Zašto je obećavajući ruski „super-lovac“ 6. generacije, MiG-41 i dalje „na polici“?

MiG-41: Može li novi „super-lovac“ zaista promeniti ravnotežu snaga u vazduhu?

Rusija, poznata po ambicioznim razvojnim projektima u oblasti naoružanja i vazduhoplovno-kosmičke tehnologije, našla se u centru nove trke u naoružanju zahvaljujući najavljenoj izradi MiG-41, lovačkog aviona šeste generacije koji obećava da promeni pravila igre u svetskoj avijaciji.

MiG-41, poznat i kao PAK DP, ima ambiciju da postavi nove standarde u pogledu brzine, stelt tehnologije i operativnih mogućnosti. Spekuliše se da bi mogao da dostigne brzine do 4 Maha (što je više od 4.800 km/h) i da deluje u veoma opasnim okruženjima, čime bi mogao postati najnapredniji borbeni sistem Rusije.

Ipak, uprkos impresivnim najavama, realnost ruskih odbrambenih programa i nedavna kašnjenja brojnih izuzetno obećavajućih sistema bude ozbiljne sumnje u sposobnost zemlje da ostvari ove ambiciozne planove.

Za sada je ovaj predloženi avion i dalje u fazi projektovanja, a iako ruski zvaničnici obećavaju revoluciju na nebu, problemi koje su imala druga oružana sredstva, poput lovca Su-57 ili tenka T-14 Armata, ukazuju na to da bi očekivanja mogla biti precenjena. 

MiG-41 svakako ima potencijal da bude moćno oružje u rukama ruskog vazduhoplovstva, ali Moskva mora da uloži značajna sredstva i posveti punu pažnju ovom programu.

MiG-41: Može li da dostigne 4 maha (ili nikada neće da ne poleti)?

MiG-41, poznat i kao PAK DP, trebalo bi da bude prvi ruski lovac šeste generacije. Kada (i ako) postane operativan, očekuje se da postigne brzine 4 maha i da leti na većoj visini nego bilo koji drugi avion. Ovaj ambiciozni projekat kombinuje novu tehnologiju i stelt karakteristike, slične američkom bombarderu B-21 Raider.

Ipak, postoji određena skepsa oko ove ideje čak i unutar Rusije, a ne samo neprijatelja, naročito zbog ranijih poteškoća, poput tenka T-14 Armata, koji su imali problema sa proizvodnjom i operativnom upotrebom. Pošto je MiG-41 i dalje u fazi projektovanja, tvrdnje ruske avio-industrije o njegovim sposobnostima moraju se uzeti s rezervom.

Sa svoje strane, očekivano, zapadni vojni analitičari i stručnjaci naglašavaju potrebu za oprezom, dok su ruski i azijski posmatrači optimističniji, kao što je bio slučaj i sa lovcem Su-57 pete generacije.

MiG-41: Izazovi za ruski lovac naredne generacije

Prvi meseci sukoba u Ukrajini ukazali su na neke slabosti ruske vojske, posebno u oblasti opreme. Moskva je to brzo uvidela i sada koristi ova iskustva – od 2022. pokrenuli su nova ambiciozna naoružanja, testiraju nove strategije, taktike i obučavaju ljudstvo, ali i modernizuju već postojeće sisteme kako bi odgovorili savremenim i aktuelnim zahtevima.

MiG-41 spada u najambicioznije projekte ruske avio-industrije. Iako se o njemu govori, zasad je malo konkretnih detalja. Ima nekih nepotvrđenih informacija o njegovim tehnološkim odlikama, ali je sve i dalje u sferi nagađanja.

Brzina i stelt karakteristike MiG-41

Već pomenuti MiG-41 (poznat i kao PAK DP) trebalo bi da realizuje prvi let naredne godine. Ruske Vazduhoplovno-kosmičke snage traže avion koji će moći da postigne izuzetno velike brzine – prema sadašnjim procenama, 4 maha – i da deluje na velikim visinama. Upravo ove zahteve treba da ispuni platforma PAK DP, koja se dizajnira u domaćim pogonima u Rusiji.

Želja Rusije da dobije lovac koji će operisati gotovo na ivici svemira odražava svetsku tendenciju razvoja sličnih letelica. Na primer, američki B-21 Raider osmišljen je sa željom da penetrira neprijateljsku PVO i isporuči konvencionalno ili nuklearno oružje sa velikih visina.

U osnovi, postoje dva glavna načina da se omogući avionu neprimetan ulazak u neprijateljsku PVO zonu: da bude ekstremno brz ili stelt.

• Ako je letelica toliko brza da je neprijateljski lovci ili rakete ne mogu sustići, može probiti i najjaču PVO.
• Ako avion poseduje stelt tehnologiju koja mu omogućava da neupadljivo manevriše, neprijatelj ima problem da ga detektuje ili makar blagovremeno presretne.

Međutim, izrazito je teško kombinovati izuzetnu brzinu i stelt tehnologiju u jednom avionu. Mnogi smatraju da je pokušaj da se to postigne nepotreban, jer obično samo jedna od ovih odlika bude dovoljna. Činjenica da ruska avio-industrija pokušava da spoji obe komponente na MiG-41 ukazuje na vrlo ambiciozan projekat.

Ali, sudeći po prethodnim iskustvima sa pojedinim ruskim sistemima naoružanja, zapadni analitičari smatraju da ruski zvaničnici možda postavljaju letvicu suviše visoko.

Kada ruski zvaničnici govore o MiG-41 i pominju brzine iznad 4 Maha, izjave treba tumačiti sa velikom dozom rezerve, smatraju skeptici. Sugerišu da je moguće je da će, usled visokih troškova i složenosti, program morati da se smanji ili uspori, kako bi se proizvodnja ipak realizovala u dogledno vreme.

Kako MiG-41 ostaje ambiciozan projekat ruske vazduhoplovno-kosmičke industrije, neizbežna je skepsa oko njegove realizacije. Rusija jeste pokazala sposobnost da razvije impresivna oružja, ali neispunjena obećanja u pogledu masovne proizvodnje (Su-57) i pune implementacije tih tehnologija ostavljaju pitanja o tome kada će MiG-41 zaista poleteti.

Ako Rusija uspe da prevaziđe tehničke i proizvodne prepreke, MiG-41 bi mogao da se svrsta među najmoćnije lovce na svetu. Ipak, budućnost ovog aviona ostaje neizvesna.

MiG-41 može predstavljati sledeći korak u tehnološkoj modernizaciji Rusije ili ostati tek ambiciozna vizija koja se nikada neće ostvariti. U svakom slučaju, ovaj program naglašava trajnu težnju Moskve da ostane konkurentna u svetu gde vazdušna nadmoć često određuje ravnotežu moći.

Očekuje se da će narednih meseci stići nove informacije iz ruskih izvora o ovom smelom projektu Moskve. Do tada, ostaje da vidimo da li će ambicija i resursi biti dovoljni da se MiG-41 podigne u nebo.