Preti li Evropi novi, daleko opasniji Černobil?

''Atomski s’leva'' Odluka o izgradnji Zaporoške atomske centrale (Запорізька атомна електростанція, ЗАЕС, ZAES), sa reaktorima tipa VVER-1000, doneta je na zasedanju Ministarskog saveta bivšeg SSSR još 1977. godine. Do 1981. dovršen je projekat i započeta gradnja elektrane sa 4 bloka. Postrojenje je dovršeno do 1987, kada je odlučeno da se proširi sa još dva analogna reaktora. Svih 6 reaktora pušteno je u pogon tek 1996 godine.Tako je zaporoška centrala, ukupne snage 6000 megavati, postala najveća u Evropi i druga po veličini u svetu. Navodna dejstva iz Marganjeca 7 avgusta U noći između 3 i 4 marta 2022, Ukrajinska državna inspekcija za nuklearnu kontrolu (Державна інспекція ядерного регулювання України, ДІЯРУ, DIJARU) obavestila je Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (МАгАтЭ, International Atomic Energy Agency, IAEA) da je Zaporoška atomska centrala, koja je inače radila u sklopu ukrajinske Nacionalne kompanije za proizvodnju nuklearne energije ''Energoatom'' (Национальная атомная энергогенерирующая компания ''Энергоатом'', НАЭК, NAEK), izložena granatiranju. Od eksplozija se zapaliо treći, četvrti i peti sprat zgrade u okviru kompleksa za obuku i treniranje (Учобный корпус АЕС), inače u neposrednoj blizini jednog od reaktora. U 05:20 časova 4. marta, ukrajinska Državna služba za vanredne situacije (Государственная служба Украины по чрезвычайным ситуациям, ГСЧС) javila je da je 40 vatrogasaca sa 10 vozila uspelo da požar stavi pod kontrolu ali da je u pogonu samo jedan od 6 blokova. Prema podacima Ministarstva odbrane Ruske Federacije, u noći 4. marta 2022. je ukrajinska diverzantska grupa izvršila provokaciju tokom koje je došlo je do oružanog sukoba u rejonu Centra za obuku. Tokom istog dana vojna uprava Zaporoške oblasti Ukrajine, pozivajući se na DIJARU, saopštila je da je elektranu zaposela ruska vojska Bez ozira na to, operativno osoblje elektrane pratilo je stanje energetskih blokova i obezbeđivalo njihov rad u skladu sa bezbednosnim propisima. Značajan deo ukrajinskog personala se 6. marta vratio i započeo rad u tri smene. Tokom 11. marta DIJARU je potvrdio da elektrana radi po smenama i da se ruska komanda ne meša u stručno obavljanje redovnih delatnosti. Petr Kotin (Петр Котин), direktor ukrajinskog ''Energoatoma'', 12. marta je procenio da je na prostoru ZAES dislocirano oko 500 ruskih vojnika sa tehnikom, uključujući tenkove i BMP. ZAES No, prvi udari po centrali zabeleženi su već krajem marta 2022. godine. Na sreću, nije bilo curenja radijacije a reaktori su ostali netaknuti. Ma koliko to zvučalo apsurdno ako se uzme u obzir broj ruskih vojnika i tehnike na prostoru ZAES, Kijev je za granatiranje optužio – Rusiju. Naravno, Moskva je tvrdila suprotno. Nakon toga, usledile su optužbe da Rusi u suštini žele da se domognu tehnologije goriva Westinghouse Electric Corporation. Naime,ZAES je još od februara 2016. počeo da goristi ''Vestinghaus'' gorivo umesto goriva ruske ''Kompanije TVEL'' (Топливная компания ТВЭЛ, iz sastava državne korporacije ''Rosatom''- ''Росатом''). Ove tvrdnje nisu mogle opravdati bilo čije udare po atomskoj centrali. General-pukovnik Mihail Mizincev (Михаил Евгеньевич Мизинцев), načelnik Centra za upravljanje nacionalnom odbranom RF (Национальный центр управления обороной, НЦУО), 12. jula je izvestio da su Oružane snage Ukrajine, koristeći bespilotne letelice, sa dve mine kalibra 120 mm pogodile zgrade koje se nalaze u neposrednoj blizini elektrane. Istovremeno je i član Glavnog saveta vojno-civilne administracije Zaporoške oblasti (VGA), Vladimir Rogov (Владимир Рогов) rekao da su ukrajinske snage poslale (čak!) ''šest jurišnih dronova na Energodar, od kojih je oboreno najmanje tri''. ZAES blokovi № 4 5 6 Tri ukrajinske bespilotne letilice – ''kamikaze'' WB Electronics Warmate, 20. jula su nanele udar po zaporoškoj nuklearnoj elektrani. Ovaj put Ukrajinci nisu skrivali svoje učešće u napadu, tvrdeći da je tom prilikom, navodno, uništen ruski višecevni reaktivni lanser raketa 122 mm 9K51 BM-21 Grad (БМ-21 Град, РЗСО 9К51 122 мм). Naime, početkom jula Rusi su pojačali PVO centrale, što je na suprotnoj strani prokomentarisano ''kako su ruske snage rasporedile raketne bacače u kompleksu, pretvarajući ga u vojnu bazu''. Prema ruskim izvorima, tokom ovog napada povređeno je 11 osoba, od kojih 4 teže. Rogov je tvrdio da je u napadu ''korišćeno oružje koje su Ukrajini isporučile SAD'' (radilo se o BPL poljske provenijencije). To je, ujedno, označilo multiplikovanje napada na centralu i međusobnih optužbi za iste. U ''slučaj ZAES'' 3. avgusta se umešala i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), tvrdnjom da je ''postrojenje potpuno van kontrole i da mu je potrebna (međunarodn) inspekcija i popravka''. Unutrasnjost HE Kahovka Rusko Ministarstvo odbrane je 8. avgusta izdalo saopštenje kako su ukrajinske snage 5. avgusta u tri navrata otvarale vatru na Zaporošku atomsku centralu u Energodaru. Ispaljeno je oko 20 hitaca iz oruđa kalibra 152 mm (ukrajinska varijanta haubice iz sovjetske epohe 152 mm M1955 D-20). U nuklearki je bio isključen deo opreme bloka br. 3, smanjena proizvodna snaga bloka br. 4, a došlo je i do požara na stanici vodonika. U istom saopštenju MO RF navodi se da je ''ukrajinska 44. posebna artiljerijska brigada (44 окрема артилерійська бригада імені гетьмана Данила Апостола) 7. avgusta, oko 12:40 časova, otvorila vatru na centralu. Oruđa su dejstvovala iz rejona grada Marganjec (Марганец), sa suprotne obale Kahovskog akumulacionog jezera (Каховское водохранилище, Каховське водосховище). Tokom granatiranja oštećen je visokonaponski vod ''Kahovskaja'' (Каховская), koji snabdeva strujom Zaporošku i Hersonsku oblast. Istovremeno, došlo je do strujnog udara koji je izazvao dim na otvorenom razvodnom uređaju stanice. Vatrogasci su uspeli da ugase požar. Da bi se sprečio prekid rada elektrane, kapacitet 5. i 6. bloka smanjeni su na 500 megavata''. Vojno-civilna uprava Energodara je takođe izvestila da su ''ukrajinske trupe u noći 7. avgusta izvele udar iz višecevnog raketnog sistema (MLRS) 220 mm 'Uragan'(9К57 'Ураган') na teritoriju nuklearne elektrane''. Napominje se da su ''fragmenti rakete pali 400 metara od glavnog energobloka''. Sa suprotne strane, ukrajinski ''Energoatom'' je 5. avgusta izvestio da su ''ruske snage tokom dana dva puta granatirale teritoriju ZAES. Najpre su zabeležene tri eksplozije u blizini industrijske zone, pri čemu je pogođena visokonaponska mreža. U drugom navratu Rusi su višecevnim raketnim bacačem 220 mm 'Uragan' (isti sistemi koji se spominju i u ruskom saopštenju) dejstvovali po zoni jednog od blokova u kome se nalazi nuklearni reaktor. Zbog bezbednosti, isključen je jedan od tri bloka. U večernjim časovima 6. avgusta Rusi su ponovo otvorili vatru, pri čemu je pogođena lokacija uz samo skladište otpadnog nukearnog goriva''. Ukrajina je 8. avgusta izdala novo saopštenje prema kome je ''novo rusko granatiranje oštetilo tri senzora radijacije i ranilo jednog radnika''. Generalni direktor IAEA Rafael Grosi (Rafael Mariano Grossi) je 6. avgusta izjavio da je izuzetno zabrinut zbog granatiranja nuklearne elektrane. Grosi je naglasio da su ''vojne akcije koje ugrožavaju bezbednost Zaporoške nuklearke potpuno neprihvatljive i da se moraju sprečiti po svaku cenu''. Na sastanku ministara spoljnih poslova grupe G7, 10. avgusta, urgirano je da ''Rusija atomsku centralu odmah vrati pod kontrolu Ukrajine''. Istina, niko nije odgovorio da li bi to promenilo situaciju na terenu, odnosno, da li bi time prestalo granatiranje? Ako bi zaista bilo tako, onda se nameće logičan zaključak da su ZAES granatirali upravo Ukrajinci, sa ciljem da je ''vrate pod svoju kontrolu''! Kako apel G7 nije imao nikakvog efekta, ''Energoatom'' je 11. avgusta prijavio još jedno granatiranje nuklearne elektrane od strane ruskih snaga, pri čemu je zabeleženo ''najmanje 10 udara''. No, kompanija je izvestila da je situacija ipak ''pod kontrolom (čijom?), a nivo radijacije u granicama normale''. Тokom istog dana, oglasila se i ruska strana. Vladimir Rogov je obavestio javnost da ''nuklearka radi normalno i nema opasnosti od zračenja''. Kasnije, u popodnevnim satima, Rogov se ponovo oglasio tvrdeći da su ''ukrajinske trupe ponovo gađale ZAES ali da nije bilo žrtava... Kao posledica ukrajinskog granatiranja, oštećen je visokonaponski vod trafostanice "Kahovskaja" (Каховская). Nakon kidanja dalekovoda, na terenu je izbio požar. Takođe, oštećena je zgrada Vatrogasnog doma pored ZAES''. Na hitnom sastanku Saveta bezbednosti UN koji je sazvan 11 avgusta zbog situacije oko nuklearke Zaporožje, državni podsekretar za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost SAD, Boni Dženkins (Bonnie Denise Jenkins), izjavila je da ''Stejt Department smatra da Rusija snosi punu odgovornost za sve rizike koji prete ukrajinskoj ZAES... Rusija je jedina koja je izazvala ove rizike pokretanjem invazije u punom obimu. Samo (Rusija) može da otkloni ove rizike povlačenjem svojih trupa iz Ukrajine.'' Povlačenje ruskih trupa bi, navodno, ''omogućilo Ukrajini da obnovi besprekornu evidenciju o bezbednosti i merama zaštite koju je decenijama održavala na ovoj lokaciji... Sjedinjene Države su ponavile i važnost omogućavanja pristupa osoblju IAEA u cilju rešavanja pitanja nuklearne bezbednosti i zaštite na lokaciji u Zaporožju, kao i drugim nuklearnim objektima širom zemlje, na način koji poštuje interese suverene Ukrajine." Grosi je na sastanku ponovio apel da se Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju dozvoli ulazak i inspekcija elektrane. Inače, generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Antonio Manuel de Oliveira Guterres) je i ranije pozivao na ''hitan prekid svih neprijateljstava u oblasti ZAES, jer bi svaka šteta mogla da dovede do nuklearne katastrofe, čije posledice bi osetio ceo region'', te upozorio da je ''potreban hitan dogovor na tehničkom nivou o bezbednom perimetru demilitarizovane oblasti''. Činjenica je da obe zaraćene strane u načelu prihvataju dolazak mđunarodne komisije u ugroženu zonu. No, Vladimir Rogov je još 12. jula saopštio da ''kijevske vlasti blokiraju dolazak inspektora IAEA u ZAES''. Igor Višnjevecki (Игорь Вишневецкий), zamenik direktora ruskog Odeljenja za neširenje i kontrolu naoružanja, 6. avgusta je obavestio sredstva informisanja ''da je ruska strana uradila veliki posao na pripremi inspekcije IAEA u ZAES, ali bukvalno u poslednjem trenutku Sekretarijat UN nije pristao na putovanje' jer to 'nije odgovaralo Kijevu i njegovim zapadnim sponzorima''. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je naglasilo da je Rusija u svakom trenutku spremna da blisko sarađuje sa IAEA po pitanju posete eksperata centrali. Slične izjave dao je i Kijev, pri čemu su se obe strane ograđivale, tvrdeći da je potrebna saglasnost i kooperacija protivnika. Zanimljivo je da ni jedan zapadni medij kao ni jedna država koja bezrezervno podržava Ukrajinu nisu postavili jednostavno pitanje: zašto bi Rusi granatirali sopstvene vojnike i rizikovali da izazovu svetsku katastrofu koja bi prvo i najviše pogodila upravo – samu Rusiju. No, moguće je da pretnja planetarnom katastrofom ide u prilog nekim drugim planerima: optužiti Rusiju i primorati je da se povuče i elektranu preda Ukrajincima. To bi bila još jedna tako željena pobeda poput one na Zmijskom ostrvu. Konačno, zar nije ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u svom noćnom obraćanju 11 avgusta upozorio da ''samo potpuno povlačenje Rusa iz Zaporožja garantuje obnavljanje nuklearne bezbednosti za celu Evropu''!? Zelenski je dodao: ''Siguran sam da je svako od vas već razmišljao šta da radi ako Rusija upotrebi takozvano taktičko nuklearno oružje. No, Rusija bi mogla da izazove najveći akcident u istoriji u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani, a po stvarnim posledicama ovo bi bilo katastrofalnije od Černobila i suštinski isto kao i upotreba nuklearnog oružja ali bez nuklearnog udara. Razmislite o tome ''. Opšti zaključak zapadnih ukrajinskih saveznika, SAD, pa i Borelja, poznatog po oštrim kritikama (samo) Rusije, je da rešenje krize leži ''demilitarizaciji i konzervaciji'' atomske centrale te stvaranju ''bezbednosne zone'' koju bi, najverovatnije, kontrolisale snage NATO. Pri tome, odgovornost Ukrajine za nastalu situaciju ni jednog trenutka nije dovedeno u pitanje. No, da postoji prikrivena namera da se ugrozi Zaporoška AES u Energodaru, makar kao sredstvo pritiska na Evropu, ukazuju i ukrajinski udari po hidroelektrani Kahovka. Naime, u Novoj Kahovki, oko 150 km jugozapadno od ZAES, nizvodno od Kahovskog akumulacionog jezera, nalazi se hodrocentrala snage 351 MW. Ruske snage su ovaj objekat posele još 27. februara 2022. godine. Ukrajinci su do danas u više navrata izveli artiljerijske i raketne udare po hidrocentrali; navedimo one od 12. i 29. jula, 6. i 12. avgusta. Pri tome, od kako su stigli iz SAD, dejstva se izvode sistemima HIMARS. Kahovka je inače deo jedinstvenog energetskog sistema Ukrajine. Daleko je važnije da deo turbina služi za ekspediciju vode neophodne za hlađenje sistema ZAES. Arsenij Zelenski (Арсений Зеленский), zamenik direktora Kahovske hidroelektrane, 13. avgusta je saopštio da, zbog udara HIMARS-ima, objekat radi u vanrednom režimu, odnosno, od 6 turbogeneratora rade samo tri. Četvrti agregat je isključen iz bezbednosnih razloga - zbog opasnosti od izlivanja nafte iz skladišta. Оvakva situacija prvenstveno negativno utiče na hlađenje reaktora Zaporoške AES, što može da izazove ekološku katastrofu. Shodno tome, moguće je očekivati i zahtev za ''demilitarizacijom'' Nove Kahovke i ''uspostavljanjem tampon zone i oko hidrocentrale''.