EU dala procenu koliko godina će joj biti potrebno godina da potpuno zameni SAD u odbrani protiv Rusije

Pored potrebe da EU nadoknadi američke trupe, koje će eventualno biti povučene – što uključuje ljudstvo i opremu – zamena uloge SAD takođe podrazumeva oblasti poput obaveštajnih sistema, raketa dugog dometa, komandovanja trupama i drugih elemenata koji pružaju stabilnost odbrani.

Nova bezbednosna putanja SAD, prema kojoj su evropski problemi – evropski, već je postavila brojna pitanja među iznenađenom elitom u EU, uključujući i ono koje propagiraju kao ključno – da li će “moći samostalno da zaustave ekspanziju zle Ruske Federacije”.

U tom kontekstu, američka publikacija Defense News anketirala je 17 evropskih eksperata za bezbednost iz poznatih instituta, koji su procenili koliko bi godina bilo potrebno Evropi da u određenim oblastima u potpunosti nadoknadi obezbeđenje koje im sada pružaju SAD.

Evropa smatra da može izgraditi ključne odbrambene kapacitete za 5 godina

Prema istraživačima i ekspertima za bezbednost, Evropa bi mogla da izgradi većinu ključnih odbrambenih kapaciteta neophodnih za odvraćanje ili poraz Rusije bez podrške SAD u roku od pet godina, pod uslovom da postoji politička volja za ulaganja.

Satelitska obaveštajna istraživanja

Zavisnost od američkih vojnih satelita je kritična i, prema mišljenju većine evropskih bezbednosnih analitičara, može biti prevaziđena za 5–10 godina.

SAD trenutno poseduje 246 vojnih satelita, dok evropski članovi NATO-a imaju samo 49.

Veliki značaj satelitskog nadzora istakao je Rafael Los, član Evropskog saveta za međunarodne odnose (ECFR), koji je naglasio da su evropske napore u ovoj oblasti kočile nedostatak operativne svemirske luke, ograničeni kapaciteti lansiranja i različite filozofije lansiranja među ključnim evropskim akterima.

Komanda i kontrola na bojnom polju

Komanda i kontrola trupa na frontu odnosi se na sisteme i procese koji omogućavaju vojnim komandantima da efikasno usmeravaju i koordiniraju snage tokom operacija.

Najveći problem u ovoj oblasti je velika raznolikost tehnologija i mreža.

Eksperti procenjuju da će Evropa dostići adekvatan nivo u narednih 3–5 godina.

Udarni sistemi dugog dometa

Ova kategorija uključuje sisteme naoružanja sposobne da isporuče konvencionalne bojeve glave na velike udaljenosti, sa visokom preciznošću i velikim šansama za preživljavanje nosivog vektora.

Eksperti procenjuju da bi Evropi bilo potrebno oko 5 godina da razvije arsenal koji bi joj omogućio relevantnost u ovom domenu.

“Evropa poseduje određeni broj sistema dugog dometa, ali joj nedostaje dovoljna dubina arsenala, naročito kada je reč o kopnenim i pomorskim sistemima“, naveo je Rafael Los iz ECFR-a.

Suzbijanje neprijateljske protivvazdušne odbrane (SEAD)

Ova oblast podrazumeva neutralizaciju ili degradaciju neprijateljskih protivvazdušnih sistema kako bi se omogućilo bezbednije operisanje sopstvene avijacije.

Evropski eksperti procenjuju da će Evropa postati relevantna u ovoj oblasti za oko 5 godina.

Vazdušno izviđanje i ISR sistemi

ISR (Intelligence, Surveillance, and Reconnaissance) sistemi koriste bespilotne letelice i avione za prikupljanje vizuelnih i elektronskih podataka o neprijateljskim snagama, terenu i drugim ključnim faktorima.

Primer dobre prakse je Poljska, koja već 10 godina razvija bespilotne ISR kapacitete.

Međutim, eksperti smatraju da bi Evropa mogla da sustigne SAD u ovoj oblasti za oko 3 godine.

Satelitske komunikacije

Satelitske komunikacije omogućavaju sigurne i pouzdane veze za vojne operacije na velikim udaljenostima.

Evropa već ima određeni broj vojnih komunikacionih satelita u orbiti, a eksperti smatraju da bi dovoljan nivo kapaciteta mogao biti dostignut u roku od 3 godine.

Vazdušni nadzor i rano upozorenje

Ovaj sektor uključuje avione opremljene senzorima i komunikacionim sistemima za praćenje neprijateljskih aviona, brodova i drugih ciljeva.

Mišljenja eksperata su podeljena, sa vremenskim okvirima u rasponu od već postojeće spremnosti do perioda od 5–10 godina.

Jedna od ključnih nepoznanica je da li bi Evropa imala pristup NATO floti aviona AWACS (Boeing E-3A).

Vazdušno dopunjavanje gorivom

Ova sposobnost omogućava borbenim avionima i drugim vazduhoplovima da primaju gorivo u letu, čime se povećava njihov domet i vreme operativnog delovanja.

Eksperti smatraju da će Evropa dostići zadovoljavajući nivo u roku od 3 godine.

Evropske zemlje trenutno operišu 34 aviona Airbus A330 MRTT za vazdušno dopunjavanje, od kojih se 8 koristi u NATO misijama, dok je još 8 naručeno.

Transportna avijacija i strateški vazdušni transport

Strateški vazdušni transport omogućava brzo raspoređivanje trupa, opreme i zaliha na velike udaljenosti.

Evropske zemlje trenutno zajedno operišu 115 aviona Airbus A400M, sa još 45 u procesu nabavke.

Eksperti upozoravaju da je to nedovoljno, ali da Evropa već poseduje osnovnu platformu za razvoj ovog kapaciteta.

Zaključak: Može li Evropa bez SAD?

Evropa smatra da može postići značajnu vojnu autonomiju za oko 5 godina do 10 godina, ali je ključni faktor politička volja za ulaganja u odbranu.

Neke oblasti, poput satelitskog nadzora i strateškog vazduhoplovnog transporta, zahtevaće duže vreme (5–10 godina), dok bi druge, poput vazdušnog izviđanja i satelitskih komunikacija, mogle biti dovedene na zadovoljavajući nivo za 3 godine.

Pitanje koje ostaje jeste da li Evropa ima volju da se vojno osamostali, ili će i dalje zavisiti od američke zaštite.

Podsetimo, u novembru mesecu nemački nemačko izdanje Špigl pisalo je da “Rusija za tri meseca proizvede onoliko oružja i municije koliko je cela Evropska unija sposobna da proizvede za godinu dana”.