Skorpion
Oko 1958 godine čehoslovačko Ministarstvo odbrane Čehoslovačke je od zavoda Zbrojovka iz Brna naručiko projektovanje i proizvodnju kompaktnih i efektivnih automatskih pištolja koji bi bili pogodni za opremanje oficira, podoficira i vojnika posebnih speijalnosti, posebno za posade tenkova i transportera. Zahtevu se pridružilo i Ministarstvo unutrašnjih poslova kome je bilo neophodno oružje za borbu u zatvorenim prostorima i na bliskim distancama. U Brnu je upravnik projektno-konstrukcionog biroa, Jiri Čermak (Jiří Čermák, 1926-2006), za glvnog konstrutora novog oružja odredio Miroslava Ribara (Miroslav Rybář, 1924–1970).
Prvi prototipovi pištolja završeni su 1959 godine. U suštini, ovi primerci, označeni kao Š-59, razrađeni su u Naučno-istračivačkom inženjerskom institutu (vývojový ústav Závodů všeobecného strojírenství, VVÚ ZVS) u Brnu. Š-59, koji je radio na principu slobdnog zatvarača, izgrađen je oko maloimpulsnog metka 7.65h17 mm sa malom energijom trzanja, pa su konstruktori odlučili da smanje masu zatvarača. No, ova odluka je dovela do porasta kadence od preko 1000 metaka/min. Isuviše visoka kadenca diktirala je primenu usporivača tempa. Jiri Čermak je želeo da iskoristi tehničko tešenje (ralentisseur de cadence) primenjeno na francuskom PM Šatelro (Chettellerault) M1924/29 (Le fusil-mitrailleur modèle 1924 M29). No inercioni usporivač Šatelro je radio u horizontalnoj ravni (u kundaku PM) te ga je trebalo preraditi da funkcioniše u vertikalnom položaju. Ribar se, konačno, odlučio za mehanički usporivač orginalne konstrukcije, smešten u rukohvatu.
Rešenje je uspelo i Ribar i Jiri Čermak su ga patentirali. Nakon opaljenja metka, naime, usled potiska barutnih gasova na dance čahure, zatvarač se kretao unazad, izbacivao praznu čahuru i udarao u polugu usporača na zadnjem delu sanduka. Poluga se pokretala na dole i predavala energiju udara tegu usporivača (klipu). Teg je počinjao svoje kretanje na dole, duž kanala nosača rukohvata, istovremeno sabijajući svoju oprugu. U tom trenutku zatvarač je dostizao krajnji zadnji položaj (nultu poziciju) i, pod dejstvom povratnih opruga, započinjao povratno kretanje unapred. No, posle pređenog puta od 6 mm, zub hvatača zatvarača zahvatao je zatvarač i zadržavao ga u pasivnom položaju.
Za to vreme, teg usporivača započinjao je kretanje kroz cilindrični protivteg veće mase. Kada bi dostigao krajnji donji položaj, teg, pod dejstvom sopstvene opruge, započinjao je povratno kretanje, ponovo zalazio u otvor protivtega i, usled sile trenja, gubio na brziini. U trenutku kada bi dostigao krajnji gornji položaj, teg je obrtao polugu usporivača i hvatač zatvarača, oslobađajući zatvarač iz pasivnog položaja. Pod dejstvom povratnih oruga, zatvarač je nastavljao svoj put, zahvatao sledeći metak, ubacivao ga u ležište i svojom masom zatvarao kanal cevi, nakon čega se vrši opaljenje.
Automatski pištolj 7.65mm je u naoružanje Ministarstva unutrašnjih poslova Čehoslovačke uveden 1961. godine pod zvaničnom oznakom Vz.61 Skorpion (Vzor 61– Model 1961). Serijska proizvodnja započeta je 1963. u Fabrici precizne mehanike Uherski Brod (Přesné strojírenství národní podnik Uherský Brod, odeljenje zavoda Česká zbrojovka uUherskom Brodu). Od 1963 do 1966. proizvedeno je oko 100.000 jedinica, kada je serijska proizvodnja obustavljena. No, ponovo je obnovljena 1973 godine i od 1973. do 1976. je proizvedeno 55.000 pištolja. Treća serija od 45.000 jedinica izrašena je u periodu od 1978 do 1979, a od 1992 do 1994 gg. na meždunarodno tržište plasirano je 210.000 Skorpion.
Automatski pištolj Skorpion je bio konstruisan oko metka 7,65h17 mm. Radio je na principu trzanja slobodnog zatvarača a dejstvovao je sa zatvorenim zatvaračem. Dužina sanduka smanjena je primenom teleskopskog zatvarača prizmatične forme, koi je obuhvatao značajan deo cevi. Sam sanduk izrađivan je ”štampanjem” čeličnih limova, ojačanih rebrastom konstrukcijom. Ručice za napinjanje zatvarača kretale su se duž proreza sa obe strane sanduka čahure su se izbacivale na gore, kroz otvor na gornjoj strani sanduka. Oužje je imalo polugu za izbor režima vatre, plasiranu na levoj strani, iznad rukohvata. Poluga je omogućavala izbor automatske (oznaka ”20), jedinačne vatre (oznaka ”1), te kočenje oružja (oznaka ”0”). Pištolj se punio dvoredim okvirima kapaciteta 10 ili 20 metaka.
Automatski pištolj 7.65mm M84
Jugoslovenska vojska i čehoslovači zavod i Česká zbrojovka imali su razvijenu saradnju još iz perioda pre Drugog svetskog rata. Ova saradnja i zvnično je obnovljena 30. januara 1957, a u oktobru 1969. potpisan je i protokol o zajedničkoj proizvodnji komercijalnog i lovačkog oružja. Tokom ovih pregovora, jugoslovenski predstavnici su se upoznali sa karakteristikama automatskog pištolja (AP) 7.65mm Skorpion vz.61.
Početkom 1976. godine jugoslovenski savezni Sekretariajat za narodnu odbranu (od 1991- Ministarstvo) i savezna Služba državne bezbednosti odlučili su da Čehoslovačkoj kupe probnu partiju od 30.000 automatskih pištolja Skorpion vz.61 (54,5% od druge serije pištolja proizvedenih od 1973 do 1976). Uvezeno (originalno čehoslovačko) oružje uvedeno je u naoružanje JNA i SDB pod nazivom Automatski pištolj 7,65 mm M61. Kada je započeta domaća proizvodnja, da bi se napravila razlika, ista serija je preimenovana u Automatski pištolj 7,65 mm M61(č) (”č” ot ”čehoslovački”).
Predstavnici Zavoda Crvena zastava, Glavne tehničke uprave Federalnog Ministarstva spoljne trgovine Čehoslovačke (hlavní technická správa federálního ministerstva zahraničního obchodu) i Fabrike precizne mehanike Uherski Brod, 5 marta 1976. su potpisali ugovor br. 416-0002 o otkupu licence za proizvodnju AP vz.61 za sumu od 2.615.345 kron (KČs). Proizvodnja licencnog AP (kodna oznaka ”360”) bila je predviđena u kragujevačkoj Crvenoj Zastavi. Potpise na ugovor stavili su čehoslovački ministar spoljne trgovine Jiri Kesner (Jiŕí Kesner), direktor Zavoda Ugerski-Brod Stanislav Ružak (Stanislav Růžák) i inženjer Jiri Frencl (Jiŕí Frenzl), te direktor Zavoda Crvena zastava Stanislav Nikolić, direktor razvoja Jerosim Popović, konstruktor Rodoljub Matković i načelnik odeljenja kontrole kavaliteta Milivoje Jekić.
Ugovorom je, između ostalog, bila predviđena saradnja čehoslovačkih inženjera na uhodavanju proizvodnje AP u Kragujevcu. Tako je za zamenika načelnika zaduženog za realizaciju licence bio postavljen Miloš Plocek (Miloš Plocek) a u razradi je učestvovao i Jiri Čermak. Sa naše strane, za glavnog konstruktora autoomatskog pištolja određen je načelnik konstrukcionog biroa Zastave, Rodoljub Matković.
Na domaćem oružju, kanal cevi, inače prilagođene za postavljanje prigušivača, bio je tvrdo hromiran. Sanduk je izrađivan metodom ”štampanja” i varenja čeličnih limova. Rukohvat, izrađivan od plastične mase crne boje, sa telom pištolja (sandukom) bila je vezana čeličnim (umesto aluminijumskim, primenjenim na originalnom M61) cilindrom u kome je bio smešten klip mehanizma za usporenje brzine gađanja. Metalni delovi oružja su zaštićeni cinkovanjem i premazom praškaste crne boje, naknadno zapečene u komori. Sila okidanja kretala se u granicama od1,2 do 1,8 daN (1,22-1,83 kg).
No, tokom proizvodnje i testiranja, ustanovljeni su problemi sa mehanizmom za usporenje brzine gađanja. Prema dobijenoj licencnoj dokumentaciji, naime, teoretska brzina gađanja (tehnička brzina) trebalo je da bude 750 metaka/min. Šta više, isti podatak je bio naveden i u čehoslovačkom službenom vojnom uputstvu za pištolj. No, u praksi, u Kragujevcu, pokazalo se da je brzina gađanja veća čak i od 1000 metaka/min. Ovo je primoralo Matkovića da pristupi rekonstrukciji kako bi se otklonila uočena mana. Matković je u polugu usporivača ugradio specijalni dodatak – umetak poluge sa oprugom. U krajnjem donjem položaju poluge usporivača, umetak se usled potiska sostvene opruge oslanjao o zid usadnika, zadržavajući polugu u donjem položaju i e dopuštajući povratak hvataču zatvarača i oslobađanje samog zatvarača sve do kraja radnog ciklusa tega usporivača. Ovim rešenjem brzina gađanja je svedena na 730-1000 metaka/ min.
Originalni čehoslovački AP 61 (M61(č)) su 1976, a usavršeni, domaći, pod oznakom Automatski pištolj 7.65mm M84 – od 1984. godine, bili su namenjeni starešinama i vojnicima određenih dužnosti i specijalnosti JNA te SDM i SJB. Pištolj su bio predviđen za prijem prigušivača zvuka Teleoptik konstruktora Slobodana Orašanina.
Osim službenog automatskog pištolja 7.65mm M84, u fabrici Crvena Zastava pristupilo se i proizvodnji dva komercijalna, poluautomatska pištolja. Poluautomatsko oružje, označeno kao M84A (kasnije M85A), za razliku od službenog, automatskog, imalo je mogućnost postavljanja poluge regulatora paljbe (istovremeno i kočnice) samo u dva položaja: ”0” (ukočeno) i ”1” ( jedinačno). S obzirom na režim vatre, sa oružja je uklonjen i mehanizam za usporenje brzine gađanja. Varijanta komercijalnog pištolja pod oznakom M84B (M85B) nije imala preklapajući skeletni kundak.
Proizvodnja AP 7.65mm M84 obustavljena je 1995. godine.
TTZ:
- Kalibar: 7,65 mm Brauning
- Početna brzina zrna (V7m): 320±10 m/s
- Broj žlebova: 6; uvijanje sleva udesno
- Korak žlebova: 350±15 mm
- Teoretska kadenca (tehnička brzina gađanja): 730-1000 metaka/min
- Praktična brzina gađanja:
- jedinačno – 35 metaka/min
- kratkim rafalima – 150 metaka/min
- Maksimalni domet zrna 1500 m
- Efektivni domet zrna 200 m
- Dužina sa rasklopljenim kundakom 517 mm
- Dužina bez kundaka 270 mm
- Dužina cevi: 115 mm
- Dužia nišanske linije 147 mm
- Širina 43 mm
- Visina 165 mm
- Masa bez okvira 1280 g
- Masa sa okvirom sa 10 metaka 1430 g
- Masa sa okvirom sa 20 metaka 1540 g
- Metak: 7,65×17 mm M1977
