Naslovna Avijacija IMA LI PILOTA U AVIONU?

IMA LI PILOTA U AVIONU?

0
Nick of Time. A British pilot exits his crash-landing Harrier jump jet at Kandahar, Afghanistan, in May 2009. (Martin-Baker)
google news

Avion kad-tad mora da se prizemlji, ako je već poleteo. Da li će se to dogoditi kako je planirano, ne zna se sve dok ne dodirne zemlju (ili vodu) i zaustavi se bezbedno. Kad smo već kod vode, da ispravimo uobičajenu grešku koja kaže da hidroavioni ateriraju. Ne, oni ameriraju (od francuske reči za more). Ovi avioni, junaci ove crtice, i njihovo prizemljenje, pripadaju grupi malobrojnih događaja, najređih u vazduhoplovstvu. Reč je o slučajevima kada je avion nastavio da leti posle napuštanja pilota (iskakanja, katapultiranja). Kako god, najpopularniji slučaj te vrste dogodio se avionu MiG-23 sovjetskih snaga baziranih na teritoriji jedne od članica bivšeg VU – Poljskoj. Zbilo se to četvrtog jula 1989. godine (na Dan nezavisnosti SAD). Avion je poleteo sa aerodroma Bagic kod  Kolobržega. Već posle manje od minute leta usledio je privremeni prekid rada motora. Pilot je, posle neuspelih pokušaja da pokrene motor, usmerio avion prema moru i katapultirao se… Ali, u tom trenutku počinje drama koja vredi svaku paru, kako se to u žargonu kaže. Posle katapultiranja, avion je nastavio da leti još 901 kilometar (!) preko bivše Istočne i  Zapadne Nemačke, Holandije, da bi neizbežni susret sa zemljom usledio u blizini francusko-belgijske granice u ataru seoskog naselja Belegem kod Kortrijka. Tom prilikom na zemlji je poginuo jedan mladić, sin vlasnika farme. To bi bilo u najkraćem. No, evo i pune hronologije tog neobičnog događaja.  

Bio je to prvi radni dan, posle odmora, pukovnika Nikolaja Jegoroviča Skuridina, iskusnog pilota prve klase, sa naletom od 1700 sati, od čega je 527 sati bilo upravo na ovom modelu aviona. To nije bio bilo kakav starešina, već načelnik političkog odeljenja 239. vazdušne lovačke divizije u Severnoj grupi snaga. Tog jutra je već imao jedan trenažni let kao pripremu na dvosedoj varijanti aviona, a zatim je prošao proceduru za samostalni let na borbenoj letelici. U 09.08 sati po srednjeevropskom vremenu MiG 23M s brojem 29 poleteo je na zadatak. Neki izvori su ukazivali da je reč o modifikaciji MiG 23 MLD, što je odbačeno. Lovac nije bio naoružan. Već u 41. sekundi došlo je do naglog gubitka snage motora. Pilot je prijavio mogući problem u levom usisniku i pad potiska s gubitkom visine. On je nemogućnost aktiviranja dopunskog sagorevanja protumačio kao otkaz motora, a zatim je o tome izvestio kontrolu leta, da bi se, po  dobijenom odobrenju, katapultirao. Pre toga je, kako je već navedeno, usmerio avion ka moru, a pri doskoku je povredio ruku. Komandant RV Severne grupe, general-major avijacije V. Ognjev odmah je izvestio nadređene o tom incidentu, naglasivši da je avion ”pao u more, ne nanevši nikakvu štetu”. To je bila zabluda koja je u prvom trenutku  sve primirila. Snimač leta registrovao je da je samo šest sekundi posle katapultiranja, motor počeo da dobija na snazi. Avion je prekinuo gubitak visine i prešao u ravan, krstareći let. Let je bilo moguće tako nastaviti je je lovac posedovao automatizovani sistem upravljanja, pri čemu je prebačen na uspon sa pređašnjim učitanim kursom – prema zapadu. Aktiviran je i sistem ”svoj-tuđ”. Avion je slobodno leteo preko zemalja Varšavskog ugovora – Poljske i DDR (Istočne Nemačke, Nemačke Demokratske Republike).

JAK-38
JAK-38

Šta se za to vreme događalo na jednoj od najčuvanijih  granica na svetu s druge strane? Radari za rano osmatranje već od 09.42 (prema drugoj verziji od 09.44), dok se avion nalazio nad teritorijom DDR, počeli su rutinski da prate ovaj let. Parametri koji su oni zabeležili bili su: visina leta (uobičajeni krstareći plafon) 12.000 metara, brzina 740 km/h. Sve je ukazivalo da je reč o trenažnom letu. Međutim, nakon ulaska u vazdušni prostor Savezne Republike Nemačke (BDR, Zapadna Nemačka), podignuta su dva lovca presretača F-15 iz sastava 32. eskadrile taktičkih lovaca USAF (United States Air Force). Pilotirali su kapetani Martin i Marfi. U 10.05 stigli su ”uljeza” ...i sa zaprepašćenjem raportirali da avion leti bez pilota i bez poklopca kabine! Smesta su dobili naređenje da tek u krajnjem slučaju obore avion, vatrom ili taranom. Zašto je usledilo takvo naređenje? Do danas se sa tim podatkom spekuliše, no najlogičnije objašnjenje jeste ono koje kaže kako su Amerikanci hteli da u ovom slučaju budu čistih ruku. Ako bi avion koji su oni oborili pao na neku od gusto naseljenih oblasti, onda bi veliki deo krivice bio njihov. Tako je ”solista”, MiG-23 ravnodušno nastavio svoj let preko cele Nemačke, Holandije, Belgije, približavajući se opasno francuskom gradu Lilu. Američki piloti su dobili instrukciju da ga, ukoliko se proceni da može pasti na sam grad, svakako obore. Međutim, to nije bilo potrebno. Upravo na vrhuncu drame avion je potroši gorivo i pao na spomenuto selo. Poginuo je mladi, devetnaestogodišnj Belgijanac Vim Delaer.

MiG-17
MiG-17

Kakve su bile posledice ovog neobičnog incidenta? Belgija i Holandija su smesta uputile protest vladi bivšeg SSSR. Međutim, setimo se o kojoj godini je reč. Upravo je započelo otopljavanje odnosa dveju strana. Sam pilot je izjavio saučešće porodici, a SSSR je porodici isplatio odštetu od 685.000 dolara. Olupina je prebačena u Sovjetski Savez. Uzrok kvara nikada nije utvrđen, iako je istraga pokazala da je on u protekloj godini čak pet puta bio na remontu.   

U priči je zanimljivo to da ovo nije jedini sličan slučaj. Ne možda ovako atraktivan i sa ovakvim posledicama, ali ipak su se ovakvi ”solistički” letovi događali. Jedanaestog juna 1964. godine, tokom trenažnog leta na dvosedu Suhoj Su-9 U (učitelj) iz sastava 179. lovačkog puka, kao rezultat nepažnje kod kruga za sletanje i gubitka brzine, kapetan Meljnikov i instruktor major Nikolajev su se katapultirali. Avion je nastavio da leti sve do radnog plafona od 13.000 metara, a zatim je, gubeći gorivo, sleteo na njivu kraj aerodroma uz znatna oštećenja, ali ne i havarisan, bez žrtava (!). Godinu dana kasnije, 25. januara 1965 potpukovnik Ovčarov katapultirao se nakon što je izgubio kontrolu tokom noćnog trenažnog leta. Opet je u glavnoj ulozi bio Su-9, ali jednosedi, borbeni lovac. On je sam sleteo na 32 kilometra od matičnog aerodroma, bez velike štete. Brzina sletanja bila je 400 km/h.

Su-9
Su-9

Četvrtog marta 1976. godine avion Jak 38 poleteo je s fabričkog aerodroma. Pilotirao je pukovnik Komjakov, probni pilot. Kako napajanje automatskog sistema katapultiranja nije bilo zaštićeno od akustičnog udara, katapult se sam aktivirao. Avion je nastavio sa automatskim pilotom do visine od 10.000 metara, kada mu je nestalo goriva pa je pao u jednu klisuru, a pilot se bezbedno prizemljio na zaleđenu Volgu. Ni to nije sve, kada su Rusi u pitanju. Dana 25. maja 1967. godine 25. godišnji poručnik poleteo je iz baze u DDR na MiG-17 i zalutao 180 kilometara na teritoriju Zapadne Nemačke kod mesta Dilinger. Međutim, po snimcima iz tadašnjih novina, avion je bio tako dobro očuvan da se do danas sumnja da li je to bilo katapultiranje ili pokušaj prebega. Posle tri dana Amerikanci su avion vratili ”vlasniku”, pri tome ne zaboravljajući da ga temeljno pregledaju i snime.

Su-9u
Su-9u

Nisu ovakvi iznuđeni letovi samo ruska specijalnost. Dana drugog februara 1970. iznad Montane, tokom trenažnog leta, lovac presretač Convair F106 Delta Dart iz sastava 71. lovačkog puka USAF upao je u kovit. Na visini od 4.600 metara, dok je avion padao kao cigla,  pilot Geri Fust odlučio je da se katapultira jer nije uspeo da stabilizuje letelicu čak ni posle uključivanja forsaža. Kao rezultat pomerenog centra teže, avion je sam izašao iz kovita i sleteo na kukuruzno polje, bez vidljivih oštećenja i sa uključenim motorom, kako je konstatovao lokalni šerif! Kada je pozvao bazu, dobio je savet da ne dira ništa, već da sačeka da avion potroši gorivo, što se dogodilo posle sat i 45 minuta. Tokom detaljnog pregleda utvrđeno je da je materijalna šteta minimalna i da on može odmah da poleti u novu misiju! Nakon službe od  18 godina lovac je izložen u Nacionalnom muzeju američkog vazduhoplovstva. Četvrtog maja 1972. godine pilot britanskog Hawker Harrier katapultirao se iznad Danske posle sudara s pticom koja je uletela u usisnik. Avion je nastavio da leti prema jugu, ušao u vazdušni prostor Zapadne Nemačke gde ga je presreo nemački F-104. Posle 38 minuta nekontrolisanog leta pao je u oblasti Huten, bez prijavljene štete na zemlji.

Hunter
Hunter

Avion RAF (britanski Royal Air Force), Hawker Hunter Mk F 6 (rb KCG 197)  kojim je pilotirao poručnik Aleks Nikolson, otkazao je tokom leta iznad Severnog mora. Nakon katapultiranja, motor je proradio i avion se usmerio prema gradu Tintagel. Iznad samog grada motor je ponovo otkazao i smičući se desnim krilom sa gotovo tonu i po goriva zabio u prorez od 3.5 metara između dve stambene zgrade. Oštetio je tri automobila, plastenik i bazen, a nije se ni zapalio ni eksplodirao. S obzirom na to da se događaj zbio tokom turističke sezone, pravo je čudo kako niko nije stradao. Dana 22. oktobra 1987. lovac bombarder RAF BAE Hawker II, tokom probnog leta iznad Viltšira pilot je nenamerno katapultiran, kojom prilikom je i poginuo. Avion je ostao u vazduhu još sat i po i pao je u Atlantik na približno 400 milja jugozapadno od obale Irske.      

Convair F-106 Delta Dart
Convair F-106 Delta Dart

Takvih slučajeva bilo je i u doba klipne avijacije. Podsetimo se dva najinteresantija. Palubni lovacm Vought F-4U Corsair bio je mašina izuzetno zahtevna i teška za obuku zbog specifičnog oblika krila (galebovo krilo), stajnog trapa i veoma snažnog motora sa dugim kapotažom koji je znatno otežavao preglednost pilotu prilikom sletanja. Prilikom jednog kovita, pilot se uplašio i iskočio iz aviona. Lovac je nastavio da pikira i pri samoj zemlji naglo se izvio i jurnuo, poslednji put, u visine. Kada je konačno izgubio uzgon, ponovo je pao u kovit i razbio se kraj same piste. Da ništa ne može proći bez nas svedoči i podatak da je 1935 sličnu sudbinu doživeo i jedan jugoslovenski Breguet 19 A2. Pilot Vukčević je, naime, imao zadatak da avion, nakon redovne revizije u Kraljevu, vrati i svoj 1 vazduhoplovni puk u Novom Sadu. No, usled propadanja letilice, Vukčević je ispao iz aviona ali je uspeo da otvori padobran i srećno se prizemlji. Letilica je nastavila ”za svoju dušu” da krstari skoro dva sata. Kraj znamo – kao i kod svih drugih. Zemlja i Njutn su uradili ostalo – aparat se srušio kod – Buđanovaca.

KALIBAR 35 – Odabrani prikazi i ogledi iz novije istorije ratnog i patriotskog filma

NEMA KOMENTARA

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Exit mobile version