Adolf Hitler je 1942. godine naredio izgradnju Atlantskog zida, niza obalnih utvrđenja koja su se protezala od ivice Arktičkog kruga do granice između Francuske i Španije. Nemci su znali da će saveznička invazija na Zapadnu Evropu ipak doći, samo nisu znali tačan datum i mesto.
Dana 6. juna 1944, najveća pomorska invazija u vojnoj istoriji najavila je početak operacije Overlord. Dan D je trebalo da označi početak prodora zapadnih saveznika ka Berlinu i veliki deo njegovog uspeha zavisio je od sakrivanja svih informacija od Nemaca.
„U ratnim vremenima istina je toliko dragocena da uvek treba da je prati telohranitelj laži.“
Vinston Čerčil
Godinu dana pre nego što su saveznici kročili na normandijske plaže, oformljena je kampanja obmane protivnika. Ideja je bila da se nemačka Vrhovna komanda obmane o tačnim planovima Vinstona Čerčila i Frenklina D. Ruzvelta vezanim za prodor u Hitlerovu ‘’tvrđavu Evropa’’. Planovi su vođeni pod kodnim imenom Operacija Bodyguard, a tajno odeljenje poznato kao Londonska kontroling sekcija (LCS) razrađivalo je njene detalje.
Saveznici su znali da će nemačko izviđanje primetiti nagomilavanje snaga u Engleskoj pre invazije, tako da je glavni cilj operacije Bodyguard bio da ubedi Hitlera kako napad dolazi kasnije nego što je zapravo planirano i na lokaciji koja nije Normandija.
Bodyguard se oslanjao na iskustva stečena tokom prethodnog neuspelog plana obmane, operacije Kokarda, koja je krajem 1943. pokušala da uvuče Luftvafe u seriju vazdušnih sukoba iznad Lamanša.
Bodyguard je podeljen na niz operacija. Najsloženija i verovatno najznačajnija od njih bila je Operacija Fortitude. Fortitude se sastojao od dva dela, severnog i južnog; Sever je imao za cilj da ubedi Nemce da će saveznička invazija krenuti preko Norveške, dok je Jug planirao da ih ubedi da saveznici dolaze preko Francuske u region Pas de Kale, najkraći i najočigledniji prelaz preko Lamanša ali i put do Nemačke.
Stvorene su lažne vojne zgrade dok su raspoređeni tenkovi na naduvavanje i lažne desantne letelice…
Korišćene su razne metode obmane kako bi se osiguralo da Fortitude Jug postigne svoje ciljeve. Prva je bila operacija Quicksilver, koja je dovela do stvaranja potpuno izmišljene vojske poznate kao Prva grupa armije SAD (FUSAG). Ova vojska je navodno bila stacionirana u jugoistočnoj Engleskoj pod komandom nikog drugog do čuvenog američkog generala Džordža S. Patona. Paton je bio pametan izbor od strane saveznika. Naime, bio je general koga se nemačka Vrhovna komanda najviše plašila ali i poštovala.
U cilju zavaravanja nemačkih obaveštajnih službi i izviđačkih misija stvorene su lažne vojne zgrade i na različitim lokacijama na jugoistoku postavjljeni tenkovi – makete na naduvavanje i lažne desantne letelice. Da bi se dodatno učvrstila prevara, Paton je fotografisan kako obilazi ove lažne FUSAG kampove.
Ideja je bila da se Hitler ubedi da saveznici imaju veće snage od njih i da su te snage navodno predviđene za region Kalea. Time su prikrivane stvarne pripreme saveznika za invaziju a neprijatelj držao u uverenju da je svaki napad na Normandiju najverovatnije diverzija.
Lažni radio-saobraćaj simulirao komunikacije FUSAG-a, sa sve detaljima o takozvanim planovima saveznika za napredovanje u regionu Kalea negde sredinom jula 1944. Pošto su saveznici provalili nemački kod Enigme, mogli su da prate i nadgledaju uspeh lažnih informacija koje su servirali neprijatelju.
Uz pomoć sistema dvostrukog krsta (nemački špijuni koje je MI5 pridobio), nacistički agenti u Britaniji su vraćali informacije koje podržavaju lažni radio saobraćaj. Najpoznatiji od ovih dvostrukih agenata bio je Huan Pujol Garsija, španski državljanin koji je navodno radio za nemačku obaveštajnu službu, ali koji je zapravo bio lojalan saveznicima. Britanci su mu dali kodno ime Garbo a Nemci – Alarik.
Obim i dubina savezničke obmane bili su drugačiji od bilo čega viđenog do tada
Garsija je izgradio fiktivnu špijunsku mrežu u Britaniji sa 27 agenata, koji zapravo nisu postojali. Njegovi nemački rukovodioci bili su toliko impresionirani njegovim radom da je nagrađen Gvozdenim krstom. Kredibilitet koji je nemačka Vrhovna komanda dala Garsijinim informacijama bio je neverovatan. Garsija je bio u stanju da im ubedljivo proda savezničku prevaru, ostavljajući Nemce potpuno nesvesne da su izmanipulisani.
Obim i dubina savezničke prevare bili su drugačiji od bilo čega ranije viđenog. Čak su koristili usluge australijskog glumca M.E. Kliftona Džejmsa koji je imao izuzetnu sličnost sa britanskim generalom Bernardom Montgomerijem. Džejms je poslat na turneju po Gibraltaru i severnoj Africi krajem maja 1944, pokušavajući da ubedi Nemce da nijedan napad nema šanse da se odigra dok je Montgomeri van zemlje.
U nastajanju Dana D, savezničko bombardovanje je takođe igralo ključnu ulogu u zavaravanju neprijatelja. Dok je bombardovanje u okviru kampanje Transportnog plana trebalo da odseče Normandiju od efikasnog snabdevanja nemačkih pojačanja, oblasti oko regiona Kale su takođe bile mete da ubede neprijatelja da je prava meta za invaziju.
Da bi se pomoglo da se dodatno odvuče nemačka snaga iz oblasti Normandije, u noći 5. juna je oko 400 tri stope visokih lutki poznatih kao Ruperts padobranom pušteno u oblasti istočno i zapadno od Normandije u okviru operacije Titanik. Deset pripadnika SAS-a skočilo je sa Rupertima i koristilo zvučnike na tlu, ispuštajući zvukove pucnjave i povike muškaraca. Ideja je bila da se simulira vazdušna invazija i odvrate nemačke snage od pravog mesta napada.
Čak i kada K je Dan D počeo, obmane su bile daleko od kraja. Saveznički avioni bacali su aluminijumsku foliju, poznatu kao Prozor, pokušavajući da zavaraju nemački radar da se velike snage kreću ka oblasti Kalea. Mali čamci i avioni krenuli su u istom pravcu da još vise podrže lažnu ideju.
Saveznici su se nadali da će im njihovi planovi kupiti dve nedelje, sedam je bilo nezamislivo!
Čak i nakon što je desant uspešno izvršen, Garsija je nastavio da šalje informacije svojim nemačkim rukovodiocima da je Normandija „crvena haringa“ i da veće snage pod Patonom još uvek treba da udare na region Kalea. Hitler je bio toliko uveren u postojanje ove vojske duhova da je sedam nedelja odbijao da pošalje pojačanje u oblast Normandije. Saveznici su se nadali da će im njihovi planovi za mamac kupiti dve nedelje, sedam je bilo nezamislivo.
Operacija Fortitude Sever sprovela je sličnu kampanju obmane, fokusirajući se uglavnom na lažno ćaskanje i dvostruke agente da stvore sliku velike koncentracije snaga na severu Britanije. Iako Hitler nije u potpunosti verovao da invazija dolazi iz tog pravca, on je ipak, za svaki slučaj, tamo zadržao čak dvanaest armijskih divizija. Svaki nemački vojnik udaljen od regiona Normandije na dan D bio je jedan manje da se odupre saveznicima.
Ogroman uspeh operacije Bodyguard i Fortitude spasao je bezbroj života i omogućio saveznicima uporište u Evropi. Za nešto manje od godinu dana nakon iskrcavanja na dan D, Hitler je bio mrtav, a rat gotov.