Nakon što su u noći 28/29. maja ruske snage izvele kombinovani napad krstarećih raketa i dronova Geran-2 (Shahed) na Ukrajinu, nastavile su tokom jutra da udare i Kijev balističkim projektilima.
„Danas, 29. maja, oko 11.20 časova, Ruska Federacija je napala Kijev raketama koje su imale balističku putanju“, rekao je portparol komande Vazduhoplovstva Jurij Ignat tokom teletona, a citira ukrajinsko izdanje Difens ekspres.
Informaciju o upotrebi balističkih projektila od strane ruskih snaga prenela je i vojna uprava grada Kijeva.
Zašto su napadi balističkih raketa opasniji
Napad balističkim projektilima je nekoliko puta opasniji od napada krstarećim raketama, a kratko vreme i malo sposobnih sredstava za presretanje su posebno kritični faktori. U ovom slučaju, vazdušna uzbuna je objavljena u Kijevu oko 11, a prve rakete nad gradom su bile već 10 minuta kasnije.
Tokom napada krstarećim raketama, stalno se beleže poletanje strateških bombardera, njihov let u područje lansiranja ili odlazak ruskih brodova u Crno more. Rakete H-101, H-555 lete brzinom od 800-900 km/h, a vreme od objave samog alarma do udara može se meriti satima.
Ali u slučaju napada balističkim projektilima, sve je mnogo komplikovanije. Osim toga, presretanje balističkih raketa može da uradi samo nekoliko protivraketnih sistema i to veoma sofisticiranih.
Iskander se ne uklapa
Za sada predstavnici ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva nisu precizirali tipove balističkih raketa koje su lansirane na Kijev.
Međutim, novinari Difens ekspresa predstavili su mogućnosti Rusije u pogledu operativno-taktičkih balističkih raketa. Po njima, među najverovatnijim kandidatima je balistička raketa 9M723 sistema Iskander-M.
Takođe, rakete kompleksa S-300 i S-400 lete balističkom putanjom, Rusi već koriste rakete 48N6DM (masa bojeve glave 180 kg, domet oko 230 km, brzina 5,9 Maha).
Trenutno se ništa ne zna
Pri brzini balističke rakete od 6 maha (7350 km/h), proizilazi da je projektil za 10 minuta leta, od trenutka kada je alarm bio aktiviran do trenutka kada je stigao iznad Kijeva, prešao oko 1.200 km, što, međutim, ukazuje na drugačiji tip projektila od dve koje spominje Difense Ekspres.
Ostaje mogućnost da su projektili leteli brže nego što to ukrajinsa štampa tvrdi, a onda možemo okriviti H-47 Kindžal ili čak rakete iranskog porekla, što je malo vreovatno.
Dakle ostaje misterija kojim projektilima su ruske snage počele da dejstvuju po Kijevu, nakon što iscrpe PVO prethodnim napadima dronovima, mamcima i krstarećim raketama.
Inače nedavno se pojavila pretpostavka da je Rusija uspela da poveća proizvodnju hipersoničnih raketa H-47M2 Kindžal za čak pet puta.