Tokom priprema za oktobarsku ofanzivu na Srbiju 1915. godine rukovodstvo nad operacijama austro-nemačko-bugarskih snaga preuzeo je nemački feldmaršal August fon Mekenzen (August vonMackensen, 1849-1945). Mekenzen je na severnom frontu imao na raspolaganju 11. nemačku armiju generala fon Galvica (Max Karl WilhelmvonGallwitz, 1852-1937) jačine tri korprusa i Treću austrougarsku armiju koju su činila dva austrijska i jedan nemački korpus. Granica zone dejstava Treće austrougarske i 11. nemačke armije nalazila se u visini Pančeva.
Feldmaršal je potpuno ignorisao ranije Poćorekove planove o glavnom udaru iz Bosne i odlučio se da forsira Savu i Dunav (plan koji je još 1914. godine predviđao i srpski Generalštab), sa tim što bi na istočnom delu fronta, u pogodnom trenutku, 1. i 2. bugarska armija ugrozile pozadinu i bok srpskih branilaca.
Poučen poraznim učinkom austrougarskih ofanziva tokom 1914, a visoko ceneći borbene sposobnosti srpske vojske, Mekenzen se trudio da napad započne razornim udarima najteže artilјerije, čime bi pešadiji olakšao forsiranje reka. Analaizirajući operacije u Belgiji, Francuskoj i Rusiji, Mekenzen je pošao od pretpostavke da je, u cilјu bezbednog forsiranja reka, neophodno prvo razoriti stalne fortifikacijske objekte duž obala – prvenstveno Beogradsku tvrđavu.
Pred rat i tokom prve dve godine operacija, nemačka firma ”Krup” je na zahtev Generalštaba, razvila teška oruđa, tzv. ”razbijače tvrđava”, i to teške obalne merzere SKM (schwere Küstenmörser):
- 28-cm SKM L/12 i.R. i 28-cm SKM L/14 i.R. (in Räderlafette, sa lafetima na točkovima);
- 30,5-cm SKM L/8 (ß, Beta-Gerät, Beta-uređaj), mase 30 t, dometa 8,2 km, mase granate 410 kg;
- 30,5-cm SKM M.1909 (ß, Beta-Gerät 09, Beta-uređaj 1909), mase 45 t, dometa 12 km, mase granate 410 kg;
- 30,5-cm-HaubitzeM1913 L/17 i.R. (ß, Beta-Gerät, Beta-uređaj na lafetu sa točkovima), mase 24,5 t, dometa 12 km i mase granate 330 kg,
te kratke mornaričke topove KMK (kurze Marinekanonen):
- 42-cm KMK M1914 L/12 (ɣ, Gamma-Gerät, Gama-uređaj), mase 150 t, dometa 14 km, mase granate 1160 kg, te
- 42-cm KMK M1912 L/16 i.R. (M-Gerät, 42-cm-Mörser, Minenwerfer L/16 in Räderlafette – M-uređaj, merzer ili minobacač na lafetu sa točkovima), mase 42,6 t, dometa 9,3 km, mase granate 800 kg.
Još tokom rata, ova teška oruđa su ponela popularni naziv ''Debela Berta'' (Dicke Bertha), i kolokvijalno se i danas tako tretiraju čak i u stručnoj literaturi.
Istovremeno, austrougarski vojni vrh je u ”Škodinim zavodima” u Plzenju naručio razvoj mobilnih teških opsadnih merzera kalibra 305 mm – 30,5-cm Belagerungsmörser (Škoda 305 mm Haubitze) M1911, mase 24,9-26,3 t, maksimalnog dometa 12,3 km i mase granate 385 kg.
Nemci su ovu tešku artilјeriju prvi put upotrebili u Belgiji protiv odbrambene linije Liježa (Liege) koju je činilo 12 utvrđenja, zatim, protiv odbrane Antverpena (Antwerp: Fort Wavre-Sainte-Catherine, Fort Koningshooikt, Fort Waelhem, Fort Lierre, Fort Kessel, Fort Broechem, Fort Breendonk), Namura (Namur), Nјuporta (Nieuport), Ipra (Ypres) i Diksmudea (Dixmude), dok su u Francuskoj dejstvovali protiv otpornih tačaka Lijuvil, Stangel, Komersi, (Fort de Liouville, fort Stengel, Commercy), Vo (Vaux), Duomon (Douaumont), forova oko Mobeža (Maubeuge: Fort Leveau, Heronfontaine, Cerfontaine, Sarts) i Nansija (Fort Mannonviller, 40 km udalјen od Nansija). Na Istočnom frontu, u avgustu 1915, uz pomoć teške artilјerije zauzete su ruske tvrđave Novogeorgijevskaja (Novogeorgievskaя krepostь, Twierdza Modlin), Osovjec (Krepostь Osovec, Twierdza Osowiec, Festung Ossowitz) i Kovno (Kovenskaя krepostь, Kauno tvirtovė, Festung Kowna).
U cilјu što uspešnije ofanzive na Srbiju, sa Istočnog fronta, iz Rusije, povučeno je čak 13 baterija kalibra 280, 305 i 420 mm. O Mekenzenovoj predostrožnosti govori činjenica da su teška oruđa na Zapadnom i Istočnom frontu upotreblјavana protiv novih ili rekonstruisanih, modernizovanih utvrđenja, građenih po tadašnjim fortifikacijskim planovima, uz primenu običnog i armiranog betona, dok je na ušću Save u Dunav ležala davno prevaziđena, zapuštena Beogradska tvrđava, poslednji put ozbilјnije rekonstruisana u XVIII veku. Po svemu sudeći, Mekenzen je prvenstveno računao na psihološki efekat; već na Zapadnom frontu ova oruđa su imala razarajući efekat jedino u slučajevima kada su iz njih pogađana skladišta municije; no, na Francuze i Belgijance granate, čiji je fijuk podećao na kretanje tramvaja, imao je strahovit psihološki efekat.
Nemci i Austrijanci su pred oktobarsku ofanzivu u rejonu Banata rasporedili 11. Armiju generala Galvica (Max Karl Wilhelm von Gallwitz, 1852-1937), koju su činili H rezervni korpus generala Koša (Robert Paul Theodor Kosch, 1856-1942) – 101. generala Krevela (Richard Karl Friedrich Bernhard von Kraewel, 1861-1943) i 103. pešadijska divizija generala Estorfa (Ludwig Gustav Adolfvon Estorff, 1859-1943), IV rezervni korpus generala Vinklera (Arnold Feodor Alois Maria Gustav von Winckler, 1856-1937) – 11. bavarska pešadijska divizija generala Knojsla (Paul Ritter von Kneußl, 1862-1928), 105. generala Eša (Adolf von der Esch,1861–1937) i 107. pešadijska divizija generala Mozera (Otto von Moser, 1860-1931), te III Korpus fon Lohova (Ewald Constantin Ferdinand Friedrich von Lochow,1855-1942) – 6. divizija generala Rodena (Richard Herhudt von Rohden,1857–1931) te 25. rezervna pešadijska divizija generala Jarockog (Thaddäus Simon Joseph Johannes von Jarotzky,1858-1938).
Istovremeno, na prostoru Srema stacionirana je 3. Armija generala Keveša (Hermann Koevess von Koevesshaza, 1854-1924) koju su činili grupa Sorsić (Adalbert-Béla Sorchich von Severin, 1860-1930), 62. pešadijska divizija generala Masfelda (Franz Kalser Edler von Maasfeld, 1860-1942), austrougarski VIII korpus generala Šojhenstela (Viktor Graf von Scheuchenstuel, 1857-1938), nemački XXII rezervni korpus generala Falkenhajna (Eric hvon Falkenhayn, 1861-1922), XIX korpus feldmaršala Trolmana (Ignaz Freiherr Trollmann von Lovcenberg, 1860-1919), te zasebne grupe Hauštajna (Heinrich Haustein von Haustenau, 1860-1916) i Mrazeka (August Mrázek Edler von Wacht, 1853-1931). Prema nemačkim izvorima, ove snage su raspolagale sa oko 500 artilјerijskih oruđa, kojima srpska odbrana ni po broju ni po moći ni približno nije mogla parirati.
U sastav 11. Armije detaširana je baterija 420mm KMK br. 1 (kurze Marine KnBt 1) kapetana Solfa (Ferdinand Eugene Solf, 1876-1928) sa dva oruđa 42-cm KMK M1914 L/12 (Gamma-Gerät, Gama-uređaj), baterija 420 mm KMK br. 2 kapetana Bekera (Karl Heinrich Emil Becker,1879-1940) sa dva i polubaterija 420mm KMK br. 4 kapetana Hauna (Haun) sa jednim oruđem42-cm KMK M1914 L/l2, te 420mm KMK br. 6 (kurze Marine KnBt 6) kapetana Bauera (Bauer) sa oruđima 42-cm KMK M1912 L/16 i.R. (M-Gerät, 42-cm-Mörser, Minenwerfer L/16 in Räderlafette – M – uređaj, merzer ili minobacač nalafetu sa točkovima), zatim, polubaterija 305 mm SKM br.6 kapetana Buha (Buch) sa jednim oruđem 30,5-cm-Haubitze M1913 L/l 7 i.R. (Beta-Gerät, Beta-uređaj na lafetu sa točkovima), te polubaterija 280 mm SKM br.8 kapetana Šefera (Schäfer) sa jednim oruđem28-cm SKM L/14 i.R. (sa lafetima na točkovima).
Kod 3. Armije, u sastavu XIX korpusa, nalazila se austrougarska 305 mm baterija br. 20, kod XXII. rezervnog korpusa – 305 mm baterija br. 17, te kod VIII korpusa – 305 mm baterije br, 1, 5, 11, 12, 14 i 15, sve sa po dve opsadne haubice-merzera 30,5-cm Belagerungsmörser (Škoda 305 mm Haubitze) M1911.
U zoni prema Beogradu neprijatelј je, na prostoriji Borča-Ovča-Pančevo (u blizini Pančeva) postavio jednu bateriju od dva austrijska merzera 305 mm Škoda M1911. Na prostoriji Zemun-Surčin i Batajnica-Banovci raspoređene su 4 baterije od po dva merzera 305 mm (Bežanijska Kosa), između Batajnice i Starih Banovaca -polubaterija 305 mm SKM br.6 kapetana Buha sa jednim oruđem 305 mm M1913 L/l 7 i.R. (Beta-uređaj na lafetu sa točkovima, austrougarska posada), a kod ”Balkoš-salaša” (između Batajnice i Dobanovaca) –polubaterija 420 mm KMK br. 4 kapetana Hauna sa jednim oruđem 42-cm KMK M1914 L/l2. Ovo oruđe imalo je mogućnost transporta samo pomoću železničkih šina. Istoj grupi pridodata je 420 mm KMK baterija br. 6. kapetana Bauera od dva merzera M1912 L/l6 i.R. koji su u toku noći između 6. i 7. oktobra postavlјeni kod Zemuna.
Artilјerijska priprema za prelaz reka započetaje 22. septembra/5 oktobra u 13:00 časova. Vatra teških oruđa 305 i 420 mm uglavnom je bila usmerena na rusku bateriju №.10. No, nakon samo 19 hitaca, merzer ”Gama” Četvrte polubaterije kod Balkoš-salaša je, usled istrošenosti cevi, postao neupotreblјiv. Bez obzira na to, tokom istog dana uništena su sva oruđa ruskih baterija №.10 i №.11. Jedna granata kalibra 420 mm je u 13:30 časova pala na prostor Beogradske tvrđave ali nije eksplodirala. Nakon rata, ona je sastavlјena i do otvaranja zgrade Vojnog muzeja bila je izložena ispred crkve Ružice. Nakon otvaranja muzeja, 20. aprila 1937, preneta je na plato ispred tadašnje muzejske zgrade (danas Zavod za zaštitu spomenika), gde je stajala sve do otvaranja nove postavke muzeja u bivšem Vojno-geografskom institutu, 20. oktobra 1961. Konačno, izložena je u sklopu enterijera kao jedan od retkih spomenika stradanja prestonice u oktobru 1915.
KMK baterija br. 1 kapetana Solfasa dva ”Gama” uređaja 420 mm (kz. Mar.Kn.Bt.1, 42-cm Gamma-Great) i polubaterija 280 mm SKM br. 8. sa jednim teškim obalnim merzerom ”Beta” na lafetu sa točkovima kapetana Šefera postavlјene su prema Smederevskoj tvrđavi. Opet poučeni iskustvom stečenim na Istočnom frontu, kada su kod tvrđave Osovjec dva teška ”uređaja” izgublјena usled dejstva ruskih oruđa daleko manjeg kalibra, Nemci su u ovoj zoni postavili jednu maketu ”Gama uređaja” koja bi privlačila vatru srpske artilјerije.Zanimlјivo je da je na srpske trupe kod Smedereva veći psihološki učinak imalo dejstvo minobacača kalibra 280 mm, dok su ih granate 305 i 420 mm činile relativno ravnodušnim.
Baterija br. 2. sa dva oruđa 420 mm ”Gama” instalirana je u zoni operacija 103. pruske pešadijske divizije, kod Banatske Palanke. Radilo se o bateriji kojom je komandovao kapetan Karl Beker. Jedan od razloga za upotrebu teški horuđa na ovom delu fronta bio je taj što su Nemci znali da se na njemu, uz srpsku artilјeriju, nalaze i baterije ruskog Odreda za zaštitu Gvozdenih vrata. Beker je, inače, bio jedan od najpoznatijih nemačkih balističara i sve vreme je u satavu nemačke Artilјerijske komisije sarađivao sa koncernom ”Krup” na razvoju haubica 420 mm, te na izradi balističkih tablica gađanja za njih. Nakon rata je doktorirao na balistici i radio kao profesor na berlinskom univerzitetu. Kada je Hitler došao na vlast, vraćen je u vojsku i stekao je čin generala. No, kada je uvideo da nacistička Nemačka srlјa u novi svetski rat –Beker je izvršio samoubistvo.
Nemačka 11. Armija je, posle dvodnevne artilјerijske pripreme, 7. oktobra otpočela forsiranje Dunava kod Rama, Bazjaša, Kostolca i Smedereva. Kapetan Beker je 7. oktobra, od 6:25 do 6:40 časova, dejstvovao po položaju jedne zastarele srpske baterije sistema De Banž (De Bange), postavlјene na brdu Gorica, te po samom gradu Ram. Ukupno je ispalio samo 5 granata: prema sopstvenoj izjavi, prvim hicem je uništio srpsku bateriju a granate koje su pale na Ram izazvale su ogroman psihološki efekat na stanovništvo.
Tokom čitavog rata Nemci su uspeli da oforme samo 11 KMK baterija; pri tome, ukupno je proizvedeno 12 merzera tipa ”M” i 10 tipa ”Gama”. Nakon rata nije sačuvano ni jedno oruđe tako da je razumlјivo koliku vrednost predstavlјa granata u Vojnom muzeju. Ništa ređi nije ni austrijski merzer Škoda M1911 kalibra 305 mm, koji je izložen u eksterijeru Vojnog muzeja. Istina, ovo oruđe je pretrpelo izvesne modernizacje 1930. godine ali time nije izgubilo na istorijskoj vrednosti.
Interesantno je da su Austrijanci merzere 305 mm koristili u propagandne svrhe, kako bi demonstrirali svoju nadmoć. Tako je tokom rata objavlјena fotografija merzera M1911 u dejstvu sa poptisom: ”U zoru 4. avgusta (1914) kapetan Ribesam zapovednik baterije merzera 30,5 cm iz zaklona u kukuruznom polјu kraj Zemuna ispalјuje prvi artilјerijski hitac protiv Beograda”. No, merzeri 305 mm nisu korišćeni u borbama oko Beograda 1914 godine a kapetan Rudolf Ribesam (Rudolf Riebesam) je bio oficir batalјona br. 1 tvrđavske artilјerije u Trentu (Festungsartillerie-Bataillon Nr.1, Trient), koji je bio opremlјen opsadnim oruđima kalibra 120 mm.Sličan primer navodi i nemački kapetan Karl Beker: ”U zimu 1914-1915 godine u dvorcu Šenbrun izložen je set crteža koji prikazuju austrijske vojnike koji pripremaju haubice (305 mm). U leto 1915 godine Austrijanci su ove crteže štampali u vidu kolorisanih razglednica sa potpisom ‘Naše haubice sa motornom vučom u Belgiji”.
DESET MALO POZNATIH ČINJENICA O PRVOM SVETSKOM RATU
