Sile osovine su na različite načine platile za svoja udružena zločinačka nedela počinjena pre Drugog svetskog rata i tokom njega. To bi mogla da bude posebna, svakako interesantna tema.
Najjevtinije je prošla Italija, najbrže na noge je stala Nemačka, a najduže se pod režimom kontrole nalazi Japan, jedina država koja ima iskustvo s posledicama upotrebe atomskih bombi. Pod kontrolom (u formi članstva u NATO) nalaze se i ove dve.
Međutim, sve tri su obnovile svoje privredno-industrijske potencijale, s tim što su Nemačka i Japan postale i svetske ekonomske velesile. Razvoj njihovih oružanih snaga (najpre u formi graničarskih i bezbednosno-policijskih formacija) tekao je različito, da bi danas to bile respektabilne saradnice SAD i NATO. Kako je u toj podeli prošao Japan?
Pošto se u ovom serijalu bavimo mornaričkom pešadijom, posle Amerikanaca i Rusa, pogledajmo kako je kod Japanaca, tipično ostrvske države, praktično arhipelaga, razvijen taj rod.
Danas se OS Japana nazivaju Snage samoodbrane Japana –自衛隊), što sugeriše da nikakvih napadačkih pretenzija one ne mogu, niti smeju imati. Shodno tome prilagođavaju i svoje kapacitete, vidove, rodove i sredstva. Da li je to baš tako?
Samo flota ”F-15J” i ”F-15 DJ” od preko 250 operativnih letilica deluje zastrašujuće. OS Japana su formirane 1954. godine, godinu dana pre nemačkih oružanih snaga koje su 1956. godine zvanično preimenovane u Bundesver.
Još 1952. godine Japanci su pod budnim okom američkih ekspedicionih (okupacionih) snaga osnovali Nacionalne snage bezbednosti (保安隊 hoanhatai). Njihov isključivi zadatak bio je odbrambeni – zaštita slobode i nezavisnosti Japana.
Oružane snage Japana sačinjavanju Kopnene snage samoodbrane, Morske snage samoodbrane i Vazdušne snage samodbrane.
Gde je tu mornarička pešadija Japana?
Ona je formacijski smeštena u sastav Morskih snaga samodobrane Japana. Morske snage imaju četiri komande: prateće snage, podvodne snage, avijaciju i školstvo. Komanda pratećih snaga podeljena je na četiri flotile, a komandovanje podvodnih snaga na dve.
Radi odbrane obale, na priobalju svakog od pet odbrambenih reona Japana, nalazi se po jedna glavna baza u kojoj su koncentrisani brodovi i podmornice. Aprila 2018. godine formirana je Brigada morske pešadije za brzo reagovanje (Amphibious Rapid Deployment Brigade, ARDB).
Karkter i cilj Brigade
Formalno, Snage samoodbrane Japana predviđene su isključivo za zaštitu teritorije i ostrvlja Japana kao i ekonomskih zona propisanih međunarodnim pravom, od napada s mora.
Ipak, te, 2018. godine kada je formirana Amfibijska brigada za brzo reagovanje, ona je po svojoj suštini zamišljena kao ekpediciona brigada mornaričke pešadije. Najkraće – elita napadačkog karaktera. Osposobljena je da samostalno dejstvuje daleko od mesta matičnog baziranja, a neposredno je potčinjena Komandi Kopnenih snaga samoodbrane.
Kakva je njena struktura?
Štab se nalazi u garnizonu Ajonura, grad Sasebo, u prefekturi Nagasaki. Ima tri puka amfibijske (mornaričke) pešadije, bataljon teškog naoružanja, bataljon pozadinskog i materijalno-tehničkog obezbeđenja, samostalnu četu specijalne namene (obaveštajno-diverzantsku) i četu veze.
Kada se 2025. godine bude potpuno formirala i bazirala imaće oko 3.500 pripadnika. Ukoliko bi aktivirala već spremnu rezervu, taj broj bi mogla da postigne već sada. Svaki puk (oko 700 ljudi) ima štapsku četu, četu PVO i dva bataljona morske pešadije (po 220 ljudi). Puku se pridodaje helikopterska eskadrila, oklopna desantna vozila, jurišni borbeni čamci (kateri) i transportni čamci raznih vrsta.
U bataljonu teškog naoružanja nalaze se štapska četa, vod veze za kontrabatirajućom opremom, vod za upravljanje dejstvima, jedinica za materijalno-tehničko obezbeđenje i tri borbene baterije koje su naoružane minobacačima 120 mm.
Delovi brigade su dislocirani u više baza. Dva amfibijska puka (prvi i drugi) s pripadajućim vodovima za vezu i materijalno-tehničko obezbeđenje (zajedno s školskim centrom) nalaze se u garnizonu Ajonura.
Štab i deo bataljona teškog naoružanja, delovi materijalno-tehničkog obezbeđenja i pokretna školska jedinica nalaze se u garnizonu Sakibe, prefektura Nagasaki. U garnizonu Takemacu (kod Omure) nalaze se kasarne trećeg amfibijskog puka, delovi veze i logistike.
U garnizonu Jofuin, u prefekturi Oita, detaširana je jedna baterija bataljona teškog naoružanja s pratećim vodom za snabdevanje. Garnizon Kusu u istoimenom gradu, dom je još jedne baterije teškog naoružanja s pratećim vodom za snabdevanje. Štab za pozadinu i logistiku nalaze se u garnizonu Ajonura.
Tu je i baza dve remontne čete za opsluživanje tehnike. Vodovi za podršku i obezbeđenje desantnih operacija, praktično udarne pesnice, detaširani su po garnizonima Sakibe, Takemacu i Kusu. U svakom bataljonu nalaze se transportne i medicinske jedinice.
Kako se postaje japanski marinac?
Kao i kod njihovih kolega širom sveta, traži se povišena fizička sprema, izdržljivost i moralno-psihičke vrline. Većina marinaca vlada različitim ratnim specijalnostima, a mnogi od nih prošli su gnjuračku i padobransku obuku.
Uz vazdušno-desantnu brigadu, Morska pešadija smatra se elitom Kopnene vojske samodobrane i prestižom u svakom smislu te reči.
Čime su opremljeni i naoružani?
Svakom marincu koji se zadesi u situaciji da obavlja borbena dejstva na neprijateljskom priobalju, pored osnovnog naoružanja prirodaje se komplet ratne opreme u kome se nalaze: kamuflažna uniforma prilagođena mestu dejstva i klimatskim uslovima, ranac, rezerva vode i hrane, vodootporni i energetski štedljivi pončo, uređaj za prečišćavanje vode, pribor za prvu pomoć, šlem i pancir, uređaj za noćno osmatranje, sredstva komuniciranja i zaštita od oružja za masovno uništenje.
Snajperi, izviđači i diverzanti dobijaju krznena, dvolična maskirna odela i ogrtače. Ukoliko su dalje od svojih logističkih centara, marinci sa sobom nose i kompaktne šatore maskirne boje, posuđe, minijaturne plinske peći za kuvanje i prečišćivače vode.
Od pištolja zastupljeni su ”Minebea P9” i ”H&K SFP9-M” u kalibru 9 mm (”duga devetka”). Od dugih cevi tu su automati ”Minebea PM9” 9 mm, jurišne puške ”Howa Type 89” i ”Howa Type 20” kalibra 5,56 mm.
Osnovna snajperska puška je ”M24A2” kalibra 7,62mm. Koriste se i tri vrste puškomitraljeza – ”Sumitomo MINIMI” 5,56 mm, ”FN MAG” kalibra 7,62 mm i ”Sumitomo M2” kalibra 12,7 mm. Japanski marinac ima na raspolaganju i ručne bacače ”Howa 84RR” i ”Carl Gustaf M3”, minobacač ”Hirtenberger M6C-210” od 60 mm, minobacač ”L16” 81 mm i teški minobacač ”RT” kalibra 120 mm.
Na nivou čete koristi se prenosni raketni PA sistem ”Type 91” (Tošibina verzija ”Stingera”). Napomenimo da je pištolj ”Minebea P9” licenca švajcarsko-nemačkog ”SIG P220” koji proizvodi domaća kompanija ”Minebea” (Nippon Miniature Bearing Company) od sredine osamdesetih. Za potrebe japanske mornaričke pešadije mnogo bolje se pokazao nemački ”H&K SFP9-M” pa je on počeo da se uvodi u naoružanje od 2020. godine.
”Minibea” se specijalizovala za licence, pa je automat ”Minebea PM-9” koji je uveden u naoružanje 1999. godine licencna vcarijanta ”IMI Mini Uzi”. On je zamenio američki ”M3A1” i najpre je služio za neborbeno osoblje (vojna policija, vozači, vezisti, itd). Neki od ovih automata opremljeni su i prigušivačima za jedinice posebne namene.
Jurišna puška ”Howa Type89” kalibra 5,56 x 45mm je licenca ”Armalite AR-18” i uvedena je u naoružanje 1989. godine. Američka snajperska puška ”M24A2” (”Remington Arms”) u kalibru 7,62 x 51mm uvedena je 2002. godine i ne koristi automatiku, već ručno punjenje.
Ni tu nije kraj licencama, jer je puškomitraljez ”MINIMI” u kalibru 5,56 mm takođe usvojen u kompaniji ”Sumitomo”. Njega koriste svi vidovi i rodovi i može se montirati na sva transportna kopnena i plovna sredstva. Ipak, posebno za marince bio je uvezen puškomitraljez ”FN MAG” u kalibru 7,62×51 mm.
On je zamenio domaći standatdni puškomitraljez ”Sumitomo Type 62” koji nije mogao da zadovolji zahteve trupe u ekstremnim uslovima. Licenca je i njihov teški mitraljez ”M2” koji je preuzet ot Brauninga ”M2HB” s teškom cevi radi boljeg hlađenja. Proizvodi ga ista kompanija još od 1985. godine. I on je višenamenski, s mogućnošću korišćenja s većeg broja platformi.
Japanci su kopirali i švedski ”Karl Gustaf M2” i dali mu oznaku ”Howa 84RR”. On se pokazao kao odlično oružje koristeći razne vrste municije.
Zato su Japanci nastavili saradnju s Šveđanima i 2012. godine kupili 300 modernizovanih lansera ”Carl Gustaf M3”. Marinci koriste i austrijski minobacač Hirtenberger M6C-210 kalibra 60 mm, zatim licencni ”L16” (Velika Britanija) kalibra 81 mm i najteži u svojoj klasi, kopiju francuskog minobacača ”Mortier 120 mm Rayé Tracté Modele F. MO-120-RT-61” koji se u ”Howa Kogyo” proizvodi od 1992. godine.
Radi lakše borbe s protivničkom artiljerijom koristi se radar ”JTPS” proizvodnje ”Tošiba Elektronik”, a za PVO marinci imaju na raspolaganju mitraljez 12,7 mm i prenosni raketni bacač ”Type 91” koji se serijski proizvodi u naprednoj verziji od 2007. godine.
Za prevoz, patroliranja, komandne izvidnice i štapska fozila koriste se oklopni automobili ”LAV” koje proizvodi ”Komatsu Manufacturing”. Oni se mogu prebacivati i pomoću helikoptera ”CH-47J Činuk”.
Radi bržeg korišćenja umesto da ga utovare u helikopter, često ga jednostavno podvese. ”Tojota” je početkom devedesetih konstruisala vozilo povišene prohodnosti HMV koje može prevesti do deset ljudi i povući odgovarajuće lako naoružanje. I ”Micubiši Motors” je uzeo svoj deo kolača, pa se u naoružanju Snaga samoodbrane nalaze i laki automobili visoke prohodnosti ”Type2 ” koji su vojna verzija građanskog džipa ”Pajero”.
Ono što desantnim mornaričkim jedinicama najviše treba jesu amfibijska plovila . Za potrebe desanta zakupljeno je 58 amfibijskih vozila ”AAV7” (američkog proizvođača ”FMC Corporation”, kasnije ”United Defence Industries”).
Od tih 58 vozila 46 su za prevoz desanta, šest je za komandno-štabne potrebe i vezu i šest je dodeljeno medicinskoj službi. Radi zaštite amfibija koristi se jedan teški mitraljez s bk od 1.200 metaka, a može se montirati i ABG bilo kog proizvođača. Marinci koriste i čamce na naduvavanje ”CRRC” koje proizvodi ”Zodiac Boats” (poznata francuska kompanija, specijalizovana za tu vrstu plovila).
Za dejstvo iz treće dimenzije Marinci su ranije koristili ”CH-47J Chinook” i ”UH-60J Black Hawk”. Odskora su počeli da ih zamenjuju konvertoplanima ”MV-22B Osprey” koji zbog svoji tt osobina i karakteristika zemljišta mnogo više odgovaraju.
Kakva je borbena vrednost i potencijal mornaričke pešadije Japana?
Ove snage su još uvek u fazi formiranja i prestrojavanja. Njihove mogućnosti su daleko od planiranih. Kada se dostigne željeni nivo tada će moći da izvršavaju zadatke kao i njihove mnogo iskusnije kolege iz drugih zemalja. Ne treba ih ni u ovoj fazi potceniti, jer su na nekoliko zajedničkih vežbi s marincima SAD pokazali da imaju potencijal da brzo savladavaju i najteže taktičke zadatke, posebno u sadejstvu sa saveznicima.
U sastavu Kopnene vojske samoodbrane radi vođenja desantnih operacija pripremljena je šesta pešadijska divizija u gradu Higasine i 15. brigada na Okinavi. U sastavu tih jedinica nalaze se pukovi za brzo reagovanje i pešadijski pukovi s teškom oklopnom tehnikom i artiljerijom. Kao osnovni borbeni tenk koristi se ”Type 90”.
Međutim, zbog njegove težine marinci trenutno koriste tenkove ”Type 74” koji su 12 tona lakši. Tendencija je da se tenkovi, kao teška i komplikovana sredstva, zamene novim vozilima za vatrenu podršku ”Type 16” koja su točkaši.
Prvi primeci stigli su u 15. puk brzog reagovanja 14. brigade i ispitani su tokom desanta sa lebdilica 15. juna 2018. godine. Njegova masa je svega 28 tona. Naoružan je veoma impresivno, s topom od 105 mm i s dva mitraljeza od 12,7 i 7,62 mm. Posadu čine četiri čoveka.
Uzevši sve ovo u obzir, a posebno da su ove snage još u fazi formiranja, može se reći da one imaju solidan potencijal da dejstvuju u priobalju. Za slučaj masovnije upotrebe, njima se mogu pridružiti 14. pešadijska brigada i šesta pešadijska divizija, jer su obučene da koriste desantna sredstva.
Za sada, Snage morske samoodbrane nemaju dovoljnu količinu desantnih brodova i sredstava za iskrcavanje kako bi se izvela neka masovna operacija, ali ne treba sumnjati da će japanska ekonomija i njena indstrija u najskorije vreme i to rešiti.
