NEBESKI KRSTAŠ

Mornarički lovac Vought F-8 Crusader

Izbijanjem Korejskog rata, došlo je do prevlasti mlazne avijacije nad klipnom. U njemu su vatrenoj proveri bili podvrgnuti mlazni lovci prve posleratne generacije i njihova taktika vođenja borbe u vazduhu. Borbe u vazduhu bile su pretežno masovne uz učešće velikog broja lovačkih aviona na obe strane.

Međutim, glavna smetnja za bitnije promene u karakteru i načinu vođenja borbe u vazduhu bilo je staro naoružanje – mitralјezi i topovi. Mlazni lovački avioni su dobili snažnu pogonsku grupu, strelasta krila, što im je omogućavalo postizanje visokih podzvučnih brzina i velikih visina, ali su na njima ostali mitralјezi i topovi stare generacije i nedovolјno usavršeni nišanski uređaji.

Američki vazduhoplovni stručnjaci su još pre izbijanja Korejskog rata zaklјučili, da su mitralјezi 12,7 mm bili nedovolјni za naoružavanje nove generacije lovačkih aviona. Stoga su smatrali, da osnov naoružanja novih lovaca trebaju činiti topovi kalibra 20 mm.

Početak

U septembru 1952. godine RM SAD je raspisala konkurs za novi nadzvučni palubni lovački avion, koji je trebalo da ispuni sledeće uslove:

• da mu je maksimalna brzina 1,2 maha na visini od 9150 m;
• da mu je brzina penjanja 127 m/s;
• da mu je brzina sletanja 160 km/č;
• da osnov naoružanja novog aviona čine četiri topa kalibra 20 mm.

Na konkurs su se javile kompanije Gruman sa avionom F-11 tigar (Grumman F-11 Tiger), Mek Donel sa modernizovanim dvomotornim lovcem F-3H demon (Mc Donell F-3H Demon) od kojeg je kasnije nastao F-4 fantom-II (F-4 Phantom-II), Nort Ameriken sa lovcem F-100 super sejbr (Nort American F-100 Super Sabre) koji je nazvan super fjuri (Nort American Super Fury) i kompanija Vojt (Chance Vought Corporation).

Kao odgovor na konkurenciju, a i u cilјu opstanka kompanije Vojt tim predvođen Džonom Raselom Klarkom razvija projekat nadzvučnog aviona V-383 (V-383).

Da bi osigurali pobedu na konkursu kompaniji Vojt, tim na čelu sa konstruktorom Klarkom pribegava primeni naprednijih ideja u konstrukciji aviona. Nјihov rad je krunisan naprednim visokokrilcem sa strelastim krilom i usisnikom vazduha u nosu aviona. Da bi avion postigao što manju brzinu sletanja odlučeno je da se ugradi pokretno krilo sa promenlјivim uglom strujanja vazduha oko krila. 

Princip rada prilikom poletanja i sletanja bi izgledao ovako: krilo bi se podiglo za 7^o  čime bi se povećao napadni ugao leta i pobolјšalo strujanje vazduha oko krila. To bi dovodilo do povećanja uzgona i smanjenja brzine poletanja i sletanja bez gubitaka preglednosti prilikom sletanja. Kako bi dodatno smanjili brzinu sletanja, krilo su opremili pretkrilcima, zakrilcima i eleronima. Prilikom konstrukcije aviona primanjeni su i materijali izrađeni od legure titanijuma.   

Za pogonsku grupu izabran je turbomlazni motor sa dopunskim sagorevanjem pret i vitni J-57 (Pratt & Whitney J-57). Naoružanje aviona se sastojalo od četiri topa kalibra 20 mm kolt-broving Mk-12 (Colt-Browning Mk-12), dva uvlačeća lansera NRZ FFAR majti maus (FFAR – Mighty Mouse) i dve IC vođene rakete vazduh-vazduh (V-V) AIM-9B sajdvinder (AIM-9B Sidewinder). Pored toga konstruktorski tim je razvio i izviđačku verziju aviona, pod oznakom V-382 (V-382). 

U maju 1953. godine kompanija Vojt pobeđuje na konkursu, te RM SAD naručuje dva prototipa pod oznakom HF-8U1 (XF-8U1). Prvi prototip je poleteo 25. marta 1955. godine. Za komandama prvog prototipa bio je pilot Džon Konrad. Tokom svog prvog leta avion premašuje brzinu zvuka, a let protiče bez problema. Probijanje brzine zvuke tokom prvog leta predstavlјalo je senzaciju.  Zbog toga serijska proizvodnja otpočinje 30. septembra 1955. godine. Svoj prvi let sa nosača aviona Forestal (CVA-59 Forrestal) tada već F-8U1 krusejder (F-8U1 Crusader) izvodi 4. aprila 1956. godine.

Kako su napravlјena samo dva prototipa, prvi serijski primerci su upotreblјeni za detalјna testiranja. Prva jedinica opremlјena lovcima F-8 U1 postala je operativna već 28. decembra 1956. godine. 

F-8 U1 krusejder je bio skoro identičan prototipovima do pedesetog primerka, kada su urađene neke modifikacije. Te modifikacije su se ogledale u tome što je pilotsko sedište zamenjeno novim katapult sedištem martin bejker F-5 (Martin Baker F-5), integrisana je instalacija za dopunu gorivom u letu i ugrađen je nišanski radar AN/APG-30 (AN/APG-30). Serijski primerci su imali motore pret i vitni J-57-P-12 (Pratt & Whitney J-57-P-12), koji je imao isti potisak kao i J-57-P-11. Počev od 31. primerka u avione je ugrađivan novi motor pret i vitni J-57-P-4A potiska 48,6 kN bez dopunskog sagorevanja i 73,9 kN sa dopunskim sagorevanjem. Ova verzija je bila naoružana sa po četiri topa kolt-broving Mk-12 kalibra 20 mm sa po 144 granate, dve IC vođene rakete V-V AIM-9B sajdvinder i 32 NRZ FFAR majti maus. 

Do kraja 1957. godine novi lovac F-8U je popunio veći broj skvadrona RM i marinaca. Krusejdera su piloti voleli zbog toga što je bio lak za letenje i jer je omogućavao postizanje brzine oko 1,7 maha. Ovom verzijom je postignuto nekoliko svetskih brzinskih rekorda. Do 1958. godine proizvedeno je 318 aviona ove verzije.

Nova verzija krusejdera je dobila oznaku F-8U1E i za razliku od prve verzije u nosu mu je ugrađen pravi presretački radar AN/APS-67 (AN/APS-67). Prvi primerak nove verzije poleteo je 3. septembra 1958. godine. Ukupno je proizvedeno 130 primeraka ove verzije. 

Nakon verzije F-8U1E pojavila se usavršena verzija F-8U2 koja je dobila novi motor J-57-P-16 potiska 47,6 kN bez dopunskog sagorevanja i 75,2 kN sa dopunskim sagorevanjem. Novi motor je bio štedlјiviji. Prva isporuka novog aviona RM je počela 28. januara 1959. godine. Prvi skvadron je prenaoružan 4. aprila 1959. godine. Isporuka poslednjeg od 187 naručenih aviona izvršena je 20. septembra 1960. godine. 

Verzija F-8U2N  je lovac za dejstvo po svakom vremenu. Dobio je novu avioniku i IC sistem osmatranja IRST (infrared search and track) AN/AAS-15 (AN/AAS-15). Ova verzija je imala i jači motor J-57-P-20 potiska bez dopunskog sagorevanja 47,6 kN. Međutim, kad bi se uklјučio uređaj za dopunsko sagorevanje potisak je dostizao 80,1kN. Ova verzija je mogla da postigne brzinu oko 2 maha. Prvi primerak je poleteo 16. februara 1960. godine. Isporuka je završena 1962. godine. Ukupno je proizvedeno 152 aviona ove verzije.

Usavršena verzija aviona F-8U2N nosila je oznaku F-8U2NE. U odnosu na F-8U2N, verzija F-8U2NE je imala radar većih mogućnosti AN/APKU-94 (AN/APQ-94), koji cilј veličine bombardera otkrivao na udalјenosti od 110 km, a mogao je da ga neprekidno prati na udalјenosti od 75 km. Prvi avion ove serije proizveden je septembra 1961. godine,  do početka 1964. godine proizvedeno je 286 aviona kada je proizvodnja završena. Ova verzija je prva dobila mogućnost nošenja naoružanja pod krilima mase do 2250 kg. Standardno naoružanje je obuhvatalo 12 bombi od po 113 kg, 4 bombe od 227 kg, dve bombe od 454 kg ili dve bombe od 907 kg. Umesto bombi F-8U2NE je mogao da ponese dva projektila vazduh-zemlјa (V-Z) AGM-12B balpap (AGM-12B Bullpup) ili 24 NRZ ili 2-4 IC vođene rakete V-V AIM-9B ili AIM-9C sajdvinder.

Kako bi se pilotima omogućila što lakša preobuka na krusejdera sedamdeset sedmi primerak F-8U1 je pretvoren u dvoseda. Tako je nastao F-8U1T. Avionika je podignuta na stanadard F-8U2NE. Avion je bio opremlјen sa dopler navigacijskim sistemom, NASSARR i drugom opremom, kao i padobranom za kočenje. Uklonjena su dva topa, dok su sedišta postavlјena jedno iza drugog. Drugo sedište je bilo povišeno za 60 cm u odnosu na drugo. Prvi i jedini dvosedi krusejder je poleteo 6. februara 1962. godine. Avion je izgublјen u nesreći 1978. godine.

Pored lovačke verzije RM je tražila i izviđačku verziju, te je konstruktorski tim predvođen Klarkom, RM SAD ponudio i izviđačku verziju pod oznakom V-392 (V-392).

Serijski izviđački avion dobio je oznaku F-8U1P (F-8U1P). Prvi izviđački krusejder poleteo je 17. decembra 1956. godine. Izviđačka verzija je bila opremlјena sa tri CAKS (CAX) trimetrogon aerofotokamere (AFK) i dve K-17 smeštene na mesto topova i uređaja za upravlјanje vatrom.

Opremlјni su bili za specijalno kartografsko snimanje i noćne aerofoto izviđačke letove. Ova verzija je korišćena za izviđanje Kube 1962/63. godine.

Proizvedeno je ukupno 144 aviona te verzije. 

Septembra 1962. godine američka RM je donela odluku da promeni označavanje svih svojih aviona. Tako su promenjene i oznake krusejdera.

Stare oznake krusejdera do septembra 1962. godine	Nove oznake krusejdera od septembra 1962. godine
F-8U1	F-8A
F-8U1E	F-8B
F-8U2	F-8C
F-8U2N	F-8D
F-8U2NE	F-8E
F-8U1P	RF-8A
F-8U1T	TF-8A

Početni problemi u eksploataciji i dalјa modernizacija aviona

I pored svoje popularnosti kod pilota, krusejder je po broju udesa prevazišao čak i lovce F-4 fantom-II i novije lovce F-14A tomket.

Nјegova brzina sletanja je bila toliko mala, ali su se piloti morali naviknuti na kratko propinjanje aviona tokom podizanja krila i propadanje tokom spuštanja u normalni položaj. Većina udesa je pripisana greškama pilota. Međutim, treba navesti činjenicu da uopšte nije proizveden ni jedan serijski dvosed, koji bi olakšao prelazak pilotima na jednosede krusejdere.

Od udese najčešće se dešavalo da se slomi nosna noga prilikom grubog sletanja. Čest je bio i slučaj da piloti zaborave da uvuku vazdušne kočnice, koje su bile smeštene s donje strane trupa pa bi one udarile o letnu stazu. 

Tehnički sastav se najviše bojao velikog nosnog usisnika, zbog opasnosti da prilikom starta motora ne dođe do usisavanja nekog od mehaničara. Krusejder su tehničari baš zbog tog usisnika nazvali aligator.

I pored početnih problema tokom eksploatacija, krusejderi su bili odlični lovci. Tako su oni poslužili i kao osnov za razvoj novog mornaričkog jurišnog aviona A-7 korser-II (A-7 Corsair-II). Spolјa korseri su bili slični krusejderima, stom razlikom što su bili podzvučni avioni, te zbog toga na njima nije primenjena mehanizacija krila kao na krusejderima. 

Pored gore navedenih osnovnih verzija aviona F-8 krusejdera, postoje i verzije koje su nastale modernizacijom navedenih verzija. Budući da je A-7 korser-II nastao na osnovu krusejdera, sa njega je tokom modernizacije krusejdera preuzet čvršći stajni trap, pre svega nosna noga trapa. Nastale su sledeće modifikacije aviona F-8: 

• F-8H (F-8H) nastala je na osnovu verzije F-8D ojačanjem stajnog trapa i ugradnjom novog radara AN/APKU-124 (AN/APQ-124). Ukupno je modernizovano 89 aviona.
• F-8J (F-8J) modernizacija verzije F-8E. Izmena kod krila, novi motor J-57-P-20A, novi radar AN/APKU-125 (AN/APQ-125). Ukupno modernizovano 136 aviona.
• F-8K (F-8K) modernizacija verzije F-8C. Modernizacija je obuhvatila mogućnost lansiranja vođenih raketa V-Z AGM-12B balpap, ugradnju motora J-57-P-20A i novi radar AN/APKU-135 (AN/APQ-135). Ukupno je modernizovano 87 aviona.
• F-8L (F-8L) je modernizacija verzije F-8B. Modernizacija je obuhvatala ugradnju radara AN/APKU-149 (AN/APQ-149). Modernizovan 61 avion.
• Modernizacijom izviđačke verzije RF-8A, nastala je verzija RF-8G (RF-8G). Ova verzija je dobila novi motor J-57-P-20A. RF-8G su u sastavu prve linije flote RM SAD ostali do maja 1982. godine. 

Zadnji lovački krusejder povučen je iz naoružanja RM SAD u maju 1976. godine.

Francuski krusejderi

Već tokom 1962. godine na vazduhoplovnoj izložbi u Parizu, kompanija Vojt je prikazala lovac krusejder. Krusejder se svideo RM Francuske, mada su oni razmatrali i nabavku novog lovca F-4 fantom-II, ali je fantom bio prevelik za njihove nosače aviona. Za svoje nosače aviona Klemanso (R-98 Clemenceau) i Foš (R-99 Foch) Francuzi su nabavili lovce F-8E krusejder. Međutim, pojavili su se novi problemi jer su nosači aviona Klemanso i Foš znatno manji od američkih nosača aviona. Vojtovi stručnjaci su morali da dodatno smanje brzinu sletanja krusejdera na nosač aviona.

Rešenje je pronađeno na povećanju ugla krila na 9^o, a povećan je i ugao obaranja flapsova i elerona. Dodat je i sistem za dodatno strujanje vazduha po flapsovima. Rezultat je bio smanjenje brzina sletanja za 28 km/č. Tako je nastala verzija F-8E (FN).

Osim promene u aerodinamici F-8E (FN) je dobio i novi radar AN/APKU-104 (AN/APQ-104). Pored toga francuski krusejderi su dobili i rakete V-V domaće (francuske) proizvodnje matra R-530 (Matra R-530) i matra mežik R-550 (Matra Magic R-550). Standardni borbeni komplet lovca F-8E (FN) sačinjavale su dve rakete V-V matra R-530 i četiri rakete V-V matra mežik R-550. 

Osnovi zadatak lovaca F-8E (FN) je bio eskort mornarički jurišnih aviona super etenderd (Super Etendard). Francuska RM je za svoje nosače aviona nabavila 42 aviona F-8E (FN).

Tokom 1991. godine preostalih 17 krusejdera je modernizovano na standard F-8P (F-8P). Verzija P (Prolonge) je trebala biti verzija sa produženim vekom upotrebe.

Lovci F-8P su učestvovali u NATO agresiji na SRJ. 

Već krajem 2000. godine na smenu im dolaze mornaričke verzije lovca rafal-M (Rafale-M).

Filipinski F-8P krusejder

Pored RM SAD i Francuske jedini korisnik lovaca krusejder bilo je RV Filipina. Filipinske vazdušne snage su 1977. godine iz SAD nabavile 25 lovačkih aviona F-8H krusejder. U Filipinima ova verzija je dobila oznaku F-8P krusejder (F-8P Crusader, P – Philipines). Nakon isporuke aviona F-8P RV Filipina, naknadno je skloplјen i drugi ugovor o isporuci još 10 krusejdera ali isklјučivo za rezervne delove.

Već 1988. godine svi filipinski F-8P su prizemlјeni zbog zastarelosti, da bi u potpunosti bili otpisani 1991. godine nakon erupcije vulkana. Erupcija vulkana je pogodila aerodrom na kojem su filipinski krusejderi bazirali, tom prilikom veći broj aviona F-8P je uništen.

Borbena primena

Iako većina lјudi smatra da je glavni protagonista Kubanske krize bio špijunski avion U-2, to nije bilo tačno. Treba navesti da je zahvalјujući fotografijama koje su nabavlјene tokom izviđačkih letova aviona RF-8A, Kubanska kriza doživela svoj vrhunac.

Već 1962. godine izviđački avioni RF-8A krusejder su redovno preletali preko „crvenog ostrva“ ( kako su Amerikanci u to vreme zvali Kubu). Iako su izviđački avioni U-2 češće špijunirali Kubu, problem je bio u fotografijama koje su bile loše rezolucije. Sa tih fotografija nije se moglo utvrditi šta Sovjeti rade na Kubi. Stoga su se kvalitetne fotografije trebale nabaviti pomoću izviđačkih aviona, koji bi leteli velikom brzinom u brišućem letu. Izbor je pao na izviđačke avione RF-8A. Operacija je nazvana Blu Mun (Blue Moon). Izviđački preleti krusejdera počeli su 23. oktobra 1962. godine. Avioni bi poletali iz mornaričke vazduhoplovne baze Kej Vest (Key West). Svaki dan bi dva puta preletela dva para aviona RF-8A, koji bi nakon preleta Kube sletali u mornaričku vazduhoplovnu bazu Džeksonvil (Jacksonville). Tu bi se izvršila brza obrada filma i fotografije bi se potom slale u Pentagon. Prilikom jednog takvog preleta, na osnovu dobijenih fotografija potvrđena je američka sumnja da Sovjeti na Kubi grade raketnu bazu. Na osnovu tih fotografija predsednik SAD Džon F. Kenedi je naredio pomorsku blokadu Kube. Tokom šest sedmica izviđačkih preleta, avioni RF-8A su snimili 160 hilјada fotografija. Kriza je prevaziđena demontiranjem lansera sovjetskih balističkih projektila i njihovim povratkom u SSSR. 

Posle toga avioni RF-8A su se našli na izviđačkim zadacima iznad jugoistočne Azije. Tokom 1964. godine avioni RF-8A su leteli iznad Laosa. Prilikom tih letova dolazilo bi do PVO dejstava po avionima. Tako je 21. maja 1964. godine iznad Laosa teško oštećen jedan RF-8A koji se uspeo vratiti na nosač aviona.  Već 6. juna 1964. godine iznad Laosa je oboren jedan RF-8A.

Igrom sudbine krusejderi će biti uvučeni u Vijetnamski rat i pre početka zvanične američke intervenicije. Kao odgovor na navodni severnovijetnamski napad na američki razarač, avioni F-8E krusejder su topovima i NRZ dejstvovali po torpednim (negde stoji patrolnim) čamcima RM DR Vijetnam. Tokom te akcije jedan krusejder je bio teže oštećen, te je zbog toga sleteo u vazduhoplovnu bazu Da Nang na teritoriji Južnog Vijetnama. Severnovijetnamci su izgubili jedan čamac.

Nakon toga došlo je do prvih vazdušnih duela između severnovijetnamskih lovaca MiG i krusejdera. Prva vazdušna borba između mornaričkih lovaca F-8E krusejder i severnovijetnamskih lovaca MiG-17 odigrala se 3. aprila 1965. godine. 

Zbog manjeg opterećenja elektronikom krusejdera u odnosu na lovca F-4B fantom-II, piloti krusejdera su u početku rata bili bolјe osposoblјeni za lovačka dejstva. Krusejderi su se pokazali bolјim avionima u bliskim vazdušnim borbama. Međutim, fantomi su imali rakete V-V srednjeg dometa AIM-7 sperou  (AIM-7 Sparrow), dok su piloti krusejdera mogli računati na četiri topa 20 mm i 4 IC rakete V-V AIM-9B/C sajdvinder. Već počev od 1972. godine krusejderi su svoje mesto počeli da ustupaju bolјim verzijama fantoma.

Iznad Vijetnama počev od 12. juna 1966. godine pa do 22. aprila 1972. godine u bliskim vazdušnim borbama krusejderi su uspeli da obore 16 lovaca MiG-17 i 3 lovca MiG-21. Tokom tog perioda iznad Vijetnama su dejstvovali sledeći mornarički skvadroni naoružani avionima krusejder: VF-24, VF-51, VF-53, VF-111, VF-162, VF-191 i VF-211 (VF-24, VF-51, VF-53, VF-111, VF-162, VF-191, VF-211).

Ukupno je tokom rata u Vijetnamu izgublјeno 166 aviona krusejder. Od tog broja avijacija RM SAD je izgubila 143, a marinci 23 aviona F-8 krusejder.

Francuski  F-8E (FN) su leteli u borbenim misijama iznad Libana 1983. godine i iznad Iraka 1991. godine tokom operacije Pustinjska oluja. Modernizovani lovci F-8P su poslednji krusejderi koji su učestvovali u nekoj borbenoj misiji. 

Zadatak lovaca F-8P je bio eskort jurišne avijacije tokom agresije NATO na SRJ 1999. godine. Francuski krusejderi nikada nisu upotreblјeni u vazdušnim borbama. Već 2000. godine su povučeni iz naoružanja RM Francuske i zamenjeni bolјim lovcima rafal-M.

Krusejder je avion koji je učestvovao u više klјučnih istorijskih događaja tokom druge polovine XX veka. Nјegova izviđačka verzija RF-8A je glavni protagonista Kubanske krize kada je svet bio na ivici nuklearnog holokausta. Počev od 1964. godine učestvovao je u najdužem lokalnom ratu XX veka (Vijetnamskom ratu). Da bi se potom pojavio i na ovim našim prostorima. Ukupno je proizvedeno 1261 krusejder.