Postoji li takva država i da li je tamo raj na Zemlji? Ko je brani? Postoji, naravno i to ne jedna. Za neke mnogi nisu ni čuli. Bavimo se suverenim državama. Međutim, postoje suverene, ali ne i nezavisne države (Guam, Severna Marijanska Ostrva, Bermuda, izdvojene teritorije SAD i Velike Britanije). Njihova odbrana je zasnovana na brizi druge zemlje.
Neke zemlje sa ovog spiska imaju sporazum sa državama pod čijom kolonijalnom vlašću su bile. Monako i Francuska imaju takav sporazum već tri veka, a tako se i Maršalska ostrva, Federativne Države Mikronezije i Palalua oslanjaju na SAD kada je reč o eventualnoj odbrani. To čine kroz godišnje sastanke Zajedničkog komiteta ( Joint Committee Meetings) i Pacifičkom komandom SAD.
Neke zemlje su prošle kroz proces demilitarizacije, a neke su osnovane bez oružanih snaga. No, krenimo redom:
Kneževina Andora (Principality of Andorra)
Suverena kopnena zemlja na istoku Pirinejskog poluostrva. Graniči se sa severa Francuskom, a sa juga Španijom. Ima 468 kvadratnih kilometara i nešto manje od devedeset hiljada stanovnika. Ima malu, dobrovoljačku ceremonijalnu vojsku. Paravojna jedinica GIPA (Grup d’Intervenció Policia d’Andorra) obučena je za protivterorističku borbu i deo je nacionalne policije. Na pomoć u eventualnoj odbrani može da računa na osnovu neformalnog sporazuma od Francuske i Španije jer se preko njih samo može i stići do ove kneževine, jedne od najstarijih u Evropi.
Dominika (Dominica, Commonwealth of Dominica)
Ne treba je mešati sa Dominikanskom Republikom. Ostrvska država u Karipskom moru. Ima 751 kvadratni kilometar, sa nešto preko 70.000 stanovnika. Nema stalnu vojsku od 1981. godine. Policijske snage imaju Jedinicu specijalnih snaga i Obalsku stražu. Odbrana se zasniva na Regionalnom odbrambenom sistemu (Regional Security System – RRS), dogovorenom na nivou Organizacije Istočnokaripskih država (Organisation of Eastern Caribbean States-OECS). U slučaju rata ulogu vojske preuzima policija.
Grenada
Sastoji se od malog lanca ostrva u Karipskom arhipelagu, delu koji se zove Zapadna Indija. Ukupna površina joj je 348,5 kvadratnih kilometara, a ima oko 125.000 stanovnika. Nakon invazije SAD 1983. godine raspuštena je Narodna revolucionarna armija. Policija Kraljevske Grenade održava paravojnu specijalnu službu za potrebe unutrašnje bezbednosti. Odbrana se zasniva na već spomenutom Regionalnom odbrambenom sistemu.
Kiribiti (Republic of Kiribati)
Ostrvska državica u Okeaniji, deo centralnog Pacifika. Ima 811 kvadratnih kilometara i 120.000 stanovnika. Prema ustavu, jedine dozvoljene snage su policijske. U njima se nalazi Jedinica za pomorski nadzor unutrašnje bezbenosti. Opremljena je streljačkim oružjem i ima jedan patrolni čamac klase ”Pacifik”. Neformalnim sporazumom s Australijom i Novim Zelandom rešila je odbrambena pitanja.
Lihtenštajn (Principality of Liechtenstein, nem. Fürstentum Liechtenstein)
Ova polukraljevina (na čelu joj se nalazi princ) nalazi se na Alpima, između Švajcarske i Austrije. Ima 160 kvadratnih kilometara i nešto manje od 40.000 stanovnika. Postoje policijske snage s policijskom taktičkom jedinicom. Vojsku su ukinuli još 1868. jer im je bila preskupa. Po ustavu je dozvoljeno da se formira vojska u slučaju rata, ali to se nikad nije do sada dogodilo. U slučaju odbrane i ona računa na neformalnu pomoć navedenih suseda.
Maršalska Ostrva (Republic of the Marshall Islands)
Deo Mikronezije u Pacifiku, uz ekvador, poznata su i kao područje koje se nalazi neposredno uz vremensku liniju, pa se redovno spominju kod dolaska Nove godine. Ima ih pet, uz više koralnih atola. Površina im je 181 kvadratni kilometar, a stanovnika ima 62.000. Od osnivanja jedine dozvoljene snage su policijske koje imaju Jedinicu za pomorski nadzor. Prema Sporazumu o slobodnom udruživanju (Compact of Free Association – COFA) odbrana je odgovornost SAD.
Savezne Države Mikronezije (Federated States of Micronesia)
Sačinjavaju ih četiri države Okeanije u zapadnom Pacifiku. Imaju nešto preko 600 ostrva ukupne površine 702 kvadratna kilometra, sa 105.000 stanovnika. Od osnivanja nemaju vojsku. Jedine snage su policijiske sa Jedinicom za pomorski nadzor. Poseduju tri patrolna broda i one su potpisnice Sporazuma o slobodnom udruživanju pa i za njihovu odbranu brinu SAD.
Nauru (Republic of Nauru)
Mikrodržava u Okeaniji, centralni Pacifik. Nauru je najmanja ostrvska država na svetu, sa površinom od samo 21 kvadratni kilometar i 11.000 stanovnika. Za njenu odbranu odgovorna je Australija. Postoji relativno velika formacija policije za unutrašnju bezbednost.
Nauruanci uglavnom žive od iskopavanja fosfata, turizma i ribarenja, a vlada Naurua je čak izgradila zgradu Nauru u Melburnu, Australija, planirajući da preseli zemlju u zgradu kada se iskopaju fosfati.
Palau (Republic of Palau)
Ostrvska država u zapadnom Pacifiku sa lancem od oko 340 ostrva, na ukupnoj površini od 459 kvadratnih kilometara, na kojima živi 18.000 ljudi. Jedine oružane snage su 30 policajaca u Jedinici za pomorski nadzor, sa dva patrolna čamca. I one kad je reč o odbrani pripadaju Sporazumu o slobodnom udruživanju.
Sveta Lucija (Saint Lucia)
Parlamentarna monarhija u reonu Kariba (Zapadna Indija). Ima 617 kvadratnih kilometara i na ostrvu živi 185.000 ljudi. Kraljevska policija Svete Lucije ima dve male jedinice sa 116 pripadnika, Jedinicu za specijalne operacije i Obalsku stražu, a odbranu zasniva na Regionalnom bezbednosnom sistemu.
Sveti Vinsent i Grenadini (Saint Vincent and the Grenadines)
Grupica od tridesetak ostrva u karipskom arhipelagu. Ova konstitutivna monarhija prostire se na 389 kvadratnih kilometara i ima 105.000 podanika. Kraljevske policijske snage imaju dve male paravnojne jedinice: Jedinicu specijalne namene i Obalsku stražu i one su odgovorne za unutrašnju bezbednost i patroliranje obalskim pojasom, sa ukupno 94 pripadnika. Odbrana je i u ovoj kraljevini odgovornost Regionalnog bezbednosnog sistema.
Samoa (Independent State of Samoa, Western Samoa)
Ova parlamentarna država nalazi se u Polineziji i sastoji se od dva veća i nekoliko manjih ostrva ukupne površine 2.800 kvadratnih kilometara, sa 202.000 stanovnika. Nikada nije imala vojsku. Ima Policiju i Jedinicu za pomorski nadzor. Postoje neformalne odbrambene veze s Novim Zelandom koji je dužan da razmotri svaki zahtev za pomoć, prema Sporazumu o prijateljstvu iz 1962. godine.
Solomonska ostrva (Solomon Islands)
Ostrvska država od šest većih i 900 manjih ostrva u Okeaniji, između Papue Nove Gvineje i Vanuatua. Ukupna površina ove konstitutivne monarhije je 28.400 kvadratna kilometra i tu živi oko 710.000 ljudi. Do izbijanja etničkih sukoba početkom dvehiljaditih imala su paravojne snage. Intervencijom Australije i Novog Zelanda situacija se smirila. Imaju relativno veliku policijsku formaciju i Jedinicu za pomorski nadzor i unutrašnju bezbednost. Pomoć za odbranu i unutrašnju bezbednost bila je u nadležnosti RAMSI (Regional Assistance Mission to Solomon Islands) do 30. juna 2017. godine.
Tuvalu (ranije Ellice Islands)
Parlamentarna monarhija u Okeaniji, na sredokraći Havaja i Australije. Čini je više ostrva ukupne površine 26 kvadratnih kilometara na kojima živi oko 12.000 stanovnika. Od osnivanja nikada nije imala vojsku. Postoji mala jedinica policije za odeljenjima za pomorski nadzor i internu bezbednost. Kuriozitet ovog ostrva je da je joj je internet domen TV zbog čega je bila pod stalnim izazovima velikih televizijskih kuća da joj ga ustupe.
Vatikan (Stato della Città del Vaticano; Status Civitatis Vaticanae)
Enklava u Rimu, najmanja država na svetu sa 0,49 kvadratnih kilometara. Prosečno u njoj živi 453 državljanina, službenika crkve. Ima žandramerijski korpus unutrašnje policije. Papska švajcarska garda, naoružana jedinica za zaštitu pape, zvanično je pod nadležnošću Svete stolice, a ne države Vatikan. Vatikan nema sporazum o odbrani s Italijom jer bi to narušilo njegovu neutralnost, ali praktično posmatrano, OS Italije je štite. Paladinska i Plemićka garda ukinute su 1970. godine.
Pored ovih, postoje i države koje nemaju stalnu vojsku, već ograničen kontingent uglavnom paravojnih snaga.
Kostarika (Republic of Costa Rica)
Država u Srednjoj Americi, izlazi na dva okeana. Ima površinu od 51.100 kvadratnih kilometara na kojoj živi oko pet i po miliona ljudi. Po članu 12 Ustava od 1949. godine zabranjena je stalna vojska. Poseduje policijsko-pogranične patrolne snage koje se staraju o unutrašnjoj bezbednosti. Pored njih ima i komandu Službe za vazdušnu budnost (Air Vigilance Service) koja ima funkciju patrolne helikopterske službe i Obalske straže.
Island (Iceland)
Nordijska ostrvska država sa republikanskim parlamentarnim uređenjem, na površini od 102.755 kvadratnih kilometara i oko 380.000 stanovnika, od kojih više od polovine živi u glavnom gradu. Nije imao vojsku od 1869. godine, ali je aktivni član NATO. Ima sporazum o odbrani sa SAD koje su na Islandu imale vojnu bazu od 1951. do 2006. godine sa snagama pod nazivom Iceland Defense Force – IDF. Pomorska vazdušna stanica Keflavik zatvorena je posle 55 godina aktivnosti. SAD će se starati o odbrani Islanda, ali bez stalnog baziranja. Iako Island nema stalnu vojsku, još uvek ima ekspedicione saradnje za međunarodnu saradnju, sistem PVO, obimnu militarizovanu Obalsku stražu, Policiju i specijalnu policijsku taktičku jedinicu. Postoje i posebni sporazumi o saradnji sa Norveškom, Danskom i drugim državama-članicama NATO.
Mauricijus (Republic of Mauritius)
Ostrvska država u Indijskom okeanu, sa nekoliko manjih ostrva, na ukupnoj površini od 2.040 kvadratnih kilometara, sa 1.265.000 stanovnika. Vojska je u ovoj državi ukinuta 1968. godine. Sve vojne, policijske i bezbednosne fukncije obavlja 10.000 aktivnih lica pod komandom komesara policije. Nacionalne policijske snage imaju 8.000 pripadnika, mobilne snage 1.500 i obalska straža 500. Ove dve poslednje smatraju se paravojnim formacijama i naoružane su isključivo streljačkim oružjem.
Monako (Principat de Mónegue)
Parlamentarna, konstitutivna polumonarhija (kneževina), druga najmanja država na svetu, posle Vatikana. Ima površinu od 1,98 kvadratnih kilometara i nešto manje od 40.000 stanovnika. Nalazi se na obali Sredozemnog mora i graniči se s Francuskom. Monako je odustao od ulaganja u vojsku još u XVII veku jer ga je napredak artiljerijske tehnologije učinio bespomoćnim, ali se i dalje vodi kao da ima ograničene oružane snage. Iako je odbrana Monaka u odgovornosti Francuske, Monako ima dve male vojne jedinice. Jedna štiti princa i sudske institucije, a druga je odgovorna za civilnu zaštitu i požare. Pored simbolične vojske, Monako poseduje i policiju kao naoružanu policiju.
Panama (República de Panamá)
Srednjeamerička država vrlo burne istorije, o čemu smo pisali baveći se intervencijom SAD 1989. godine. Na površini od 75.417 kvadratnih kilometara živi gotovo četiri i po miliona stanovnika. Panama je ukinula svoju vojsku 1990. godine što je potvrđeno jednoglasnim parlamentarnim ustavnim promenama 1994. godine. Panamske Javne snage imaju Nacionalnu policiju, Nacionalnu graničnu službu, Nacionalnu vazduhoplovnu službu i Službu za institucionalnu zaštitu, koje imaju ograničene vojno-tehničke mogućnosti.
Vanatu (République de Vanuatu )
Ostrvska država u Južnom Tihom okeanu (nekada Novi Hebridi), parlamentarna republika. Na više ostrva ukupne površine 12.200 kvadratnih kilometara živi 265.000 stanovnika. Ova država ima paravojne snage policijskog tipa koje se nazivaju Mobilne snage Vanuatua, za potrebe unutrašnje bezbednosti. Njih opslužuje oko 300 pripadnika oba pola koji su naoružani streljačkim oružjem.
Šta možemo videti, čak i na prvi pogled, kod ovih primera? Po ko zna koji put dokazanu našu izreku, pa ćemo je još jednom ponoviti: ”Ko ne hrani svoju vojsku, hraniće tuđu”. Nema mirnog mesta na Zemljinoj kugli.
