Vesti o sukobu u Ukrajini su sve nejasnije; svode se na to da se Rusi još od maja ”strateški povlače” a Ukrajinci, ”herojskim naporima, zauzimaju napuštena ostrva, gradove i sela”. No, ”specijalna operacija” je u prvi plan izbacila značaj jednog do sada potcenjivanog oruđa-oružja – bespilotnih letilica ili, popularno, dronova. Naravno, ovde ne mislimo na poznate, sofisticirane i skupe sisteme poput General Atomics MQ-9 Reaper (Predator B), koji je prvi put poleteo 2 februara 2001. Sada se radi o jeftinim, često čak i komercijalnim bespilotnim letilicama, koje uspešno izvršavaju poslove izviđanja, navođenja vatre i, konačno, uništavanja ciljeva.
Primera radi, kvadrokopter sa kamerom (”za snimanje svadbi”) kod nas se može nabaviti po ceni od 3000 do 5000 dinara. No, na istu ”igračku” mogu se montirati i sofisticiraniji elementi koji je pretvaraju u vojno sredstvo. Nešto skuplji, LIDAR (light detection and ranging, laser imaging, detection, and ranging) dronovi imaju više namena. Spomenimo, primera radi, samo ”neinvazivnu” arheologiju; iz vazduha se otkrivaju davno nestali gradovi, vekovima sakriveni džunglama ili peskom. Ali, LIDAR istovremeno, kao vojno sredstvo, čini većinu kamuflaže bespredmetnom. No, ovde vredi spomenuti manipulacije oko takozvanih ”dronova-samoubica”.
Iranska kompanija za izradu aviona ”HESA” (Iran Aircraft Manufacturing Industrial Company) iz Šahinšera (Shahin Shahr), Isfahan (Ostāne Esfahan), u decembru 2021 godine je široj javnosti prvi put predstavila svoju bespilotnu letilicu ”Šehid-136” (Shahed 136). Sam naziv, ”šahid” – ”žrtva”, ukazuje na ”samoubilačku” misiju konstrukcije.
Krajem avgusta 2022, zapadne obaveštajne službe i deo sredstava javnog informisanja plasirale su vest da je Rusija od Irana dobila stotine dronova tipa ”ISTAR Mohajer-6”, ”Shahed-129”, ”HESA Shahed-136” i ”Shahed-191” (Saegheh-2). Ruska vojna delegacija je, navodno, posetila Iran gde su joj u avio-bazi Vazdušnih snaga Korpusa Islamske revolucionarne garde (niru-ye havâfazây-e sepâh-e pâsdârân-e enghelâb-e eslâmi, NEHSA) ”Šahid Karimi” (Shahid Karimi) u Kašanu (Kashan, Isfahan),demonstrirane performanse domaćih bespilotnih letilica. Rusi su navodno, tada naručili čak 2400 ”dronova-kamikaza”. Uskoro je započeto rusko rusko dejstvo prvenstveno po infrastrukturi, komunikacijama i ukrajiinskoj elektro-mreži ”dronovima-samoubicama”. Delovi ”lutajuće municije” pronađeni na terenu ukazivali su da se radi o ruskim ”Geranj-2” (Герань, svet geranije, pelagonije) ali, očito se radilo o iranskim konstrukcijama ili bar njihovim kopijama. Naravno, i Moskva i Teheran energično su negirali da su u pitanju iranski dronovi.
Ruska kompanija ”ZALA AERO GROUP” (Беспилотные системы) iz Iževska, inače deo koncerna ”Kalašnikov”, još 2019. godine je predstavila prvu seriju ”lutajuće municije”, ”dronova-samoubica” pod nazivom ”Kub”. Ovi relativno mali dronovi, konstruisani po šemi ”letećeg krila”, sa elisom u repu, bili su predviđeni za lansiranje sa katapulta, u rojevima. Iste godine, ”ZALA AERO GROUP” je lansirala i ”ZALA Lancet”(БПЛА Ланцет) u teškoj (Ланцет-3) i lakoj (Ланцет-1) varijanti.
”Lancet” je, prema rečima glavnog konstruktora, Alekandra Zaharova, razvijen na bazi ”Kuba”, ali po drugačijoj aerodinamičkoj semi i suštinski drugačijim taktičko-tehničkim karakteristikama. Pozivajući se na ove dronove, uveliko korišćene tokom “specijalne operacije”, Moskva je tvrdila da su one dovoljan dokaz da je ruska namenska industrija u stanju da samostalno razvije i “Geranj-2”. Konačno, iranski ministar spoljnih poslova, Husein Amir-Abdolahijan (Hossein Amir-Abdollahian), priznao je da je Moskvi isporučena određena partija HESA Shahed-136, “ali pre početka ruske specijalne operacije”. Ovu tezu je podržao i vojni ekspert Aleksej Leonkov (Алексей Леонков), navodeći da su Rusi preradili iranski Shahed-131 (Saegheh-2) u”Geranj-1″a Shahed 136 – u “Geranj-2”.
No, tada je usledila nova zbrka u sveri informacionog rata. Husein Amir-Abdolahijan je, navodno, UN predao dokumentaciju prema kojoj je porodica dronova ”Geranj” razvijena u periodu od 2005 do 2008 u pogonima konstruktorskog biroa ”Luč”. Istog trenutka, na društvenim mrežama pojavila se teorija da se radi o Державне підприємство Державне Київське конструкторське бюро ”ЛУЧ” – Логически управляемая часть), osnovanom 1965. u Kijevu, Jurija Iljenka 2 (Юрія Іллєнка 2). Vlada Ukrajine je, navodno, zaobilazeći sankcije međunarodne zajednice, predala Iranu svu dokumentaciju za razvoj ovog perspektivnog drona. Iranski inženjeri su vredno pristupili razradi dobijenog materijala, što je bio početak stvaranja nekoliko serija ”dronova-samoubica”. No hipoteza da su ”Ukrajinci projektovali lutajuću municiju kojom ih sada gađa protivnik” – ima jednu manu. Naime, od 2005 do 2008 godine na razvoju dronova radila je ruska kompanija ”Luč”, osnovana 1955. u Ribinsku (Рыбинск), bulevar Pobede 25 (б-р Победы, 25), Jaroslavska oblast (Ярославская область).
Po svemu sudeći, Rusi za dobili licencu ili sami počeli da kopiraju Shahed-131, istovremeno ga usavršavajući dodavanjem novih sistema navođenja. Osim toga, razvijen je i sistem lansiranja sa brodova i, ono što je najviše doprinelo povećanoj efikasnosti, sa aviona, korišćenjem principa JATO (jet-assisted take-off).
U svakom slučaju, pokazalo se da se samoubica ”Šehid” zvani ”Geranj” može relativno lako neutralisati. No, primenjen masovno, u rojevima, ipak nanosi protivniku značajnu štetu, prvenstveno kada su u pitanju civilni objekti i infrastruktura.
Originalni HESA Shahed-136 bio je opremljen kineskim (MD 550) ili iranskim kopijama (MADO MD 550) dvocilindričnim motorima od 50 KS nemačkog Limbach L550E Limbach Flugmotoren,Königswinter. U nemogućnosti korišćenja vojnog GPS, imao je inerciono navođenje ili komercijalni GPS sistem. Dvotaktni motor je pravio buku slično mopedu tako da je zvuk najavljivao približavanje projektila cilju. Ruska verzija, ”Geranj-2” (”Герань-2”, na srpskom cvet geranije, pelagonije) za navođenje koristi ruski globalni satelitski navigacioni sistem GLONASS (Глобальная навигационная спутниковая система).
