Fonetski alfabet kroz istoriju

Veština ratovanja dobrim delom sastoji se od prikrivanja svojih namera – i otkrivanja tuđih. Kriptografija, jedna od najsloženijih kibernetičkih disciplina, doživljava svoje zvezdane trenutke ovih dana, koristeći moćne, robusirane kompjutere, otporne na razne vrste ometanja.

Oscar Romeo Uniform Zulu Juliett Echo

Oscar Novembar Lima India Novembar Echo

Međutim, usmena komunikacija jeste ona izvršna vrednost bez koje sve druge poruke padaju u vodu ili dolaze u žižu sumnje, što usporava rad i može, ponekad, fatalno svojim tumačenjem da utiče na ishod bitke. Fonetski alfabet je dragoceno sredstvo u usmenoj komunikaciji iz više razloga. Najvažniji je onaj da se poruka jasno, razgovetno saopšti, a da pri tom bude nejasna protivniku.

Nekada su radio uređaji bili zasićeni entropijom (merom nereda u sistemu), pa se mnoge reči nisu mogle jasno i razgovetno pojmiti, pogotovo ako se uzme u obzir stres na bojištu, buka, domet, delići sekunde za odlučivanje, itd. Takva vrsta saopštavanja poruka je, kako vidimo, najdragocenija kod izraženih smetnji u kanalu veze, odnosno pojavom svih vrsta šumova – fizičkih i psihičkih (smetnji na vezama, fonetskih  problema,artikulisanja, pa i nepoznavanja jezičkih normi i razgovornog stila).

Počeci fonetskog alfabeta vezuju se za 1886. godinu kada su naučnici počeli aktivno da izučavaju artikulacione sposobnosti čovekovog govornog aparata – njegove prednosti i mane. Od glasnih žica, grla, grkljana, usta kao rezonatora, jezika kao tvorbenog alata za formiranje glasova, do disanja i smetnji koje mogu nastati u artikulacijsko-fonetskom lancu, sve je istraženo. Pošlo se od toga da je čovek, kao univerzalna borbena jedinica, neupotrebljiv ako ne može da iskoristi mogućnosti komuniciranja, predaje ili primanja komandi, uputstava i naređenja. U razvoju fonetskog alfabeta najveću ulogu je odigrao Morzeov kod koji je nepogrešivo omogućavao komunikatoru i recipijentu primopredaju poruka. Na taj način je i otvorio puteve ka njegovoj materijalizaciji bez pomoćnih sredstava (žica, otpremnika, prijemnika), već samo glasom.

Mogli bismo da kažemo da je fonetski alfabet glasovna Morzeova azbuka. U sistemu interpersonalne komunikacije primenjuje se Šenon-Viverov model u kome su glavni učesnici komunikator i recipijent koji pomoću enkodera šalju poruku, a pomoću dekodera je primaju. Komunikator i recipijent mogu biti dva telefona, kompjutera, čoveka koji se dovikuju, itd. Između njih je kanal veze koji može biti žični i bežični. Iz mnoštva nacionalnih tablica, pogledajmo neke koje su nama interesantne. Neke od njih, pogotovo ova prva (”Međunarodna”) je opšteprihvaćena od većine zemalja koje koriste zapadno pismo, pa i ćirilicu. Treba napomenuti da tablice ”sricanja” ili spelovanja imaju i radio-amateri, ali se one razlikuju od vojnih.

U Vojsci SRJ i SciG ova tablica unekoliko je izmenjena: D-Drina, F-Futog, G-Golija, I-Igalo, L-Lovćen, O-Obilić, S-Sava, T-Timok, Z-zemun.