Prvi svetski rat je konačno i bespovratno pokazao moć i značaj logistike. Pored prevoza žive sile i ranjenika, tu su bile, do tada, neviđene količine municije i eksploziva, benzina, hrane, odeće, opreme; sve to trebalo je dostaviti ratištu i borcima. Konji nisu bili dovoljni, pa su svoj posao u punom sjaju, uzimajući u obzir stepen tehničkih mogućnosti, obavljali traktori, kamioni, automobili, pa i avioni, brodovlje, itd.
Za kopnenu vojsku ipak su bili najpresudniji traktori, kao artiljerijska vuča, i kamioni za sve moguće potrebe. Drugi svetski rat je samo potvrdio taj trend i pojačao ga, koristeći iskustva proizvodnje i uhodavanja u međuratnom periodu. Sve moćnije automobilske industrije nudile su vojnom i građanskom tržištu obilje modela, pa su armije rat dočekale uglavnom spremne, bar kad je to u pitanju. Pri tom su mogle da računaju i sa mobilisanjem građanskog i privrednog voznog parka. Pogledajmo koji su to kamioni svojom brojnošću obeležili Drugi svetski rat.
Napominjemo da je njihova ratna slava uticala na to da se proizvodnja i usavršavanje nastave i posle rata, praktično sve do današnjeg vremena. Najveći broj tih modela proizvođen je već pre rata, a neki su svoje linije nastavili da prazne i posle rata.
10. ”Mercedes-Benz L3000”
Svakako najpoznatiji svetski proizvođač automobila nije postizao astronomske brojke u proizvodnji kamiona. Za oružane snage proizveo je mnogo više putničkih vozila i autobusa. No, i kamion pod oznakom ”L 3000” bio je vrhunski u svojoj klasi i nije bio jedini ”Mercedesov” model kamiona. Pogonjen je četvorocilindričnim dizel motorom ”OM 65/4” koji je isporučivao 74 konjske snage. Pokazao se pouzdanijim od četvorostruko brojnijeg Opelovog modela ”Blic”, posebno na afričkom tlu. Proizvođen je u tri verzije (L3000, L3000A i L3000S) od 1938. do 1944.
Napravljeno je više od 27.700 komada
9. ”Bedford MW”
Britanska automobilska industrija pravila je ružne, ali odlične kamione. ”Bedford” (Luton, Engleska) bavio se ovim poslom sve do sredine osamdesetih godina prošlog veka. Iz njegovih projektnih biroa izašao je model ”MW” koji je korišćen u svim vidovima OS. To je bio kamion težine 760 kilograma, pokretan linijskim šestocilindričnim benzinskim motorom od 3,5 litara, uz 72 KS (54kV). Menjač je bio četvorostepeni. Bez obzira što nije imao pogon na sva četiri točka, snažni motor i kratko međuosovinsko rastojanje, nisko težište i laka karoserija, omogućavali su mu gotovo sportske brzine. Prve serije bile su sa otvorenom kabinom i preklopnim vetrobranskim staklom, koristeći platneni krov. Od 1943. godine dobio je zatvorenu kabinu, zadržavajući gornji platneni deo. Imao je karakterističnu široku haubu zbog ugradnje velikog vazdušnog filtera do čega nikada nije došlo.
Proizveden je u više od 66.000 komada.
8. ”Bedford OY”
Još jedan ”Bedford” našao se na ovoj listi. Godine 1939. svi engleski kapaciteti su dovedeni do krajnjih granica naprezanja. Kompanija je morala da požuri sa ovim modelom i jednostavno je prepravila komercijalnu verziju ”O” serije, modifikujući prednji kraj i bez dupliranih zadnjih guma. Taj princip je primenjen na većini vojnih vozila jer je dupli zadnji kolotrag značajno usporavao vozila na teškim terenima. Dizajniran je da ponese tri tone tereta. ”OYD” je bilo vozilo opšte namene, dok je ”OYC” bila cisterna za prevoz vode ili goriva. Vozila su rado i mnogo korišćena i posle rata, a na smenu im je došao model ”Bedford RL”.
Proizvedeno je 72.385 komada.
7.”Opel Blic” (”Opel Blitz” – munja)
Jedna od najprestižnijih svetskih fabrika proizvela je nekoliko generacija ovog veoma uspešnog modela. Proizvodnja je počela 1930. godine, a za vreme rata najviše su na Istočnom frontu korišćeni modeli u modernizovanoj varijanti od 1937. godine. Kasniji modeli pojavljivali su se uglavnom na Zapadnom frontu. Godinu dana pre toga, ”Blic” je dobio pogon na oba mosta i označen je kao ”3.5-6700A” (A – od nemačke reči Allrad, koja je označavala pogon na sva četiri točka). Za potrebe jedne divizije formacijski je bilo predviđeno oko 500 vozila, a motorizovane i lake divizije dužile su od 1.600 do 1.800 ”Bliceva”. Na osnovi ovog kamiona napravljena su verzije: sanitet, štabno vozilo, radioničko-servisno, vozilo veze, autobus, višenamenski furgon, cisterna i pomoćno inžinjersko vozilo. Samo na osnovu furgona napravljene su, ni manje ni više, 64 varijante, od vozila za kalibraciju, preko prevoza stoke, do prečistača vode.
Ukupno je proizvedeno oko 130.000 jedinica, što ga čini najmasovnijim vozilom u nemačkim oružanim snagama.
6. ”Studbejker” (”Studebaker US6 2.5 t 6×6”).
Ovom vozilu smo posvetili poseban tekst, pa preporučujemo čitaocu da ga pogleda (https://oruzjeonline.com/2022/03/11/studebaker-us6-kamion-pobede/). Za one koji su već čitali, da podsetimo kako je najveći broj tih vozila završio u sklopu programa Lendliz u Sovjetskom savezu jer motor nije odgovarao američkim standardima.
Ukupno je proizvedeno više od 200.000 jedinica.
5.”Dodž serije VC” (”Dodge WC series”)
Izuzetno bogata paleta lakih vozila s pogonom na sva četiri točka, kao i srednjih ”6VD” troosovinskih univerzalnih, takođe s pogonom na svim točkovima. Popularan je bio po nadimku ”Beeps”. Proizvodila ga je korporacija sačinjena od kompanija ”Dodž” (Dodge, Mičigen) i ”Fargo” (Fargo Motor Car Company, Pilsen, Čikago, Detroit) tokom Drugog svetskog rata. Pored džipova ”Vilisa” i ”Forda” (https://oruzjeonline.com/2022/01/04/njegovo-velicanstvo-jeep-willys/) oni su činili najveći deo lakih vozila sa pogonom na svim točkovima koji su isporučeni SAD i drugim zemljama.
U raznim varijantama sa dve i tri osovine proizvedeno je 382.350 komada.
4. ”CMP” (Canadian Military Pattern)
Kanada je zapadnim saveznicima bila isto ono što i Sovjetima područje iza Urala. Tamo se moglo bezbedno proizvoditi sve ono što u Evropi nije moglo, a zauzimalo je američke kapacitete. Vozilo je dobilo jednostavno ime (Kanadski vojni model). Napravljeno je u više klasa i verzija, od strane ”velike trojke” proizvođača automobila za vreme Drugog sv. rata (”Ford”, ”GM” i ”Krajsler -Stellantis North America ”, kanadska filijala). Specifikacije su bile postavljene od strane britanskih oružanih snaga i primarno je ovo vozilo bilo namenjeno saveznicima Britanskog Komonvelta. Ovi kamioni služili su u oružanim snagama Velike Britanije, Kanade, Australije, Novog Zelanda i SSSR.
Proizvedeno ih je više od 500.000 komada.
3. ”GMC CCKW 2½-ton 6×6 ” (”Džems”)
Jedan od najpopularnijih kamiona svih vremena u klasi srednje nosivosti. Dizajniran u ”Yellow Truck and Coach Co” (Čikago), a proizvođen u ”Yellow/GMC Truck and Coach Chevrolet.” Kompaniju ”Yellow” 1943. u potpunosti je preuzela ”GMC” (”General Motors Co”). Bio je to troosovinski, dvoipotonski kamion, sa pogonom na svim točkovima. Ova kombinacija bila je poznata po nazivu deuce and a half (dvojka i po), a kamion je imao nadimak i ”Džimi”. Proizvođen je od 1941. do 1945. godine u raznim varijantama: sa otvorenom i zatvorenom kabinom, dugim i kratkim međuosovinskim rastojanjem, itd. Masovno je korišćen u operaciji ”Red ball Express”, velikom transportnom sistemu koji je obezbeđivao logističku podršku invazionim trupama posle iskrcavanja u Evropi; akcija je trajala od 25. avgusta 1944. godine do 16. novembra, kada je osposobljena luka u Antverpenu. Dnevno je korišćeno 5.958 vozila prebacujući 12.500 tona raznih zaliha. Korišćen je u mnogim armijama sveta (kod nas kao popularni ”džems”), a stigao je da ”ratuje” i u Vijetnamu. Korišćen je kao kiper, kamion-cistrna, vozilo za transport avionskih bombi, medicinsko-hirurško vozilo, itd, itd. Na osnovu ovog dizajna posle rata urađeno je više unapređenih modela.
Ukupno je napravljeno 572.500 primeraka.
2. ”ZIS-5”
Popularna ”trotonka” (трёхтонка) je sovjetski teretni automobil srednje kategorije, nosivosti tri tone. Proizvođen je od 1933. do 1948. godine u Zavodu ”Staljin” (”Завод имени Сталина”), kasnije preimenovan u Zavod ”Lihačov” (”Завод имени Лихачёва”), pa odatle i nova abrevijatura – ”ZIL”. Za vreme rata jedinice su dobijale uprošćenu, ratnu modicikaciju ”ZIS-5V” koja je stizala iz fabrika ”ZIS”, ”UlZIS” (”Улья́новский автомоби́льный заво́д”) i ”UralZIS”. Samo u moskovskom ”ZISU” od 1934. do 1948. godine proizvedeno je 571.199 jedinica ”ZIS-5”. I on je imao ogroman broj modifikacija, počevši od utilitarnih (prevoz hleba, goriva, ambulantno, komunalno-sanitarno vozilo, itd), do produženih i ojačanih verzija za ”Kaćušu”. Vozilo je verzija jednog od ”Fordovih” modela koji je rađen u SSSR i Amerikanci mu osporavaju primat u brojnosti jer je proizvođen i pre i posle rata, znatno duže nego ”GMC CCKW”.
Ukupno je proizvedeno blizu milion primeraka.
1. ”GAZ – AA”
Kamionet ”GAZ-AA” (”ГАЗ-АА -полу́торка; jedna i po tonka”) proizvođen je izvorno u gradu Gorki, u zavodu ”GAZ” (”Го́рьковский автомоби́льный заво́д”). Samo do 1938. proizvedeno je blizu milion komada i on je prethodnik vozila ”GAZ-MM”. RKKA je rat dočekala sa 151.100 takvih vozila, dok su ostali primerci bili u građanskoj, odnosno privredno-industrijskoj upotrebi, pa je manji deo mobilisan. U toku ratne proizvodnje popularna ”popolutorka” sklapana je u fabrikama ”KIM” (kasnije ”Московский автомобильный завод Москви́ч – Moskovljanin”), ”NAZ” (”Нижегородский автомобильный завод”) i ”RAZ” (”Ростовский автосборочный завод” – filijala ”GAZA”). I on je imao desetine modifikacija koje su često bile i rezultat rada u poljskim, prifrontovskim radionicama i zavisile su isključivo od mašte i mogućnosti majstora. Standardne verzije su imale vatrogasnu, sanitarnu, autobusku i druge varijante.
Ukupno je proizvedeno 1.160. 373 komada (od toga – 37.373 u varijanti ”GAZ-AAA”)
Samo prvih deset na ovoj listi proizvelo je preko četiri miliona kamiona raznih nosivosti i namena. Pored pobrojanih, navedimo da su i mnoge druge zemlje proizvodile kamione, bilo kao originalne modele, bilo kao licence; po količini se izdvajaju Italija (”Fijat”, ”Alfa Romeo”), Poljska (”Ursus” i ”Fijatove” licence), Mađarska (”Raba”), Japan (”Isuzu”, ”Tojota”, ”Nisan”), a u Velikoj Britaniji, pored ”Bedforda”, kamione su proizvodili ”Ostin”, ”AEC-Associated Equipment Company”, ”Lejland” i ”Moris”. U Nemačkoj i za Nemačku su, pored spomenutih ”Opela” i ”Mercedesa”, kamione proizvodili svi koji su stigli i mogli: ”Štajer”, ”Büssing – NAG”, nemačka fabrika ”Forda” u Kolonju, ”Ford Werke AG” u Berlinu, ”Krauss-Maffei”, ”Horh”, ”Saurer-Werke AG” ,”Krupp”, ”Škoda”, ”MWC”, ”MNH”, ”MIAG”, ”Hanomag”, ”MAN”, ”Adler werke”, ”Borgward”, ”Tatra”, kao i francuske firme za vreme okupacije (”Laffly”, ”Citroën”, ”Panhard”, ”Peugeot”, ”Renault”, ”Unic”, ”Matford”, ”Willeme”).
