Danas želimo da uporedimo dve elitne specijalne jedinice – ruske specijalne jedinice Alpha i američke Delta.
Odmah želimo da napomenemo da je svaka od specijalnih snaga elitna, što znači da je snabdevanje naoružanjem, opremom i specijalnim dodatcima kako u Rusiji tako i u Sjedinjenim Državama maksimalno, odnosno borci dobijaju ono što im je potrebno bezuslovno. Istovremeno, treba napomenuti da je u Rusiji oružje uglavnom domaće proizvodnje, dok u Sjedinjenim Državama kupuju najefikasnije oružje, bez obzira na to gde se proizvodi u njima savezničkim zemljama.
Ruski odred Alfa se smatra elitom specijalnih snaga. Do njih je teško doći, a mnogi sanjaju o tome. Tu su i sasvim drugačije plate i bonusi. Glavni zadatak „Alfe“ (aktuelni naziv TsSN FSB) je antiteroristička aktivnost, i to po pravilu na teritoriji Ruske Federacije. Ruska „Alfa” se bavi sprečavanjem raznih terorističkih napada, kao i potragom i neutralizacijom terorista.
Što se tiče specijalnih jedinica „Delta” iz Sjedinjenih Država, njihova vrsta aktivnosti je drugačija – oni rade širom sveta, po pravilu, na žarištima koje prethodno stvaraju. Vrlo je verovatno da američki specijalci imaju više iskustva.
Specijalne jedinice obe strane imaju stručnjake za različite vojne nauke, ali borac odreda „Delta” je u stanju da rukuje većim brojem naoružanja. Ne vidimo u tome posebnu prednost sobzirom da, svaki profesionalni vojnik, za kratko vreme može savladati rukovanje nepoznatim automatima ili pištoljima. Svakako stalna vežba i poznavanje prednosti i mana pojedinačnog oružja je izuzetno korisno.
Što se tiče zahteva za fizičku obuku boraca, u Rusiji su mnogo rigorozniji nego u Sjedinjenim Državama. Zahtevi za specijalne jedinice su približno isti u većini zemalja, ali standardi ruske „Alfe“ su daleko strožiji. Uzmimo na primer istu trku – u Sjedinjenim Državama 3,2 km mora da se pretrči za 16 minuta, a u Rusiji komandos iz jedinice Alfa mora da trči 3 km za 10 minuta i 30 sekundi.
Delta
Što se ostalih zahteva tiče, oni su u Rusiji takođe 30-50 odsto rigorozniji. Zaključujemo da su fizički jači ruski borci grupe „Alfa“ takođe i izdržljiviji.
Takođe, ruski borci dosta vremena posvećuju borbi prsa u prsa, u SAD se ne fokusiraju posebno na međusobnu borbu. Iz tog razloga računamo da bi se skoro sve borbe prsa u prsa između boraca ruskih i američkih specijalaca, bilo na vežbama ili u okršaju na žarištima, obično završili pobedom ruskih boraca.
Međutim znamo da u savremenim borbenim operacijama skoro i nema poente upražnjavati borbu prsa u prsa. Takve scene viđamo uglavnom u filmovima, dok u realnim okolnostima retko dolazi do primera radi pucanja iz pištolja, bitke se odvijaju na većim udaljenostima.
Već duže vreme znamo da se Amerikanci nisu motali po lokacijama gde bi potencijalni protivnik mogao biti a da prethodno ne bombarduju taj sektor.
U principu, to je ispravna taktika, kako u pogledu obuke, tako i u pogledu izvođenja borbenih dejstava. Nema smisla proučavati ono što je malo verovatno da će biti korisno pritom rizikovati živote, gurajući se u neprijateljsku jazbinu. Specijalci se svuda na svetu teško pronalaze a tek onda sledi obuka, zašto ih uzalud žrtvovati?
Istovremeno, odred „Delta” se na mnogim žarištima etablirao kao izuzetno surova i neprincipijelna jedinica. Ruske specijalce „Alfa” ne bije takav glas.
Ko je bolji, ruski „Alfa” ili „Delta” iz SAD? Emocije na stranu, ispostavilo se da je biti profesionalac u vojnim poslovima „Delta” definitivno popularnije zahvaljujući, pre svega, američkoj fantastičnoj propagandi. Ako borci „Alfe“ moraju da se bore prsa u prsa sa „Deltom“, onda će Rusi sigurno pobediti.