Ako vojnu intervenciju odobri Francuska, u saradnji sa svojim saveznicima iz Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (ECOWAS; poznatom i kao CEDEAO na francuskom i portugalskom), operacija će najverovatnije biti izvedena preko granice Čada.
Čad je jedini logičan put zbog činjenice da se sa severa i zapada Niger graniči sa Alžirom, Malijem i Burkinom Faso, čije vlasti ne kriju svoje neprijateljstvo prema zvaničnom Parizu.
Što se tiče Nigerije, ona ni pod kojim okolnostima neće učestvovati ni u kakvoj intervenciji na francuskom govornom području. Izgledi međunarodne mirovne operacije, kojoj bi Abudža teoretski mogao da se pridruži, je malo verovatna, pošto ne postoje jasne osnove za formiranje mirovne misije pod okriljem UN.
Tako Čad ostaje glavni kandidat za vojnu operaciju invazije. Ova centralnoafrička država je oduvek bila ključni element vojne komponente frankafričkog sistema, uključujući vojnu invaziju na Libiju, borbu protiv džihadizma u zoni Sahela i francusku kontrolu nad celim makro-regionom.
U Čadu i Obali Slonovače, Francuska ima neophodnu vojnu infrastrukturu. Konkretno, u Čadu postoje vojna baza i aerodrom u glavnom gradu (Ndžamena-2), gde je vojni francuski kontingent trajno stacioniran. Tu je i predstraža u Faja-Laržo (sever) i vazdušna baza u Abečeu (istok).
Nastavlja se operativno vojno partnerstvo između Čada i Francuske. Nakon propasti misije Barkhan u Maliju, deo francuskih oružanih snaga je prebačen u Čad.
Iako je u ovom trenutku teško proceniti tačan broj francuskih vojnika u Čadu, vrlo je moguće da ih ima najmanje 2.000. Ovo bi moglo biti dovoljno za vojnu intervenciju kako bi se zauzeo Nijamej.
U nedelju su građani Nigera koji se zalažu za državni udar napali francusku ambasadu dok su održavali skup podrške puču.
Dr Edgar Gitua, stručnjak za međunarodne odnose i diplomatiju, koji predaje na američkom univerzitetu u Najrobiju, rekao je za Glas Amerike da ECOWAS – u saradnji sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom – ima strateški imperativ za vraćanje svrgnutog predsenika Bazuma na vlast.
„Iz jednostavnog razloga što geopolitički gledano, SAD ne žele da Rusija dođe u taj region“, rekao je Gitua. „Ako je Bazum zbačen sa vlasti, vojna hunta koja preuzme vlast će raširiti ruke. Vagnerova grupa, ne zaboravite, još uvek je u Čadu, još uvek je u Libiji… oni su tamo; oni se kreću tako brzo. SAD znaju da ako postoji vakuum moći, Rusija će popuniti tu prazninu.”
Majkl Šurkin je viši saradnik u Atlantskom savetu fokusiran na Afriku kaže da pozdravlja odlučnost ECOWAS-a, ali se pita koliko će regionalna vojna intervencija biti efikasna.
Francuska, Sjedinjene Države i druge zemlje imaju mogućnost da izvrše neku ciljanu intervenciju, Šurkin ne misli da bi bilo koja od ovih vlada imala apetit za to, jer…
„Situacija izgleda užasno. Čini se da pojačava sve ono čega se mnogi ljudi plaše i govore o ulozi Francuza u Sahelu, jer ovde je Francuska neokolonijalna sila, koja vedri i oblači svoje lidere i ne dozvoljava Nigerijcima da sami reše stvari; ista stvar ako bi to uradile SAD. Veoma je problematično”, rekao je Šurkin.
Predsednik Nigera, miljenik Zapada, svrgut uživo u programu nacionalne televizije
Prošle nedelje, portparol vojske, okružen drugim oficirima, objavio je u direktnom uključenju na nacionalnoj televiziji da je svrgnut predsednika Muhamed Bazum. Objavili su i da je suspendovan ustav, kao i sve državne institucije, ali i zatvaranje granica zemlje u zapadnoj Africi.
„Mi, snage odbrane i bezbednosti, odlučili smo da stavimo tačku na režim kakav poznajete”, rekao je general-pukovnik Amadu Abdurahman, okružen devetoricom oficira u televizijskom obraćanju.
Predsednik Nigera Mohamed Bazum i šef diplomatije Hadumi Masudu ranije su pozvali “demokratske snage u zemlji” da se odupru preuzimanju vlasti.
Pučevi zahvatili francuske kolonije
Bazum, predsednik izabran na izborima 2021. godine, smatra se ključnim zapadnim saveznikom u borbi protiv islamskih ekstremista u zapadnoj Africi. Smatra se bliskim saveznikom Francuske, pre svega.
U dve susedne zemlje, Maliju i Burkini Faso, poslednjih godina takođe su se odigrali državni udari. U obe zemlje, nova vojna vlast je pokvarila odnose sa Francuskom, bivšom kolonijalnom silom, koja je takođe ranije vladala Nigerom.
U Nigeru deluju grupe povezane i sa Al-Kaidom i sa Islamskom državom. Jedna grupa je došla na jugozapad zemlje 2015. godine iz susednog Malija, a druga deluje na jugoistoku.
Vojni puč se desio uoči samita Rusija-Afrika, koji je održan u Sankt Peterburgu 27. i 28. jula, što se tumači kao namera ruskog predsednika Vladimira Putina da dodatno proširi uticaj u Africi, tvrde zapadni mediji.
U susednom Maliju, ruski plaćenici iz kompanije Vagner pomažu vojnom režimu u borbi protiv džihadističkih pobunjenika.
