U Moskvi se, povodom Dana pobede, pripremala velika parada za 9. maj. Iako jubilarna, zbog Covid-19, parada je pomerena za 24. jun. Ovaj dan bi za ceo svet trebalo da bude zajednički praznik pobede nad fašizmom no, trenutna geopolitička kretanja podelila su nekadašnje pobednike čak i oko njegovog obeležavanja. Ovo je utoliko tragičnije što je u svetu uočen trend bujanja revizionističkih ideja i negiranja značaja antifašističke borbe 1939-1945. Pozivu da prisustvuju proslavi nije se odazvala većina predstavnika bivših Zapadnih saveznika. Kada su u pitanju zemlje bivše SFRJ, situacija je nešto drugačija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i član Predsedništva BiH Milorad Dodik odlaze u Mosku a, prema najnovijim vestima, pozivu se odazvao i predsednik Hrvatske, Zoran Milenković. Crvenim trgom će 24. maja prodefilovati i 75 gardista Vojske Srbije.
Zemlje bivše Jugoslavije imaju poseban značaj u ovakvim okolnostima. Bez ikakve želje da se upuštamo u procenjivanje značaja različitih pokreta nastalih tokom narodno-oslobodilačke borbe 1941-1945, moramo konstatovati činjenicu da je NOVJ iznela glavni teret u oslobođenju zemlje i iz rata izašla kao respektibilna vojna sila. Pri tome, značaj ovog pokreta je utoliko veći što je tokom svog narastanja uživao podršku i ostvario saradnju i sa Zapadnim saveznicima i sa Sovjetskim Savezom. Kao indikativnu činjenicu, navedimo da su Zapadni saveznici jedinicama NOVJ – JA od 15. oktobra 1943. do 31. maja 1945. samo od streljačkog naoružanja dostavili 137.092 pušaka, veliki broj automata Sten i Thompson, 132 komada teških mitraljeza .50 Browning M2 HB…. Istovremeno, od oktobra 1944. do 1. maja 1945, Sovjetski Savez je NOVJ isporučio oko 125.000 pušaka, 38.200 pištolja i automata, 14.300 puškomitraljeza i mitraljeza, 1600 protivtenkovskih oruđa. (prema drugim podacima, tokom 1944 i u prvih pet meseci 1945, sovjetska pomoć je obuhvatala 96.515 pušaka, 20.528 revolvera, 68.423 mitraljeza i automata, 3797 protivtenkovskih pušaka 3364 minobacača).
Dalje, veliku ulogu u konačnom oslobođenju zemlje odigrale su snage Crvene armije koje su sadejstvovale sa NOVJ i tokom borbi oidnele velike žrtve. Iako u daleko manjem obimu, uz partizane su se na primorju i ostrvima borile i elitne britanske snage; pod komandom brigadira Džordža Dejlija (George Daly) u operacijama su učestvovali Kraljevski marinski komandosi No.40 i No.43 (No.40 and No. 43 Royal Marine Commando) iz sastava Druge brigade za specijalne operacije (2nd Special Service Brigade), vojnici 2. bataljona brđanske lake pešadije (2nd Bn The Highland Light Unfantry) i borci pomoćnih jedinica.
U trenutnom odnosu prema pobedi na fašizom posebno zabrinjava stav pojedinih zemalja prema spomenicima iz Drugog svetskog rata i obeležjima poginulih boraca. Primera radi, i protiv protivljenja češkog presednika Miloša Zemana, 3. aprila je u Pragu, uz kratku poruku lokalnih zvaničnika da „nije imao zaštitnu masku“, uklonjen spomenik sovjetskom maršalu Ivanu Konjevu (Иван Степанович Конев, 1897-1973), oslobodiocu Praga od fašističke okupacije 1945. Ako je to uteha, spomenik će biti premešten kao jedan od eksponata u budući Muzej pamćenja XX veka, koji planiraju gradske vlasti Praga. Opština je spomenik vredan 520.000 evra prepustila budućem muzeju besplatno.
Nakon raspada Jugoslavije, ako ne rušenje i uklanjanje, a onda je nebriga prekrila većinu memorijala oslobodilačkog rata. Što se tiče odnosa prema spomenicima palim Crvenoarmejcima na teritoriji Srbije, oni su uredno održavani. Pažnju je i dalje sačuvalo groblje Oslobodilaca Beograda gde je pohranjeno 1395 boraca NOV i POJ i 818 Crvenoarmejaca. U znak sećanja, na Trgu Republike, gde se nalazilo jedno od mngobrojnih obeležja (svi posmrtni ostaci su kasnije preneti na groblje Oslobodilaca Beograda), 20 oktobra 2019 je postavljena spomen-ploča; nekoliko godina nakon tragičnih zbivanja devedesetih, obnovljeno je i spomen-obeležje Sremski front u kome je, u Aleji časti, ispisano 15.000 imena boraca Jugoslovenske, Crvene i Bugarske armije.
Sudbinu bivše zemlje je, na žalost, doživeo i spomen-kompleks Batinske bitke; na hrvatskoj strani Dunava, u sastavu Memorijalnog kompleksa nalazi se spomenik Crvenoj armiji ”Pobeda”, rad vajara Antuna Augustinčića iz 1947, podignut na mestu najžešćih borbi (tzv. ”krvava kota 169”), Spomen-dom sa dve izložbene prostorije i stalnom muzejskom postavkom povećenom Batinskoj bici, kao i Spomen-park i zajednička grobnica s posmrtnim ostacima 1297 boraca Crvene armije.
Drugi deo memorijalnog kompleksa, Spomen-muzej, izgrađen je 1981 godine na bačkoj, srpskoj obali Dunava. Pokrajinska vlada Vojvodine i grad Sombor su povodom 73. godišnjice Batinske bitke, 11. novembra 2017. kod Bezdana obnovili i svečano otvorili novu muzejsku postavku.
”Svetlo na kraju tunela” izgleda predstavlja antifašistički pokret u Hrvatskoj, koji je najzad digao svoj glas protiv bujanja revizionstičkih ideja u ovoj zemlji; prema RIA vestima, antifašisti su u saradnji sa ruskim poslanstvom do sada obnovili 7 od 13 spomenika sovjetskim vojnicima koji su pali u zajedničkim borbama sa NOVJ za oslobođenje zemlje.
Pažnju posebno skreće prva sovjetska misija u Jugoslaviji. Naime, britanski SOE (Special Operations Executive) je prvu misiju kod partizana (Operation Hydra), na čelu sa Terensom Atertonom (Terence Atherton, 1902–1942), uputio još 4 februara 1942. Do dolaska sovjetskih predstavnika, Britanci su u štab NOVJ poslali još šest misija. Šta više, britanske misije su bile raspoređene i po republičkim i pokrajinskim štabovima – ovu praksu će preuzeti i Rusi.
Prema Dnevniku poseta, prvi razgovori o sastavu vojne misije pri NOVJ vođeni su na sastanku kod Staljina, 15. aprila 1943. godine. O ovom pitanju odlučivali su načelnik SMERŠ Abakumov (Виктор Семёнович Абакумов, 1908-1954), načelnik kadrovske službe NKO Golikov (Филипп Иванович Голиков, 1900-1980), načelnik RU RKKA Ilјičоv (Иван Иванович Ильичёв, 1905-1983), zamenik načelnika RU RKKA Kuznjecov (Кузнецов Фёдор Федотович, 1904-1979), zamenik načelnika RU RKKA Vavilov (Вавилов Петр Николаевич, 1897-1955), načelnik pozadinske službe Crvene armije Vinogradov (Василий Иванович Виноградов, 1895-1967), načelnik odseka za vojnu diplomatiju NKO Evstignejev (ЕвстигнеевВладимир Николаевич, 1900-1964), saradnik NKGB SSSR-a Kaminski (Яков Зельманович Каминский, 1891-?) i budući šef vojne misije, general Kornjejev. Zanimljivo je da je to bio prvi i jedini odlazak generala Kornjejeva kod Stalјina pre odlaska sovjetske vojne misije u Jugoslaviju. Do tada general Kornjejev nikada nije dobijao zadatake od toliko visokog značaja da bi morao lično da referiše Stalјinu.
Sovjetska misija se 22. februara 1944 spustila kod Bosanskog Petrovca. U to vreme, pri Vrhovnom štabu se po drugi put nalazio Ficroj Meklejn (Sir Fitzroy MacLean, 1911-1996) i sin Vinstona, potpukovnik Randolf Čerčil (Randolph Churchill, 1911-1968).
Slično britanskoj politici da misije čine članovi SOE, i sovjetsku su predstavljali uglavnom prekaljeni pripadnici obaveštajne uprave Crvene Armije (Разведывательного управления Штаба РККА, Разведупр, poznatije kao GRU).
Na čelu prve sovjetske misije nalazio se general Nikolaj Kornjejev (Николай Васильевич Корнеев, 1900-1976). Kornjejev je bio oficir prekaljen u borbama, sa obaveštajnim iskustvom stečenim u Kini 1926-1927 godine. Zanimljivo je da se šefu britanske vojne misije, Ficroju Maklejnu učinilo da Kornjejev, inače rođen u selu Kamenka Tulske oblasti, nije bio proleterskog porekla, nego da je pre revolucije bio profesionalni oficir carske ruske vojske!
Inače, u sovjetskim misijama su se, između ostalih, nalazili:
pukovnik Ilja Grigojevič Starinov (Илья Григорьевич Старинов, 1900-2000), koji je u junu 1944 zamenio Kornjejeva na mestu načelnika štaba sovjetske misije u Jugoslaviji sa sedištem u Bukureštu; Starinov je pred misiju obučavao buduće partizane diverzantskoj taktici u školama
IV uprave Generalnog štaba Crvene armije u Ukrajini i Podmoskovlјu. Starinov je tokom Španskog građanskog rata bio vodeći instruktor-specijalista RKKA u oblasti partizansko-diverzanstkih metoda. Čovek izvanrednih sposobnosti i umeća, u Španiji je obučio proslavljenog partizanskog diverzanta Ivana Hariša (1903-1989), i Ljubu Ilića (1905-1994), borca francuskog pokreta otpora, komandanta svih stranih snaga koje su se borile u Francuskoj, akreditovanog pri Komandi savezničkih ekspedicionih snaga F.H.A.E.F, posle rata diplomata FNRJ;
zamenik Kornjejeva, general-major Anatolij Gorškov (Анатолий Петрович Горшков, 1908-1985), do rata načelnik 4. odeljenja Uprave NKVD Tulske oblasti, zamenik načelnika štaba partizanskog pokreta Brjanskog fronta, delegat Centralnog i Beloruskog štaba partizanskog pokreta pri Prvom Beloruskom frontu;
Nikolaj Patrahaljcev (Николай Патрахальцев, 1908-1998), bio instruktor gerilskih jedinica u Španiji za vreme građanskog rata. U periodu 1938–1940. zamenik načelnika diverzantskog odseka ”A” RU RKKA. Neposredno pre misije, do juna 1943, rukovodilac Petog, diverzantskog odeljenja Razvedupra, od 1944 rezident nelegalne rezidenture GRU ”Patras” u Sloveniji;
Trojan Vasilij Avramovič (Василий Авраамович,1906-1973), zamenik načelnika specijalnog odeljenja №.1 (Nemačka) Prve uprave GRU, bogat iskustvom u organizovanju partizanskih snaga u Belorusiji i pod Lenjingradom;
potpukovnik Pavle Gligorijevič Rak (pri štabu Hrvatske);
major Pjotr Kovaljenko (Коваленко Пётр Михайлович, 1913-1960). Kovaljenko je od oktobra 1940 služio u GRU Generalšataba RKKA; od decembra 1940 do juna 1941 bio je vozač vojnog atašea sovjetskog poslanstva u Beogradu, odakle je ponovo prebačen u GRU Crvene armije; od februara 1944 do juna 1945 na dužnnsoti pomoćnika načelnika sovjetske vojne misije pri NKOJ;
major Vasilij Saharov (Василий Михайлович Сахаров), stariji pomoćnik načelnika misije. Završio Moskovski univerzitet, nakon čega je prešao na rad u NKID SSSR. Nakon godinu dana rada u sovjetskom poslanstvu u Beogradu i evakuacije u maju 1940, vratio se u SSSR, gde je oko godinu dana služio u frontovskoj jedinici u informativnom radu sa zaroblјenicima, ali je 1942. njegovo znanje srpskohrvatskog ponovo postalo potrebno i on je bio prebačen u London gde je radio kao drugi sekretar sovjetskog diplomatskog predstavništva uz emigrantske vlade do decembra 1943. kada je bio uklјučen u sastav misije.
Mihail Bodrov (Михаил Федорович Бодров, 1903-1988), diplomata, političar, prvi zamenik ministra finansija SSSR;
poručnik Vladimir Zelenin (Зеленин Владимир Владимирович, 1920–1998), ađutant, prevodilac misije, do odlaska u Jugoslaviju ratovao u partizanskim odredima Brjanske oblasti;
Razlog za ovakav sastav misija ležao je u činjenici da je njihov zadatak prvenstveno bio da prikupe obaveštajne informacije o neprijateljskim snagama, pomognu partizanima u izvođenju sabotaža i uspostavljanju veze, kao i da sagledaju potrebe o neophodnoj materijalnoj pomoći. Politički deo odluka donosio se – u Moskvi.
