Srpska artiljerija 1916-1918

Tokom odstupanja kroz Crnu Goru i Albaniju, u zimu 1915-1916. godine, srpska vojska je bila prinuđena da uništi skoro kompetno teško naoružanje. Na albansku obalu preneseno je samo 24 brdska topa 80 mm sistema De Banž, dve trofejne austrougarske brdske haubice 100 mm sistema Škoda (10 cm Gebirgshaubitze M.8), šest brzometnih topova kalibra 75 mm sistema Šnajder-Dangliz, devet brdskih brzometnih topova 70 mm Šnajder M1907 i 41  polјsko brzometno oruđe 75 mm sistema Šnajder M1907 i M1907.A. 

Tokom reorganizacije, srpski vojni vrh je, pozivajući se na konfiguraciju terena na Solunskom frontu, insistirao da se  u naoružanje dobiju odlični brdski brzometni topovi 75 mm sistema Šnajder-Dangliz M1906 (Matériel de montagne à tir rapide de 75mm, type MPD 5 systeme Schneider -Danglis M1906).

Na međusavezničkoj konferenciji u Šantijiu (Chantilly), 12/24. marta 1916, pripremajući se za predstojeće nastupanje, odučeno je da Istočnu armiju generala Saraja treba pripremiti za borbe na brdskom terenu, te da će joj glavnu potporu pružiti srpska vojska koju je sa Krfa trebalo prebaciti u Solun. Shodno ovim zaklјučcima, 1. jula 1916. francuska pešadija je reorganizovana po ugledu na brdske (alpske) trupe.

Planom reorganizacije srpske vojske, razrađivanim u saglasnosti sa reorganizacijom francuske Istočne vojske, predviđeno je  da u sastav svake divizije treba uklјučiti po jedan divizion jačine 3 baterije polјskih topova 75 mm L/25 sistema Šnajder M1912 (Canon de campagne de 75 mm L/25 Modele 1912 Schneider PD13bis pour equiper les divisions de cavalerie), po jedan polјski divizion bez tačno određenog kalibra i modela oruđa, te jedan brdski divizion sporometnih brdskih topova 80 mm sistema De Banž, sa tim što bi se ova zastarela oruđa postepeno zamenjivala brzometnim topovima 65 mm sistema Šnajder-Dukre M1906 (Canon de montagne de 65 mm Schneider-Ducrest modele 1906).

Svaku diviziju trebalo je dodatno ojačati sa po dve baterije pozicionih kratkih haubica 120 mm sistema Bake M1890 (obusier de 120 mm Court mle 1890 Baquet), koje su kasnije zamenjene haubicama 155 mm sistema  Šnajder M1917 (Canon-obusier de 155 C modèle 1917 Schneider), kao i po jednom baterijom rovovskih oruđa (minobacača) kalibra 58 mm sistema Dušen-Dumezil (Duchêne -Dumézil). Pri tome, prve tri divizone baterije primile bi u naoružanje po 6 ”rovovskih” minobacača 58 mm No.1bis (Mortier de 58 n°1bis), a 4, 5. i 6. batarija – po 6 minobacača 58 mm No.2 (Mortier de 58 n°2).

Tako je novi standardni polјski top srpske vojske postalo oruđe 75 mm L/25 sistema Šnajder M1912, koje se, inače, nalazilo u naoružanju francuske konjičke artilјerije. Do prve polovine jula 1916, Francuska je za potrebe srpske vojske naručila 12 brzometnih polјskih, 6 brzometnih brdskih diviziona, kao i 12 baterija haubica kalibra 120 mm. Do oktobra 1916, srpskoj vojsci je isporučeno 9 polјskih diviziona, odnosno, 27 baterija sa ukupno 108 oruđa (divizion su činile tri baterije sa po 4 oruđa).

Brdska artilјerija takođe je primila 9 diviziona, odnosno, 108 oruđa različitih sistema: šest diviziona (18 baterija sa 72 oruđa) prvobitno je bilo opremlјeno sporometnim brdskim topovima 80 mm sistema De Banž, koji su kasnije zamenjeni sa 18 baterija brdskih brzometnih topova 65 mm sistema Šnajder-Dukre M1906. Iz Maroka je dopremlјen jedan trofejni brdski divizion od tri baterije sa 12 topova 70 mm sistema Krup (7,0cm Gebirgskanone L/14 M. 1903). Ova oruđa su Francuzi zaplenili tokom pobune marokanske pešadije u garnizonu Fes (Fès; ”ustanak” Šerifskih trupa -“troupes chérifiennes“, 17-19. aprila 1912). Iz Francuske su naknadno dostavlјena tri diviziona (9 baterija) sa 36 oruđa 75 mm Šnajder-Dangliz. Osim toga, srpska vojska je opremlјena i dvema baterijama sa osam brzometnih topova 70 mm M1907 prenesenih preko Albanije. 

Svaka divizija je dobila i po jedan haubički divizion oruđa 120 mm sistema Šnajder M1915, praktično identičnih sa srpskim haubicama M1910. Ova oruđa Francuzi su pre izbijanja rata proizveli po ugovoru sa bugarskom vladom. No, kako je Bugarska u oktobru 1915. stupila u rat na strani Centralnih sila, ugovor je raskinut; jedan deo gotovih haubica ušao je u naoružanje francuske armije, a drugi deo je ustuplјen srpskoj vojsci. Deo ovih haubica bio je starog sistema, primenjenog na pozicionim kratkocevnim pozicionim oruđima 120 mm sistema Bake M1890. 

Srpskoj vojsci je bio ustuplјen i deo teške artilјerije francuske Istočne armije (Armée française d’Orient). Na srpskom sektoru fronta skoncentrisane su tri baterije dugih topova 105 mm sistema Šnajder M1913 (Cannon de 105mm long mle 1913 Schneider), baterija De Banžovih topova 120 mm M1878/1916 (Sanon de 120mm long mle 1878/16 De Bange), 3 baterije De Banžovih topova 155 mm M1877/16L (Canon de 155mm long mle 1877/16L De Bange) i dve baterije dalekometnih topova 155 mm sistema Filu M1917 (Le Canon de 155 mm Grande Puissance Filloux mle. 1917).

Samostalni armijski artilјerijski pukovi naoružani su trofejnim oruđima: sa dva bugarska dalekometna topa 105 mm sistema Krup M1904 (105mm L/30 M1904), jednom nemačkom krupovom teškom haubicom 150 mm M1913 (15 cm schwere Feldhaubitze 13, 15 cm sFH 13), kao i sa dva brzometna topa kalibra 119 mm, ustuplјena od strane Britanaca. Armijski artilјerijski pukovi kasnije su dobili 4 baterije haubica 155 mm sistema Šnajder M1917.

Srpskoj vojsci je za uslove rovovskog ratovanja predato i 18 rovovskih oruđa (minobacača) 58 mm sistema Dumezil No.1bis, 18 rovovskih oruđa 58 mm sistema Dumezil No.2, 100 minobacača 86 mm sistema Osen M1915 (Mortier de 86 mm Aasen) sa 25.000 bpmbi, kao i nekoliko baterija brzometnih ”rovovskih” (pešadijskih) topova 37 mm Pito M1916 (Canon de 37mm Puteaux Tir Rapide Mle.1916 – razvijenih u projektnom birou kompanije Atelier de Puteaux, APX).