Davne 1937. godine, 6. maja, skupoceni i najveći ikada napravljen dirižabl LZ-129 Hindenburg, ponos nacističke Nemačke, srušio se i zapalio u Lakehurstu u Nju Džersiju, stvarajući ovu neverovatnu fotografiju.
Katastrofa, uzrokovana statičkim elektricitetom, učinila je svoje i dovela do toga da dirižabl izgori u plamenu nakon što je dodirnuo jarbol za vezivanje u Lakehurstu, odnevši sa sobom 36 života – putnika i članova posade. Pomenuti događaj nije pogodovao nacistima kojima je dirižabl koristio kao primer svojih inženjerskih veština i svojevrsna propagandna mašina.
Nazvan po nemačkom predsedniku Paulu von Hindenburgu, vazdušni brod je bio ogroman – tri puta duži od modernog Boinga 747.
Ali, razmere ovog događaja imale su daleko značajniji uticaj: katastrofa u Hindenburgu, dovela je direktno do kraja ere dirižabla.
Francuz Henri Giffard je još 1852. godine konstruisao je prvi dirižabl koji je imao uspeha. Njegova unutrašnjost je bila ispunjena vodonikom, a takođe unutar njega se nalazila parna mašina od tri konjske snage koja je okretala veliki propeler i letela brzinom od šest milja na sat.
Dovoljno veliki da primi značajan broj putnika, jedan od najpoznatijih vazdušnih brodova bio je Graf Ceppelin, dirižabl koji je putovao po svetu 1929. Tridesetih godina prošlog veka, Graf Ceppelin je bio pionir u prvoj transatlantskoj vazdušnoj liniji, što je dovelo do izgradnje Hindenburga, najvećeg putničkog dirižabla.
Kruti vazdušni brod, često poznat i kao “cepelin” po prezimenu svog inovatora, grofa Ferdinanda von Zeppelina, razvili su Nemci krajem 19. veka. Za razliku od francuskih cepelina, nemački su imali lagani okvir od metalnih nosača koji su štitili unutrašnjost napunjenu gasom. Međutim, poput Giffardovog cepelina, svi su funkcionisali po istom principu, pokretali su se i uzdizali uz pomoć izuzetno zapaljivog gasa – vodonika i bili su podložniji eksploziji.
3. maja 1937. Hindenburg je napustio Frankfurt u Nemačkoj na putovanje preko Atlantika u vazduhoplovnu bazu Lakehurst. Protežući se dužinom oko 250 m krme do pramca, ovo leteće čudo, nosilo je 36 putnika i 61 člana posade. Pokušavajući da se priveže kod Lakehursta, vazdušni brod je iznenada buknuo u plamenu, verovatno zato što je varnica izazvana elektricitetom zapalila njegovo jezgro napunjeno zapaljivim gasom – vodonikom. Padajući velikom brzinom na tlo, trup vazdušnog broda je planuo u roku od nekoliko sekundi. Trinaest putnika, 21 član posade i 1 civilni član kopnene posade izgubili su živote, a većina preživelih je zadobila teške povrede.
Radijski spiker Herb Morrison, koji je došao u Lakehurst da snimi rutinski glas za NBC-jevu informativnu emisiju, ovekovečio je katastrofu u Hindenbergu u poznatom opisu na sceni u kojem je emotivno izjavio: “Oh, čovečanstvo!” Snimak Morrisonovog komentara odmah je prebačen u Njujork, gde je emitovan u sklopu prvih američkih radio vesti od istočne do zapadne obale. Putovanja “lakša od vazduha” brzo su pala u nemilost nakon katastrofe u Hindenbergu, tako da nijedan dirižabl nije preživeo Drugi svetski rat.
Dirižabl kroz slike
Nazvan po nemačkom predsedniku Paulu fon Hindenburgu, dirižabl je bio ogroman — tri puta duži od modernog Boinga 747.
Za naciste to nije bio samo inženjerski podvig, već propagandno vozilo – zemlja je tek počela da zauzima demilitarizovanu dolinu Ruhr kada je brod debitovao 1936.
Nakon samo nekoliko probnih letova, šef nacističke propagande, dr Joseph Goebbels, naredio je posadi dirižabla da preleti svaki veći nemački grad bacajući pamflete o nacističkoj kampanji svirajući patriotsku muziku.
1936. godine Hindenburg je izvršio mnogo transatlantskih letova.
Njegovi putnici su bili bogati, a vazdušni brod je nudio veliki luksuz.
Dirižabl se koristio od početka 20.veka, ali malo njih je moglo da parira veličini Hindenburga.
U ovom trenutku Nemačka je u potpunosti dominirala industrijom vazdušnih brodova.
Sve se to promenilo u Nju Džersiju 6. maja 1937. godine, kada se vazdušni brod zapalio i eksplodirao u vazduhu.
Požar je izbio malo pre trenutka predviđenog za sletanje.
U martu 2013. godine, tim istraživača u Teksasu ponovo je rekreirao katastrofu i utvrdio da je plamen izazvao statički elektricitet.
Vazdušni brod je bio ispunjen zapaljivim vodonikom, a ne bezbednijim helijumom, jer je Nemačkoj bilo lakše da se nabavi vodonik.
Bilo je potrebno samo 34 sekunde da čitav brod zahvati plamen. Trideset pet od 97 ljudi na brodu je izgubilo živote, a jedan član posade na zemlji je poginuo.
Neki još uvek sumnjaju da je katastrofa mogla biti sabotaža, a nacistička istraga je to prikrila kako bi sačuvala obraz.
I ranije je bilo nesreća izazvanim dirižablom (uključujući i neke sa većim brojem smrtnih ishoda), ali se kod ovog istakla posebna medijka buka.
Nakon nesreće, Nemačka je obustavila rad svojih flota koje su letele vazdušnim brodovima.
Nekoliko godina kasnije, transatlantski ,letovi avionom su postali ekomomični i sigurni, i tako su cepelini polako otišli u istoriju.
Završilo se doba zepelina.
Izvor, Foto: AP/History/Insider
