Naslovna Istorija Pištolјi Stevana Knićanina

Pištolјi Stevana Knićanina

0
google news

Tokom Mađarske revolucije 1848 -1849 godine, među lјudima koji su stekli veliku slavu i dobili bezbroj priznanja, bio je Stevan Petrović Knićanin. Knićanin je svakako zaslužan za nastanak kratkotrajnog ”Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata” na prostorima tadašnjeg austrijskog carstva. Zanimlјivo je da je za svoje zasluge najčešće darivan počasnim oružjem a retka sreća je da je većina ovih dragocenih primeraka do danas sačuvana u našim muzejima. Za pobedu kod Tomaševca 5. oktobra 1848, pančevački su Knićaninu darivali jedan top ”šestofuntovni (kalibra 90 mm), u Pančevu saliven, sa natpisom ‘Srb-junaku Stefanu P. Knićaninu blagodarni Pančevački Okružni Odbor za spomen pobede Tomaševačke 23 novembra 1848”’. Stevan Knićanin je 3. marta 1849 top sa lafetom, karom, priborom i 4 zaprežna konja poklonio srpskoj regularnoj vojsci, u čiju opremu je oruđe zvanično uvedeno 11 marta 1849. godine. Ovaj top je jedini Knićaninov poklon kome se gubi svaki trag.

Stevan Petrović Knićanin 1849 i puškar Anton Lebeda.
Stevan Petrović Knićanin 1849 i puškar Anton Lebeda.

Patrijarh Josif Rajačić mu je iz Temišvara,  povelјom No. 611, 30 januara 1849. podario zvanje (čin) ”Narodnog General-Majora”. 

Autori motiva – Jozef Navratil i Vojteh Helih.
Autori motiva – Jozef Navratil i Vojteh Helih.

Vojvođanski Srbi koji su živeli u Beogradu darivali su mu 1. avgusta 1849. raskošnu pušku sa posvetom, koja se danas čuva u beogradskom Vojnom muzeju.

Za borbe kod Mošorina, Titela i Vilova, knez Aleksandar Karađorđević je 27. agusta 1849, Knićaninu uputio ”300 carskih dukata vrednu zlatnu sablјu, ukrašenu imenom (kneza) i natpisom ‘Za hrabrost”’. Na žalost, Stevanov mlađi sin Andra je 6. oktobra 1876. ovo dragoceno oružje poklonio ruskom generalu-dobrovolјcu Simeonu Kiriloviču Novoselovu koji je Srbiju napustio već 3. marta 1879, odnoseći Knićaninovu sablјu ”Za Hrabrost” u Rusiju.

Ilustracija iz bečkih ''Ilustrovanih novina'' 1850 - pištolј sa detalјima ukrasa.
Ilustracija iz bečkih ”Ilustrovanih novina” 1850 – pištolј sa detalјima ukrasa.

Građani Praga su 30. septembra 1850. srpskom heroju uputili na poklon par pištolјa sa propratnim pismom, koji su danas u zbirkama Istorijskog muzeja Srbije.

Konačno, knez Aleksandar je 13. januara 1852. Ukazom V.No.1 Stevana Knićanina proizveo u čin vojvode i tom prilikom mu uručio odgovarajuću sablјu sa natpisom ”Narodni general St. P. Knićanin, 1852. godine”. Sablјa se nalazi u Muzeju Jugoslaviije.  

Izgledi pištolјa. Istorijski muzej Srbije
Izgledi pištolјa. Istorijski muzej Srbije

Od svih primeraka darovanog oružja najveću umetničku i istorijsku  vrednost ima par spredpunećih perkusionih pištolјa. Na izradi oružja bili su angažovani tada najpoznatiji umetnici i oružari Češke a motivi predstavlјaju galeriju staroslovenskih mitskih, ali i značajnih istorijskih ličnosti Srbije i  Češke i ukzuju na panslovenski duh epohe. 

Kutija sa parom pištolјa vojvode Knićanina. Istorijski muzej Srbije.
Kutija sa parom pištolјa vojvode Knićanina. Istorijski muzej Srbije.

Naime, nakon sloma Mađarske revolucije, Knićanin je sa banom Josipom Jelačićem pozvan na bečki dvor radi obeležavanja pobede i dodele nagrada za dela učinjena tokom dvogodišnjih borbi. Knićanin je 9. septembra 1849. stigao u Zagreb i sa banom Jelačićem, 13 septembra, produžio za Beč. Posle prijema kod cara Franca Jozefa, gde su Knićaninu uručena odlikovanja, ”narodni general” je 21. septembra sa bečke Severne stanice krenuo za  Berlin. Cilј puta je bio da poseti starijeg sina Andriju koji se u Nemačkoj školovao na Artilјerijsko-inženjerijsoj akademiji. Pre polaska iz Beča, bilo je planirano da Knićanin, patrijarh Rajačić i ban Jelačić kasnije zajedno posete Prag. No, iz nepoznatih razloga, Stevan Petrović je odlučio da iz Berlina sam otputuje direktno u Prag. To je u češkoj prestonici izazvalo opšte uzbuđenje i radost; Česi su se spremali da svečano i masovno dočekaju srpskog junaka. No, zbog političke situacije u Pragu, bečkom dvoru nikako nisu odgovarale masovne manifestacije. Naime, između  9. i 10. maja 1849. u Pragu su preduzete opsežne mere bezbednosti i započeto je hapšenje glavnih predstavnika takozvane ”Majske zavere” koji su pripremali ustanak za 12. maj. U Pragu i okolini proglašeno je vanredno stanje i suspendovano pravo udruživanja. U takvoj situaciji, kada su češke ”Narodne Novine” 21. septembra obnarodovale planiranu posetu, vojno-civilni zapovednik Praga, grof Franc fon Kevenhiler, ”preporučio” je da Knićanin odustane od posete kako bi se izbegle javne manifestacije i eventualni nemiri. Tako je svečani doček predviđen za 24. septembar otkazan a Knićanin je produžio za Beograd, gde je stigao 29. septembra 1849. godine. No, Prag nije odustao od odavanja počasti srpskom heroju. Kod tada jednog od najčuvenijih svetskih oružara, Antona Vinčenca Lebede, naručen je par raskošnih pištolјa. Skice za ukrasne motive na oružju izradili su ništa manje poznati češki umetnici: slikar koji se proslavio dekorisanjem zamka u Rajhsštatu (Zakupi), za eks-cara Ferdinanda i, kasnije, cara Franca Jozefa, Jozef Navratil, te slikar i arheolog, Vojteh Helih. Ništa manja pažnja nije posvećena ni ”ambalaži” – kutiju od plemenitog drveta, presvučenu crvenim somotom, izradio je čuveni mesni stolar František Keneke.

General Novoselov kome je Andra Knićanin darovao očevu sablјu.
General Novoselov kome je Andra Knićanin darovao očevu sablјu.

Kundak oružja bio je od ebonovine, prekriven ”vizantijskim i gotskim ornamentima”, u koje su ukonponovani srebrni ukrasi i kartuše. Na gornjoj strani cevi, zlatnim, ćirilićnim slovima tauširan je natpis ”Srbinu Knićaninu braća Česi” (a) a na donjoj, latinicom, na češkom, ”Izradio A. V. Lebeda u Pragu” (b). Na kundaku je na srebrnoj pločici (e), u dubokom relјefu, prikazan češki mitski junak Ludjek koji je, navodno sa bratom Slavojem, u 6. veku proterao franačke zavojevače predvođene Karlom Velikim. Ludjek u jednoj ruci drži bojni čekić (mlat), u drugoj venac slave, a o pojasu mu visi arhaični žičani instrument ”barbitos” (varito). Drške se završavaju srebrnim jabukama na kojima je prikazana borba lava sa udavom (c). Na branicima obarače je izlivena glava lava i lik Slave, slovenske boginje časti, junaštva i pobede (m, n). Na pločici mehanizma je prikaz pogibije vođe Husita, Prokopa Kalea, u bici kod Lipana 30. maja 1434.godine (h). Na jednom orozu je izgraviran lik Miloša Obilića (k) a na drugom, poprsje češkog reformatora i Husovog saborca, Jeronima Praškog (l). Na podloškama zavrtnjeva koji drže mehanizam ugravirani su grbovi Kneževine Srbije, Ilirije, Češke i grada Praga, oko kojih su ispisana mesta i godine Knićaninovih pobeda: ”Srbobran, Pančevo 1848” i ”Mošorin, Vilovo 1849” (t, u). Na drugim srebrnim medalјonima nalaze se likovi Libuše, mitskog pretka svih Čeha i navodnog osnivača Praga, njenog supruga, kneza Pšemisla ”Orača” –  začetnika dinastije Pšemislovića (f, g), češkog nacionalnog heroja, vojskovođe iz perioda Husitskih ratova Jana Žiške (d), hajduk Velјka Petrovića  u borbama kod Kladova (j), poprsja Srbina (o), ”Rutena” (Istočnog Slovena, p), starog Čeha (ku) i kozaka (duplo v), kao i figure dobrovolјca iz odreda Stevana Knićanina 1848-1849 (r) i praškog gardiste iz odreda ”Jedinstvo” iz 1848 (s). Po završetku izrade, raskošno oružje – likovna enciklopedija srpske i češke mitologije i istorije, javno je bilo izloženo u Pragu, a crtež sa hvalospevom autorima i opisom detalјa, objavlјen je u austrijskoj dnevnoj štampi. Pištolјi su 30. septembra 1850. doneti u Beograd i uručeni vojvodi Knićaninu.Nakon Knićaninove smrti, 14. maja 1855, oružje su nasledili sinovi, da bi ih Andra Knićanin ubrzo podario Narodnom muzeju. Puška, pištolјi i sablјa su ovde čuvani sve do pedesetih godina dvadesetog veka, kada su ustuplјeni Istorijskom i Vojnom muzeju. Sablјa je poklonjena Josipu Brozu Titu, tako da se danas čuva u Muzeju Jugoslavije.

Izvor: ”Politika Magazin”

NEMA KOMENTARA

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Exit mobile version