Raketa Startreak

Već smo pisali o više prenosnih PV i AT sistema koji su u vidu pomoći dostavljeni Ukrajini. Velika Britanija se priključila ovom trendu, donirajući Kijevu MANPADS HVM Startreak (Zvezdani niz).

Koliko je ostrašćena antiruska propaganda, ukazuje podatak da mediji sa ponosom počinju da beleže ubistva ruskih vojnika iz oružja svojih zemalja. Tako The EurAsian Times 9. aprila donosi vest da ”Ukrajinski ‘digitalni’ vojnici koriste britansku raketu ‘Zvezda’ da obоre ruski jurišni helikopter; Zabeleženo prvo ubistvo britanskim MANPAD”. O ”digitalnim vojnicima” nismo uspeli da pronađemo podatke ali, reporter Sakshi Tiwari u suštini piše o obaranju ruskog helikoptera Mi-24 u okolini Luganska, 1 aprila 2022. godine. Video-zapis kruži društvenim mrežama, heliкopter jeste oboren ali, kako i iz čega, nije baš jasno. 

Starstreak HVM (High Velocity Missile) je britanski prenosni protivvazdušni odbrambeni sistem kratkog dometa (man-portable air-defence system, MANPADS).

Razvoj ovog tipa raketa započet je osamdesetih godina XX veka, nakon što je ispitivanje mogućnosti povećanja sposobnosti protivvazdušne odbrane pokazalo da bi raketni sistem velike brzine najbolje zadovoljio potrebe i mogao da zameni postojeće prenosne sisteme za lansiranje sa ramena. Britanski generalštab je sastavio TTZ (General Staff Requirement 3979) kojim su tražene tri lansirne platforme: samohodni (self-propelled launcher), laki trometni (sa tri rakete, three-round lightweight launcher) i prenosivi lanser (man-portable launcher).

Ministarstvo odbrane je 1984. godine razvoj sistema poverilo kompanijama British Aerospace (BAe; raketa BAe je bila poznata kao Thunderbolt HVM ) i Shorts Missile Sistems iz Belfasta, Severna Irska (danas Thales Air Defence). Najbolje rešenje je ponudio Shorts Missile Sistems, koji je za dalji rad dobio 356 miliona funti. Ugovor o početku proizvodnje potpisan je u novembru 1986, a projektil je zvanično primljen u upotrebu u septembru 1997. godine. Projektil je bio namenjen da u britanskoj službi zameni raketu zemlja-vazduh Javelin.  Varijante lakog multiplikovanog (Lightweight Multiple Launcher, LML) i prenosnog lansera za dejstvo sa ramena (shoulder-launched)  uvedene su 2000. godine. U julu 2001. Tales je dobio ugovor za razradu novog sistema za prepoznavanje ”svoj-tuđ” (friend or foe).

Sredinom 2007. godine, kompanija Thales UK je razvila znanto poboljšani sistem Starstreak II. Neke od prednosti nove verzije su domet povećan preko 7 km, poboljšana efektivnost na cilju, poboljšani nišanski sistemi i operativni plafon povećan do 5 km.

Kada je Thales 2011. godine dobio ugovor za izradu lake višenamenske rakete (Lightweight Multirole Missile, LMM), izjavio je kako je ”sa Ministarstvom odbrane dogovorena prenamena prethodno ugovorenog budžeta kako bi se olakšao razvoj u punom obimu, serijska proizvodnja i uvođenje LMM”. U suštini, Thales je 2012 godine ponovo pokrenuo sistem kao ForceSHIELD.

Kada se koristi u ulozi lakog ili prenosivog sistema protivvazdušne odbrane (Man-portable air-defense system, MANPADS), raketa Starstreak se transportuje u zatvorenoj lansirnoj cevi. Cev je spojena sa nišanskom jedinicom za gađanje. Operater prati metu pomoću optički stabilizovanog nišana. Proces praćenja cilja omogućava jedinici za nišanjenje da izračuna pravu putanju kako bi se projektil naveo na cilj. Operater na jedinici očitava smer vetra i, u slučaju da je cilj na velikoj udaljenosti, zadaje potrebnu elevaciju. Kada je početno praćenje završeno, operater, pritiskom na dugme, vrši ispaljivanje. U projektilu se pali raketni motor prvog stepena; on lansira projektil, ali sagoreva pre nego što isti napusti cev tako da je operater zaštićen od plamena i gasova. Nakon 4 metra, na sigurnoj udaljenosti od rukovaoca, pali se drugi stepen, koji, do trenutka sagorevanja, ubrzava projektil iznad 4 Mach (najbrža raketa zemlja-vazduh kratkog dometa). U tom trenutku, oslobađa se sub (podkalibarna)-municija u vidu tri strelice. 

Kućište strelice je napravljeno od legure volframa (tungsten). Svaka strelica je duga 396 mm, prečnika 22 mm i mase oko 900 grama. Polovinu mase svake strelice – oko 450 g – čini eksplozivno punjenje sa odloženim paljenjem pomoću udarnog upaljača. Svaka strelica se sastoji od prednjeg rotirajućeg tela, sa dva uzgonska peraja (kanadera), pričvršćena na zadnji nepokretni sklop sa četiri krilca. Zadnji sklop takođe sadrži elektroniku za navođenje uključujući zadnji senzor.

Volframska strelica se navodi po SACLOS principu (semi-automatic command to line of sight), odnosno, ne prati lasersku energiju jednog snopa koja se odbija od mete. Umesto toga, jedinica za nišanjenje projektuje dva laserska zraka koji oslikavaju dvodimenzionalnu matricu na meti. Laseri su modulisani, a ispitivanjem ovih modulacija senzor sub-municije može odrediti položaj strelice u odnosu na površinu matrice. Strelica se zatim usmerava ka centru matrice. Sub-municija se upravlja kratkim usporavanjem rotirajućeg prednjeg tela pomoću spojke tako da je prednja peraja usmeravaju u odgovarajućem pravcu. Tri sub-strelice lete u formaciji prečnika od oko 1,5 m i imaju dovoljno kinetičke energije da na 7000 metara pogode cilj ubrzanjem od 9 G (g-force, jedinica sile teže). Pri udaru u metu, aktivira se upaljač sa odloženim dejstvom, omogućavajući projektilu da prodre u metu pre nego što detonira bojeva glava. Volframsko kućište je dizajnirano tako da se fragmentira i nanese maksimalnu štetu cilju.

Starstreak se ne može ometati infracrvenim ili radarskim/radio kontramerama niti se može oboriti antiradarskim projektilima.

TTK rakete

• Masa: 14 kg 
• Dužina: 1,397 m 
• Prečnik: 13 cm 
• Poslužioca: 1
• Efektivni domet:  Starstreak 0.3–7 km, Starstreak II >7 km
• Bojeva glava: Tri eksplozivna sub-projektila (strelice) 
• Masa bojeve glave: 3×0.9 kg ( masa strelice 450 g)
• Upaljač sa odloženim dejstvom
• Pogon:  Prvi stepen: Royal Ordnance ‘Brambling’ liveno čvrsto dvobazno gorivo; drugi stepen: Royal Ordnance ‘Titus’ liveno čvrsto dvobazno gorivo 
• Plafon leta: 5000 m
• Maksimalna brzina: veća od 4 Mach
• Sistem vođenja: SACLOS