP, zbog mnogo boljih karakteristika tada je usvojeno vozilo 8×8 KamAZ seija 63501, 6350 i 6560. Nakon niza ispitivanja, u serijsku proizvodnju su ušle tri baterije pod oznakom NORA B-52K0, koje su dovršene do avgusta 2008. godine.

No, nove tendencije u razvoju samohodnih artiljerijskih sistema diktirale su potpunu automatizaciju opsluživanja oruđa. Kako bi domaći proizvod bio konkurentan na svetskom tržištu, ”Jugoimport-SPDR” je 2009. godine pristupio daljem usavršavanju sistema i izradi modularnog prototipa 155 mm M03 NORA-B52 K-1 ”Perun”.

Novi top-haubica je iskazao sve performanse koje su zadovoljavale potrebe vojske. Opitovanja topa-haubice B52 K-1 započeta su u ”Tehničkom opitnom centru” u Nikincima 23. oktobra 2017. i trajala su 126 radnih dana. Na 64. sednici Glavnog vojnotehničkog saveta, održanoj 25. decembra 2018, samohodni top-haubica 155 mm, pod nazivom NORA-B2 M15 na šasiji KamAZ, usvojen je u naoružanje Vojske Srbije.

Serijska proizvodnja poverena je proizvodnom pogonu ”Morava” privrednog društva „Borbeni složeni sistemi d.o.o.” u Velikoj Plani.  Ovo društvo je osnovao ”Jugoimport-SDPR” a sam pogon ”Morava” je otvoren 29. decembra 2012. godine na prostoru bivšeg ”Goša servisa” – dela ”A.D. Goša Montaža doo”. Prvih šest sistema NORA-B2 M15 je 23. januara 2019. isporučeno divizionu Mešovite artiljerijske brigade u Nišu.

Inače, ”Jugoimport-SDPR” je u Velikoj Plani nastavio sa razvojem modernije, automatizovane samohodne haubice, 155 mm/L52 MGS-25 “Aleksandar” (Mounted Gun System-25 Alexander, NORA B-52K2), čiji je prototip široj javnosti prvi put bio predstavljen 2017. godine.

Sistem NORA je širom sveta dokazao sve sposobnosti domaće namenske industrije. Zbog velike potražnje na ino-tržištima, ”Jugoimport-SDPR” je razvio i laku varijantu bez oklopne zaštite kabine 155 mm/L52 NORA-B52 KE, te usavršene oklopne 155 mm/L52 M03 NORA-B52 K-I, K1B i 155 mm/L52 NORA B-52 M-21.

Naime, ”Jugoimport-SDPR” i „Global Military Products, Inc.“ sa Floride (podružnica kompanije ”Global Ordnance, LLC”), 17. decembra 2020. su dobili poziv od strane američke vojske na evaulaciju „shoot off“ top-haubice NORA. Američka armija je, naime, želela da utvrdi koji sistem mobilne haubice 155 mm najbolje odgovara potrebama za izvršavanje niza prioritetnih zahteva.

Ideja je, navodno, bila da se od najboljih proizvođača zatraže ponude za proizvodnju, isporuku, obuku i podršku oruđa za koja bi se eventualno zaintresovala američka vojska.  Početkom 2021. godine je pripremljena pokretna haubica u verziji 155 mm NORA B-52 M21 na šasiji kamiona serije 8×8 RMMV HX (Rheinmetall Maschinenfabrik Augsburg-Nürnberg Military Vehicles HX). Pre slanja u SAD, ispitivanje preciznosti sistema izvedeno je na domaćem poligonu neposredno pred transport u SAD, 13. aprila 2021. godine. 

Za testiranje su odabrani, osim našeg topa-haubice, američke 155 mm/L52 „ATHOS“ (Autonomous Towed Howitzer Ordnance System) kompanije „Elbit Systems of America, LLC“, Fort Vort, Teksas i 155 mm ”Brutus” korporacija „AM General“ iz Saut Benda i „Mandus Group llc“ Rok Ajlanda; izraelska 155 mm/L52 „ATMOS Iron Sabre“ kompanije „Elbit Systems“ iz Haife; švedska 155mm/L52 „Archer“ (FH77BW L52 – Artillerisystem 08) korporacije „BAE Systems AB“ i, 155 mm/L52 „Caesar“ francuske kompanije „Nexter SA“ (GIAT, „Groupement des Industries de l’Armée de Terre“).

Inače, krajem 2020 godine interes za učešće na testiranjima iskazali su i južnokorejska kompanija „Hanhwa bijeon Jusighoesa“ sa svojom pokretnom haubicom 155 mm/L52 „K9 Thunder“ (CN98), japanski „Mitsubishi Jūkōgyō Kabushiki-kaisha“ sa prototipskim oruđem 155 mm/L52 „Type 19“, južnoafrička kompanija „Denel SOC Ltd” sa top-haubicom 155 mm/L52 „G6 Rhino“ i slovački „Závody ťažkého strojárstva Dubnica nad Váhom, as“ (ZTS) sa haubicom 155 mm/L52 „DANA (Dělo automobilní nabíjené automaticky)“.

Ispitivanja su sprovedena na poligonu Juma (US Army Yuma Proving Ground) u Arizoni, koji je deo „Juma centra komande američke vojske za testiranje i evaluaciju“.  Na završnim testovima od 19. avgusta do 3. septembra 2021, B-52 M-21 je postigla odlične rezultate, uključujući i dejstvo američkom vojnom modularnom municijom XM231/XM232 MACS (Modular Artillery Charge System).

Oruđe je bilo prikazano i na izložbi „AUSA“ (Association of the United States Army’s) u Vašingtonu, 21. oktobra iste godine. No, u januaru 2022. pokazalo se da američka armija nije odabrala ni jedno od ponuđenih rešenja; u naoružanju je zadržan „BAE Systems Inc“ (Fals Church, Virdžinija) kupolni top-haubica M109A7 Paladin sa topom 155 mm/L23 M284. Navodno, rad je nastavljen na sopstvenom oruđu M1299 sa topom 155 mm/L58 XM907. U svakom slučaju, rezultati B-52 M21 na američkim testovima bili su veliki podsticaj za ino-kupce.

Jedna od poslednjih verzija koji je ponuđen na tržištu je Nora B-52 NG (Next Generation) postavljen na šasiji vojnog kamiona 8×8 MAN (Maschinenfabrik Augsburg-Nürnberg) SX45.