Samit Španije i Nemačke u La Korunji završen je u sredu zajedničkom deklaracijom. Dve zemlje su se složile da ojačaju evropske odbrambene sposobnosti. Međutim, antiraketni štit nije pominjan. Ova poslednja tačka zauzela je veliki deo naslova nakon što je nemačka ambasadorka u Španiji Marija Margaret Gose prokomentarisala da postoji kontakt između dve zemlje na „relativno niskom nivou“. Španska vlada je kasnije demantovala da je primila bilo kakvu primedbu o tome.
Izvan političke buke, istina je da Španija i Nemačka zajednički već projektuju sistem protivvazdušne odbrane. Kompanije iz obe zemlje su se udružile da dizajniraju evropski presretač. U budućnosti će to biti ključni deo antiraketnog štita koji će Nemačka predvoditi.
Poslednjih meseci, značaj postojanja sistema sa ovim karakteristikama u Evropi je eksponencijalno porastao. Razlog: Ruska upotreba hipersoničnih raketa protiv ciljeva u Ukrajini blizu granice sa Poljskom.
HyDef
Projekat, poznat kao HyDef [European Hypersonic Defense Interceptor], koordinira španska kompanija Sener Aeroespacial i dobiće 100 miliona evra od Evropske unije. Novac dolazi iz Evropskog odbrambenog fonda [EDF]. Cilj je konceptualni razvoj hipersoničnog presretača za suočavanje sa budućim vazdušnim pretnjama. Presretanje balističkih projektila sledeće generacije takođe će biti cilj presretača.
Španiju predstavlja pet kompanija. To su Escribano, GMV, Instalaza, INTA i Navantia. Sa nemačke strane, Diehl je taj koji će obezbediti tehničke kapacitete u vezi sa projektilom. Konzorcijum završava norveški Nammo, koji će doprineti svom stručnom znanju za pogon. Takođe učestvuju Ruag Space [Švedska], poljski instituti ITVL i Lotnictva, LK Engineering [Češka] i Sonaca [Belgija].
Razmatra se trogodišnja istraga o tehnologijama koje će napraviti razliku u budućim endoatmosferskim presretačima. Sve počinje definisanjem koncepta evropskog sistema sa sličnim karakteristikama kao odgovor na hipersonične pretnje.
Evropska unija precizira da je cilj razvoj presretača sa pogledom na sisteme naoružanja, senzore i pretnje koji će postojati 2035. Projekat će dovesti do koncepta, smanjenja rizika i demonstracije endoatmosferskog presretača. Očekuje se da će presretač delovati na različitim nivoima nakon što raketa poleti. Trebalo bi da bude manevarski sa novim aerodinamičkim i pogonskim sistemom. Takođe se razvija novi fleksibilni sistem navođenja, kao i novi napredni senzori.
Treba im još tih vazdušnih lepotica