Nemački osamnaestogodišnji učitelj Hans Lajp (Hans Leip, 1893-1983) je 1915. godine regrutovan i, nakon obuke u Gardijskom fisiliskom puku (Garde-Füsilier-Regiment), tokom stražarske smene ispred berlinske Mejkefer kasarne (Maikäferkaserne), u noći između 3. i 4. aprila 1915, napisao je prvi stih pesme “Devojka pod fenjerom”. Druge dve strofe dopisao je kasnije i stihove nazvao ”Pesma mladog stražara” (Lied eines jungen Wachpostens). Pesmu je 1937. godine publikovao hamburški izdavač Maks Venger (Max Christian Wegner, 1893-1965) u zbirci ”Male lučke orgulje” (Die kleine Hafenorgel).
Pesma bi verovatno pala u zaborav da nemački pevač Jan Berens (Jan Behrens, 1895-1965), koji je preko ”Radiostanice Rajha” (Reichs-Rundfunk-Gesellschaft) povremeno pravio muzičke emisije za mornare sa kompozicijama u duhu ”šanti”, u jednom trenutku nije ostao bez inspiracije. No, slučajno se dokopao Lajpove zbirčice i zamolio poznatog kompozitora Norberta Šulcea (Norbert Arnold Wilhelm Richard Schultze, 1911-2002) da komponuje muziku na reči ”Pesme mladog stražara”.
U to vreme već je postojala slična, elegična melodija, sa istim tekstom, koju je 1937. komponovao Rudolf Cink (Rudolf Zink, 1910-1983) a u svoj program je uvrstila pevačica u minhenskom kabareu ”Simpl”, Lizelote Vilke ( Liese-Lotte Wilke, kršteno ime Helene Berta Bunnenberg, 1905-1972) – poznatija pod umetničkim imenom ”Lale Andersen” (Lale Andersen). Šulce je svoju varijantu, sa marševskim ritmom i muškim horom u pozadini, takođe ponudio Andersonovoj. Iako, navodno, nikada nije potpuno prihvatila ovu veziju, Lale Andersen je pristala na ponudu.
U noći između 31. jula i 1. septembra 1939, uz pratnju orkestra pod upravom Bruna Vinklera (Karl Ludwig Bruno Seidler-Winkler, 1880-1960), napravljen je snimak koji je sutradan miksovan u studiju ”Elektrola” (Electrola). Na ”B” strani ploče nalazila se Šulceova pesma ”Tri crvene ruže” (Drei rote Rosen). No, ”vinil” nije postigao skoro nikakav uspeh; ‘Elektrola” je prodala samo 700 primeraka!
Postoji više verzija kako je ploča dospela u Sender Belgrad . Poznato je, naime, da je urednik stanice bio poručnik Karl-Hajnc Rajntgen (Karl-Heinz Reintgen) a od 1942. godine muzički program je vodio Fridrih Majer-Gergs (Friedrich Meyer-Gergs, 1915-1993) alias ”Bert Oltman” (Bert Oltmann).
Prema najpoznatijoj verziji, Rajntgen je po preuzimanju dužnosti u Radio Beogradu zatekao skromnu zbirku od 54 ploče. Kako je imao nalog da dnevni muzički program traje 21 čas, poslao je u Beč izvesnog Riharda Kistenmahera (Richard Kistenmacher) da iz tamošnje radio-stanice (Reichssender Wien) donese dovoljnu količinu ploča. No, Kistenmaher se vratio sa pločama koje ili politički ili po popularnosti nisu zadovoljavale potrebne kriterijume. Očajni Rajntgen je iz gomile odabrao ”Pesmu mladog stražara” pošto ju je, igrom slučaja, slušao 1940; u etar je prvi put pustio 18. avgusta 1941. u 21,57 časova. Pesma je puštana još nekoliko puta i, zahvaljujući dometu beogradske stanice, stekla je neverovatnu popularnost kod nemačkih vojnika na svim frontovima, od Narvika do Kaira. Pri tome, pesma je postala poznata kao ” Lili Marlen ” – prema imenu (inače imaginarne) devojke koja se u njoj spominje, No, saznavši sa veze Lale Andersen sa švajcarskim Jevrejima, Jozef Gebels je u aprilu 1942. godine zabranio emitovanje ”morbidne i depresivne pesme”, fotografije pevačice i tekstovi u štampi su cenzurisani a pevačici nije dozvoljeno da gostuje u Beogradu na godišnjicu ”Zender Radija”. No, tada su u Beograd počele da se slivaju reke protestnih vojničkih pisama, među kojima se nalazilo i ono upućeno lično od Ervina Romela. Šta više, i Saveznici su primetili prekid emitovanja, što je BBC iskoristio u propagandne svrhe, tvrdeći da je Andesenova poslata u koncentracioni logor. Tako je Ministar propagande Rajha bio primoran da popusti; ”Lili Marlen” (istina, od nazivom ”Pesma pod uličnom svetiljkom”, ”Laternen-Lied”) vraćena u program i puštana je tokom čitavog rata, svake večeri u 21,55 časova. Da bi se potpuno suzbila saveznička propaganda, Andersenovoj je u maju 1943. ponovo dozvoljeno da javno nastupa. Pesma sa, u suštini antiratnom konotacijom, osvojila je i savezničke vojnike tako da je prevedena na engleski i još nekoliko jezika. Njena prava priroda bila je ispunjena setom. Kroz nju se provlačio tanatos, podjednako koliko i eros. Na samom kraju pesme postojao je mračni obrt u kome se shvata da je glavni akter pesme mrtav i da zapravo celu pesmu peva, obraćajući se Lili ‘’sa onoga sveta’’.
Pesmu je na engleski prvo preveo bivši britanski oficir Norman Baillie-Stewart (1909 -1966), koji je prebegao u Nemačku i pod nadimkom ’’Lancer’’ radio za Gebelsovu propagandnu mašineriju. No, ovaj propagandni potez nije imao uspeha pošto je poznata engleska pevačica, En Šelton (Anne Shelton, rođena kao Patricia Jacqueline Sibley, 1923 – 1994) već u jesen 1942 izvela ’’Lili Malen’’ na engleskom u svojoj radio-šou emisiji.
Tokom 1944, američki Otsek za moralne operacije OSS (Morale Operations Branch of the U.S. Office of Strategic Services, OSS) pokrenuo je ”Muzički projekat”, odnosno, osnivanje radio stanice (OSS MO) koja bi puštala pesme demorališuće za nemačke vojnike. Filmska zvezda Marlen Ditrih (Marie Magdalene “Marlene” Dietrich, 1901-1992) je za OSS MO snimila ’’Lili Marlen’’ na nemačkom i ova verzija je takođe stekla veliku popularnost među američkim vojnicima stacioniranim u Evropi.
Pesma je i nakon rata nastavila da ’’živi’’ širom sveta; otpevana je na 48 jezika u preko 200 verzija a prodato je čak dva miliona ploča sa melanholičnom ’’ Lili Marlen ’’.
U Jugoslaviji, pesma je dugo bila omražena i proskribovana pošto je vezivana za period okupacije i okupatorske zločine. Tek pred kraj 20. veka, ’’Lili’’ u svoj repertoar uvode popularni pevači a svakako će ostati zapamćena u izvođenju Tome Zdravkovića (1938-1991) u filmu i seriji ’’Balkan ekspres’’ Branka Baletića iz 1983. Skoro deceniju kasnije, ’’našla’’ se i u kultnom filmu Emira Kusturice ’’Andergraund’’ a pevali su je Lepa Lukić i Ekstra Nena.
