Još od 2017. godine New York Times je skretao pažnju da američke snage u Iraku i Siriji, tokom borbi protiv ISIS-a, vrše neselektivna bombardovanja koja rezultiraju civilnim žrtvama. Kod nas su se tek ovih dana pojavile vesti povezane sa aferom oko Talon Anvil-a.
Talon Anvil, poznat i kao Anvil Klow, bio je naziv ćelije famoznih američkih Delta Force iz sastava Task Force 9, koja je koordinirala američke vojne operacije protiv snaga Islamske države (ISIS). Ćelija koja zvanično ”nikada nije postojala u vojnoj evidenciji”, radila je od 2014. do 2019. godine u tri smene od po 8 časova u neupadljivim “kancelarijama” u Iraku i Siriji. U početku je to bila zgrada u iračkom Erbilu (Erbil, Hawler), potom se preselila u vojnu bazu Deir ez-Zor (Deir ez-Zour, poznatu kao Green Village) u Siriji, pa u stari cementni zavod na severu zemlje. Ima indicija da se radilo o fabrici Lafarge Cement Syria kraj Džalabija (Al-Jalabiyah, Jalabiya), 150 km od Alepa.
Ćelija je brojala malo operatera, ponekad samo 20, a najviši po činu bio je podoficir, narednik I klase Delta Force. Članovi nisu nosili uniforme – išli su na posao u kratkim pantalonama i ležernoj obući poput ”Birkenštok” (Birkenstock) sandala i ”Kroks” (Crocs) klompi, puštali su guste brade, a bili su poznati samo po nadimcima. Na raspolaganju su imali flotu dronova General Atomics MQ-1 Predator i MQ-9 Reaper (Predator B) opremljenih laserski navođenim bombama i preciznim projektilima AGM-114 Hellfire a mogli su da navode i letilice sa posadama. Kao šifra za ispaljivanje svih projektila na ciljeve na terenu koristio se izraz ”Going Winchester”.
Bivši savetnik Ministrstva odbrane i Pentagona, Larry Lewis, tvrdi da je, bez obzira na mali broj pripadnika, Talon Anvil u navedenom periodu na pripadnike Islamske države ispalio 112.000 bombi i projektila. ”Bili su nemilosrdno efikasni i dobri u svom poslu”, rekao je jedan bivši obaveštajni oficir US Air Force. ”No, pravili su i greške – komanda je zanemarila da istakne važnost sprečavanja civilnih žrtava”.
Većinu napada koje je izveo Talon Anvil niје odobrilа viša komanda već sami komandosi Delta Force. Te odluke su donošene u pokušaju da se ubrzaju napori koalicije na čelu sa SAD da se uništi ISIS. General Stephen J. Townsend, koji je bio zapovednik Combined Joint Task Force – Operation Inherent Resolve (CJTF–OIR) tokom ofanzive protiv ISIS-a 2016. i 2017, vodio je politiku delegiranja ovlašćenja za udar na niže rangirano osoblje- No, odbacio je tvrdnje da je ”ćelija delovala nepromišljeno ili sa apatijom”, pripisujući nevine žrtve”ratnim nesrećama”.
Jedan bivši član Talon Anvila rekao je da su u većini njihovih udara ginuli samo neprijateljski borci ali da su operateri bili pod velikim, permanentnim stresom. Često su odabirali neprijateljske mete sa oskudnim dokazima da su opravdane. Operateri su se smenjivali otprilike svaka četiri meseca i, iako obučeni kao elitni komandosi, nisu imali iskustva u vođenju tako odgovorne grupe.”Činilo se da nadgledanje udara za udarom, ‘nagriza percepciju operatera i dehumanizuje ih.” Da bi izbegla rigorozni proces provere ofanzivnih udara, Talon Anvil je klasifikovala skoro sve napade kao odbrambene – čak i kada su mete od linije fronta bile udaljene od 16 do 160 km.
Prema njihovom mišljenju, ”bolje je bilo pribeći samoodbrani”, jer se tako ”lakše dobijalo odobrenje (za udar).” Kako su se snimci dronova svaki dan predavali višoj vojnoj komandi, da bi izbegli otkrivanje stvarne mete i efekata udara operateri su počeli da odvraćaju kamere od ciljeva pre nego što bi lansirali bombe ili projektile. Kontrolorima se u početku činilo da kameru skreću udari vetra, ali, posle više ponovljenih slučajeva, shvatili su da je preusmeravanje vršeno namerno. Operateri su takođe vršili pritisak na analitičare, koji su gledali snimke dronova nakon udara, da prijave da su videli oružje ili druge dokaze koji bi opravdali napad. Ako bi odbili, ćelija je jednostavno tražila drugog analitičara.
Isitna, nisu svi u koaliciji bili uključeni u labavu primenu protokola. Dešavalo se da piloti odbiju da bace bombe na sumnjive mete, visoki zvaničnici CIA su se žalili vođama specijalnih operacija, a analitičari obaveštajnih službi Vazduhoplovstva ponekad su se raspravljali sa Talon Anvil oko toga da li su mete borci ili – deca. Povremeno su čak i članovi ćelije odbijali da učestvuju u udarima ali komandni lanac je ignorisao izveštaje u kojima su izražavali zabrinutost zbog mogućeg broja nevinih žrtava.
Koalicija predvođena SAD je prijavila da je za skoro osam godina operacija u Siriji i Iraku u vazdušnim napadima stradalo 1417 civila. No, na osnovu proverenih iskaza svedoka, u ove dve zemlje je tokom 1505 vazdušnih udara poginulo između 8159 i 13.192 civila.
Ministar odbrane Lloyd Austin je naredio da se sporvede istraga o svim udarima izvedenim od strane Talon Anvila.
Neki kritičari ovakve odluke su se čak požalili da su stroga pravila koja je predsednik Barak Obama nametnuo u cilju da smanji civilne žrtve, usporavala napredak borbe protiv militantnih grupa. Ali 2016. godine, pre no što je Obama napustio funkciju, procedure su ublažene i komandanti na terenu su dobili veća ovlašćenja da odobravaju napade.
Kao rezultat ove odluke, ”stopa civilnih žrtava je bila 10 puta veća od onih tokom sličnih operacija u Avganistanu, a svakako mnogo veća nego što se očekivalo od jedne američke jedinice”, rekao je Luis, koji je pomogao u izradi izveštaja o civilnim žrtvama za 2018. godinu. U govoru 2016, Obama je rekao: ”Zahvaljujući našoj izvanrednoj tehnologiji, (u Siriji) vodimo najprecizniju vazdušnu kampanju u istoriji. … Kada se pojave navodi o civilnim žrtvama, mi ih shvatamo veoma ozbiljno. Radimo na tome da osvetlimo činjenice, da budemo transparentni i da se smatramo odgovornim za bolje rezultate u budućnosti. ” Ali u stvarnosti, ”tokom operacije Talon Anvil, američka vojska je rutinski nekažnjeno ubijala nevine civile i zanemarivala svaku odgovornost za takvu patnju. Ovim se imidž SAD kao globalnog sprovodioca ljudskih prava i demokratije, pokazao kao potpuna farsa.” Upravo iz ovih razloga, Lojd Ostin je i doneo naređenje: istragom je trebalo oprati obraz američke vojske i pronaći krivca među nokoliciom specijalaca.
Prema: New York Times, Socialist Worker, World Socialis Web Site (WSWS.ORG), New-Fox-24.
