Lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah upozorio je prošle nedelje Vašington da njegova grupa sprema nešto za američke brodove raspoređene u regionu. Međutim, sada se čini da pretnje lidera Hezbolaha izgledaju ozbiljnije nego što su izgledale na prvi pogled.
Dva izvora u Libanu upoznata sa arsenalom ove grupe tvrde da je Hezbolah mislio na znatno poboljšane sposobnosti protivbrodskih raketa, uključujući raketu ruske proizvodnje P-800 Oniks dometa od 300 km.
Zapadni mediji i analitičari godinama pišu da je Hezbolah nabavio rakete Oniks u Siriji, s obzirom da je grupa takođe bila na sirijskom tlu više od decenije kako bi pomogla predsedniku Bašaru el Asadu da ostane na vlasti.
Sa druge strane, Hezbolah nikada nije potvrdio posedovanje oružja, piše čak i Rojters.
Vašington kaže da njihovo pomorsko raspoređivanje u Sredozemnom moru, dva nosača aviona i njihove brodove satelite, imaju za cilj da “spreče eskalaciju sukoba odvraćanjem Irana”, koji podržava Palestinu.
Jedan od obaveštenih stručnjaka Rojtersa rekao je da su se Hezbolahove protivbrodske sposobnosti enormno razvile od 2006. godine. Podsetimo, tada je grupa prvi put pokazala svoje pomorske sposobnosti tako što su pogodili izraelski ratni brod u Sredozemnom moru tokom rata sa Izraelom.
„Postoji Oniks, a osim toga, naravno, postoje i druge stvari“, rekao je izvor, ne objašnjavajući detalje.
Upitan o izveštajima izvora o tome da je Hezbolah nabavio rakete Oniks, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao: „Pre svega, ovo je vest bez ikakve potvrde. Ne znamo da li je to istina ili ne“. „Drugo, mi nemamo takvu vrstu informacija.”
Moskva je 2010. godine saopštila da je potpisala sporazum o slanju protivbrodskih krstarećih raketa u Damask, uključujući verziju Jahont (izvozno ime za P-800 Oniks).
SAD prate situaciju
Trojica sadašnjih i jedan bivši američki zvaničnik rekli su da je Hezbolah izgradio impresivan arsenal oružja, uključujući protivbrodske rakete.
„Očigledno, obraćamo veliku pažnju na ovo… i ozbiljno shvatamo mogućnosti koje imaju“, rekao je jedan zvaničnik, ne komentarišući direktno da li grupa ima raketu Oniks.
Američki zvaničnici su dodali, bez preciziranja, da nedavna američka pomorska snaga raspoređena u regionu “uključuje odbranu od projektila koje je ispalio Hezbolah”.
Pentagon je odmah rasporedio ratne brodove u istočnom Mediteranu nakon 7. oktobra, kada su kao izgovor upotrebili teroristički napad Hamasa u Izrael iz Pojasa Gaze.
Hezbolah je do sada prikazao samo delić svog arsenala, a napadi su uglavnom bili ograničeni na granično područje sa Izraelom.
Druge grupe koje dejstvuju kao podrška Palestincima, jemenski Huti, ispalile su balističke rakete i bespilotne letelice na Izrael, dok su šiitske muslimanske milicije pucale na američke snage i u Iraku i u Siriji.
Protivbrodska raketa P-800 Oniks i kopneni raketni sistem ”Bastion”
P-800 ”Oniks” (eksportni naziv Яхонт, NATO SS-N-26 Strobile) je sovjetska/ruska nadzvučna univerzalna protivbrodska krstareća raketa srednjeg dometa, dizajnirana za borbu protiv površinskih pomorskih grupa i pojedinačnih brodova u uslovima jake vatre i elektronskih protivmera. Pored toga, može se koristiti i protiv kopnenih ciljeva, pri čemu se domet gađanja može povećati.
Razvoj operativno-taktičkog protivbrodskog sistema četvrte generacije Bastion (NATO SSC-5 Stooge) sa raketama P-800 ”Oniks” za prenaoružavanje podmornica i naoružavanje površinskih brodova naložen je 1981. godine.
Razvoj rakete i kompleksa započet je u ”ФГУП НПО машиностроения”, ЦКБМ, ОКБ-52, СКГ, ОКБ завода № 51 (danas ”АО ВПК НПО машиностроения”) pod rukovodstvom generalnog konstruktora Vladimira Čelomeja (Владимир Николаевич Челомей, 1914-1984), a kasnije je posao predvodio Herbert Jefremov (Герберт Александрович Ефремов). Nacrt projekta je dovršen početkom 1982. godine.
Za razliku od prethodnih protivbrodskih raketa, koje su imale relativno usku ”specijalizaciju” u pogledu lansera, novi kompleks je od samog početka zamišljen kao univerzalan: može se ispaliti iz brodskih, vertikalnih podmorničkih lansera, iz torpednih cevi od 650 mm, sa aviona ili sa mobilnih obalnih lansera.
Rakete Oniks, zajedno sa projektilima porodice ”Kalibar” i raketama ”Cirkon”, trebalo je da zamene većinu tipova starijih protivbrodskih raketa u ruskoj mornarici.
Glavna prednost porodice projektila ”Oniks” je njihova nadzvučna brzina leta, što raketu čini manje ranjivom na savremene sisteme protivvazdušne odbrane. Protivbrodska raketa je opremljena autonomnim inercionim sistemom upravljanja otpornim na buku, sa navigacionim sistemom i radarskom glavom za navođenje. ”Oniks” je sposoban da bojevom glavom mase 200-300 kg pogodi moderne ratne brodove klase krstarica na udaljenosti do 300 km. Nekoliko projektila može da uništi čak i nosač aviona.
Upravljački sistem је kreiran od strane ”Centralnog istraživačkog instituta Granit” (Центральный научно-исследовательский институт Гранит) а glavni projektant био је V.N. Jakovlev (Яковлев). Ugrađena oprema sistema upravljanja protivbrodskih raketa je potpuno autonomna a izgrađena je po principu “ispali- zaboravi”. Oprema obuhvata inercioni sistem, radio visinomer, kompjuterski sistem i glavu za navođenje (GOS).
GOS mase 85 kg omogućava detekciju brodova udaljenih više od 50 km i maksimalni ugao pretrage od +450. Zaštita od aktivnih smetnji se postiže prikrivenim zračenjem i promenom parametara po slučajnom zakonu. Pasivne smetnje se efikasno uočavaju korišćenjem njihovih spektralnih karakteristika.
Brodska oprema sistema upravljanja raketnim sistemom je projektovana za pripremu i kontrolu lansiranja protivbrodske rakete ”Oniks” i obezbeđuje: pojedinačno i ”salvo” gađanje na ciljnu grupu; kontrolu rada sa dijagnostikom do zamenljivog modula; hitno ispaljivanje projektila; obuku kadrova; vreme za istovremenu pripremu svih protivbrodskih projektila; minimalno vreme spremnosti za rad sa protivbrodskim raketama iz potpuno isključenog stanja; puni radni vek do 15 godina sa prilagodljivim podešavanjem parametara u GOS-u.
Raketa je napravljena prema normalnoj aerodinamičkoj konfiguraciji. Startni raketni motor na čvrsto gorivo (ракетный двигатель твёрдого топлива, RDTT) nalazi se u komori za sagorevanje pravolinijskog vazdušno-reaktivnog motora (прямоточный воздушно-реактивный двигатель, PVRD, engl. Ramjet); na kraju početne faze rada, odvaja potiskom vazdušne struje.
Raketa Oniks nije korišćena u borbenim uslovima protiv brodova, ali na osnovu iskustava mornarice, hipersonična brzina otežava da se obori protivničkim protivavionskim projektilima. Velika brzina (2,5 Maha), varijabilni profil leta, savremena elektronika otporna na ometanje i domet 120-300 km (u zavisnosti od profila leta), davali su projektilu vrlo velike šanse da probije štit američkog odbrambenog sistema AEGIS.
Ruska vojno-industrijska korporacija ”НПО машиностроение” nadogradila je krstareću raketu Oniks-M (lansiranje sa mora) tako da ima maksimalni domet do 800 km.
- Dužina rakete: Brodska varijanta 8 m; Vazduhoplovna varijanta 6,1 m;
- Prečnik rakete 0,67 m;
- Raspon krila 1,7 m;
- Dužina transportno-lansirnog kontejnera (транспортно-пусковой контейнер, TPS) 8,9 m;
- Prečnik TPS 0,72 m;
- Masa rakete: Startna — 3000 kg; Sa TPS — 3900 kg;
- Maksimalna brzina: 884 m/s (3182 km/h, 2,6 Mach);
- Površinska brzina: 2448 km/h – 2 Mach)
- Motor: Startni— faza pokretanja i ubrzanja na čvrsto gorivo; Glavni pogonski (krstareći) — PVRD mase 200 kg, potiska 4 t;
- Gorivo — kerozin Т-6;
- Domet: P-800 Oniks do 600 km;
- Visina leta: Na krstarenju — dо 14.000 m; Na cilju — 10-15 m;
- Sistem upravljanja: Tokom krstarenja — inerciona + radiovisinomer; Na cilju — za sve vremenske uslove monopulsna aktivno-pasivna RLGSN, sa PPRČ
