Igrani film „Drava se ne predaje“ snimlјen po svedočenjima preživelih članova posade Kralјevskog monitora „Drava“ u herojskoj odbrani otadžbine sa reke s početka Drugog svetskog rata.
Po prijemu izdajničkog telegrama da brod isplovi, pređe granicu na Dunavu i preda se neprijatelјu u ruke, komandant Berić je naredio da se u etar neprestano emituje morzeova poruka „Drava se ne predaje“.
Pod istoimenim nazivom završeno je snimanje igranog filma koji prati borbu rečnog monitora „Drava“ u odbrani otadžbine.
Radnja filma prati sudbinu posade ratnog broda Rečne flotile Kralјevske mornarice na čelu sa komandantom Aleksandrom Berićem i kroz pokretnu sliku dočarava nam manje poznatu priču o istoriji herojske odbrane slobode sa reke Kralјevine Jugoslavije s početka Drugog svetskog rata.
Rastanak
Jesenjeg kišovitog jutra 8. decembra 1940. godine mladi oficir Kralјevske mornarice odlazi u prekomandu iz Boke Kotorske u Rečnu flotilu, sa morskog plavetnila na plavi Dunav, s mora na reku. Naredba ga odvaja od dve njegove najveće lјubav: porodice i plavog Jadrana.
Rastanak je otežavala zebnja zbog nemilih događaja u Evropi i sve glasnije ratnohuškaške politike ostatka sveta. Vera i Ivan ostaju u Boki kotorskoj strahujući od bubnjeva rata koji bivaju sve jači i bliži, preteći da se sukobi prenesu i u Jugoslaviju. Uz veliki žal što na put ne mogu poći skupa, već će biti na duže razdvojeni rastanak najteže pada petogodišnjem Ivanu.
Na železničkoj stanici Zelenika uz poručnika bojnog broda prve klase Aleksandra Berića stoje njegovi najmiliji, obuzeti tužnim osećanjima rastanka jer ispraćaju oca i muža na dugačak put i to dan uoči porodične slave.
Na novoj dužnosti
Aleksandar Berić je najpre prugom uskog koloseka iz Zelenike došao do Novog Sada, gde je u Komandi Rečne flotile izvršena administrativna primopredaja dužnosti komandanta broda, a zatim se uputio do luke Tekije na Dunavu, gde ga je čekala posada i povereni mu Kralјevski brod „Drava“.
Pre dolaska na brod o novom komandantu povela se priča između dva brodska artilјerca narednika Milisava Mojsilova i podnarednika Miroslava Šurdilovića:
- Šurda, opet ti sa tim nacrtom, pa zar ti već nije, džaba se trudiš, neće ti komanda to odobriti.
- Ih bre, ‘oće – oće… čim dođe novi komandant videćeš, ima taj Berić mnogo više šlifa i petlјe od bilo koga…
- Otkud ti to, da možda i njega ne poznaješ?
- Ih bre, lično ne, ali čuo sam dosta o njemu. Znaš li za onaj slučaj kad zamalo moje klasiće mašince nisu izbacili iz Mašinske škole u Kumboru?
- Čuo sam. Kakve veze on ima sa tim?
- … bio Berić njima klasni starešina, a oni ti mangupi jedno veče preskoče ogradu i pravac kumborska kafana… u neko doba usijala se atmosfera i taman da izbije šorka, ovaj ti na vrata kafane – a ovi bez reči kape na glavu i pravac kasarna…
- I?
- Ušao u kafanu bratac moj! I sam samcat, složio njih četiri-pet, ki cepanice za potpalu.
- Uh, Bog te vid’o…
- Dobiće ovaj moj sinovac postolјe videćeš… kažem ti – ne zvao se ja Šurda…
- Živi bili pa videli, Šurda.
Zvanično preuzmanje „Drave“ i primopredaja dužnosti pred postrojenom posadom između Aleksandra Berića i njegovog prethodnika Mihajla Koraća izvršena je 12. decembra 1940. godine u Tekiji. Drava je zaplovila 23. decembra na vez brodogradilišta u Čukaričkom zimovniku, gde je izvršena smena oficirskog kadra. Na dužnosti prvog i drugog oficira postavlјeni su poručnik bojnog broda druge klase Bruno Šegvić i poručnik fregate Sulejman Šehović. Novi komandant je nad kartom Dunava bdeo, znao je da najveća opasnost brodu preti iz vazduha.
Nakon dvomesečnog boravka u Beogradu monitor je otplovio ka severu- uzvodno za Novi Sad, a potom se, početkom marta meseca 1941. godine po završenom krcanju namirnica, goriva i municije, uputio prema Erdutu na zadatak da obezbeđuje Bogojevski most. Iz Erduta ka Bezdanu isplovio je 27. marta i usidrio se na 1425. plovnom kilometru reke Dunav, u blizini carinskog pristana. Tada su izvršene poslednje pripreme za dovođenje broda u najviši stepen pripravnosti i spremnosti za borbu. Osećalo se da je rat neminovan, na to su ukazivale mnoge činjenice. Nemački remorkeri su užurbano izvlačili svoje šlepove prema granici. Bilo je jasno da je samo pitanje dana kada će stići ratni vihor i do „Drave”. Posada sačinjena od mornara iz svih krajeva Jugoslavije, u odgovorima na davno upućena pisma svojih bližnjih, delila je neminovnost pretnje neposredne ratne opasnosti ne bi li ih pripremili za teška nadolazeća vremena:
- Mili moji, nailaze teški dani i strepnja da se rat približava, svakim danom je veća i veća. Mislim da će se zaratit, predstoji nam teško vreme. Ponovo se na nas namerila velika sila…
- Dragi Saša, pokušavamo da ostanemo mirni, i da živimo u nadi… Ivanu se mnogo sviđaju duboke cipele, a stigao je paket od bake i deke – vunene čarape. Kad ih obuje onda su mu cipele taman. „Sad sam spreman za duboki sneg“, kaže, „kad se preselimo!“
Na ratnom zadatku
Drava je svojim dolaskom u Bezdan i patroliranjem omogućila zaštitu prema granici, kontrolisala je plovne objekte i objekte duž obale, jer su aktivnosti izviđačkih snaga neprijatelјa bile sve učestalije. To se naročito odnosilo na izuzetno pojačano neprijatelјsko izviđanje iz vazduha, zbog čega je monitor naprestano menjao svoju poziciju, a
u toku noći između 4. i 5. aprila naređeno je maskiranje broda i promena veza uz desnu obalu reke u gusti vrbak. Ova mera je postigla želјeni efekat, zbog uspešne kamuflaže, avioni nisu uspevali da primete i da utvrde poziciju broda.
- Mili moji, nekoliko dana pre mog dolaska Drava je dobila novog, neobičnog člana posade. Grupa mornara se vraćala sa veslanja i u rukavcu Dunava, primetili su u vodi psa. Cvileći bespomoćan, jedva je plivao. Spasili su ga, izvukli iz vode, i onako ubogog doneli na brod. Bio je slabašan, ali ne i preplašen. Zbog izgleda dadoše mu ime Šuga.
- Tata, radujem se što su tvoji mornari spasli kučence… kog zovu: Šuga! I ja bih voleo da imam jednog psa. Pa makar se zvao Šuga! Pravio bi mi društvo, kad mama ode da radi. Jel’ da, tata, kada dođeš kući prvo ćemo da se ošugavimo jednom – Šugicom?
Rat je počeo, postupite po naređenju
Šestog aprila u četiri časa ujutru, radio-telegrafista je primio otvoreni telegram: „Rat je počeo. Postupite po naređenju.” Komandant „Drave“ je naredio uzbunu i na zboru, saopštio posadi da se zemlјa nalazi u ratnom stanju i da im je zadatak: sprečavanje ulaska neprijatelјskih brodova u unutrašnje vode Kralјevine Jugoslavije, zaštita položenih minskih prepreka prema granici i pružanje artilјerijske podrške kopnenim snagama u zahvatu reke.
Dva sata po prijemu telegrama uočene su velike formacije neprijatelјskih aviona koji su leteli u pravcu Beograda. Hitno je poslat izveštaj Komandi Rečne flotile i primlјena potvrda o prijemu depeše. Kako su leteli na velikim visinama na avione nije otvarana vatra. Prva dejstva „Drave“ otpočela su oko devet časova, kada je neprijatelјski izviđački avion otvorio mitralјesku vatru, nakon čega su se intezivirali napadi iz vazduha u niskom letu. Komandant je primenio taktiku menjanja pozicije broda nakon svakog napada, što je činio izuzetno vešto, tako da su avioni sve češće ispalјivali rafale nasumice uz obalu. Umešnost i obučenost artilјeraca sa monitora brzo se pokazala, pogođeni avioni manevrisali su i povlačili se pred gustom i preciznom vatrom brodske artilјerije, što je bilo vidlјivo po crnom tragu koji su ostavlјali za sobom.
Drava se ne predaje
Brodski radio-telegrafista, 8.aprila u prepodnevnim satima, donosi primlјeni telegram u kabinu komandanta naslovlјen svim plovnim jedinica. Izdajničku depešu da se predaju okupacionim snagama, poslatu sa komandnog broda Rečne flotile „Cer“ potpisanu od strane komandanta Flotile kapetana bojnog broda Edgara Angelija, Berić je nakon čitanja zgužvao i naredio brodskom telegrafisti: Zadatak za četvrti brodski odred. Od ovog momenta naređujem, neprekidno emitovati otvorenu poruku sledeće sadržine: DRAVA SE NE PREDAJE!
Nedugo potom nastao je prekid veze broda sa Bazom Rečne flotile u Novom Sadu, veza nije mogla da se uspostavi ni sa Komandom Mornarice u Zemunu, što nije polјulјalo posadu Drave u nameri da nastavi sa odlučnim otporom. Tu odlučnost nisu pokelebale ni izdaja Hrvatske koja se 10. aprila proglasila državom, ni nepovolјne vesti sa svih frontova i masovna pojava petokolonaša, koji su navodili napade avijacije preko ručnih radio-stanica, javlјajući poziciju broda i kretanje kopnenih trupa. Uprkos svemu, Drava je sve svoje potencijale usmerila na izvršenje postavlјenih zadataka. Tako je brod prebaziran na levu obalu Dunava u Bezdanu, na carinsko pristanište, odakle je 11. aprila, tokom jutarnjih časova, pružao podršku za prebacivanje trupa iz Batine u Bezdan, obasipajući baražnom vatrom nalete aviona. Tom prilikom dva su uništena, a mnogi oštećeni napustili bojište. Nakon ovih okršaja Komandant i posada su se uverili da su avioni poletali sa nekog aerodroma u blizini granice.
Doneta je odluka o bombardovanju aerodroma kod Mohača i preduzete su neophodne pripremne radnje: poručnik bojnog broda druge klase Bruno Šegvić, prvi oficir, pažlјivo je izračunao elemente za artilјerijsko gađanje brodskog teškog topa i haubica na cilј- aerodrom kod Mohača. Postavlјen je izviđač na brdu iznad Batine pod komandom poručnika fregate Sulejmana Šehovića, brodskog artilјerijskog oficira, na uspostavlјenoj osmatračkoj stanici, sa koje je osmatrana reka do mađarske granice. Izviđaču je naređeno da vrši korekciju artilјerijske vatre. Nakon izvršenog proračuna oko 14 časova 11. aprila, monitor je zaplovio uz Dunav i otvorio artilјerijsku vatru. Ispalјeno je preko trideset plotuna, između 150-180 granata, a izviđač je svetlosnim signalima javlјao da granate pogađaju cilј.
Odsudna borba
Vesti sa radio-stanica bile su više nego tužne, neprijatelјske trupe napredovale su na svim frontovima, vojska je bila u rasulu. Nakon savetovanja sa svojim oficirima komandant Berić je doneo odluku, koju je saopštio postrojenoj posadi:
- …Ne znam šta nam donosi sutrašnji dan i da li ćemo uopšte ostati živi. Ja sam brod primio i neću ga predati neprijatelјu u ruke. Ko od vas hoće sa broda, može ići. Razrešavam ga zakletve.“
Naredba od 11. aprila o povlačenju brodova flotile ka Beogradu nije stigla do monitora „Drava“ ali je komandant Berić toga dana napisao u zapovesti za plovidbu:
- „Pod okrilјem mraka isploviti po mogućnosti za Novi Sad. U slučaju da je grad pao u ruke neprijatelјa, domoći se Fruške gore. Po iskrcavanju posade Dravu potpuno uništiti, da je neprijatelј ne bi koristio…“
U nizvodnoj plovidbi nemačka vrhovna komanda biva obaveštena od strane petokolonaša o zadržavanju broda kod Bogojevskog mosta, a jutro 12. aprila 1941. godine osvanulo je vedro i omogućilo im dobro izviđanje iz vazduha. Već oko sedam časova osmatrač u košu se oglasio:
- „Neprijatelјski avion po pramcu levo”, ukazajući na pravac iz kog se pojavio nemački izviđački avion, koji je leteo pravo prema monitoru.
Na Dravi je data uzbuna „Pazi vazduh”, a na glavni jarbol je raširena mornarička ratna zastava. Ubrzo su se pojavile četiri grupe od po tri aviona tipa „Štuka”, koji su kružili u širokom krugu iznad Drave, a zatim su jedan za drugim počeli da se obrušavaju na brod zasipajući ga mitralјeskim mecima i bombama.
- „Stiže drugi napad po boku desno sa manje visine“, navodio je mitralјesce artilјerijski oficir poručnik fregate Sulejman Šehović.
- „Šurda, tvoji su kad krenu da se vade iz obrušavanja, štepaj od krila prema motoru“, davao je komandant Berić poslednje instrukcije za gađanje svom najbolјem artilјercu podnaredniku Miroslavu Šurdiloviću na borbenoj stanici, na kupoli pramčanog topa.
- „E tako-tako, to se traži… sad kom opanci kom obojci…“, komentarisao je podnarednik Šurdilović kroz nišan svoga mitralјeza pred drugi napad štuka sa manje visine.
- „Mitralјesci, svi na desni bok, zaprečna vatra“, komandovao je prvi oficir Bruno Šegvić!
- „Sinovče takvog te volim! Neka se malo okupaju“, garav , znojav i ozaren Šurda lјubi svoj mitralјez posle pogađanja i survavanja štuka u plamenu.
- „Bravo Šurda, obaraš ih k’o na vašaru, prva i šesta završile u vodi, treća u plamenu pala na levu obalu“, potvrđivao je pogotke Šehović!
- „Svaka čast, Šurda. Ide novi nalet, Bruno pobrini se za ranjene. Šeki, zameni pomoćnika na Boforsu. Dopunite cevi municijom“, izdavao je nove komande komandant Berić.
Snažna artilјerijska vatra proredila je nalete aviona, ali pogibijom mnogih artilјeraca bivala je sve slabija. Usledili su pogoci bombi, ukupno šest: prvo u levi bok broda, pa redom prema pramcu i na kraju u krmeni deo, što je izazvalo prodor vode u unutrašnje prostorije i prostor pogonskih strojeva i onemogućilo pokretanje broda. Monitor je počeo krmenim delom da tone. Na svakom delu palube ležali su mrtvi i teško ranjeni članovi posade. Posada nije napuštala brod, već se povlačila prema još ne potoplјenom pramci, sve dok komandant monitora to nije naredio.
- „Bruno,Bruno“, dozivao je svog prvog oficira komandant, „poručniče bojnog broda Šegviću uništite šifre!“
- „Posado, naređujem NAPUŠTAJ BROD“, izrekao je poslednju naredbu – onu najtežu za pomorskog oficira poručnik bojnog broda prve klase Aleksandar Berić!
Kapetan tone sa svojim brodom
Nakon gotovo tridesetominutne bespoštedne borbe protiv eskadrile nemačkih štuka, tačno u osam časova 12. aprila 1941. godine napisano je poslednje slovo u brodskom dnevniku Kralјevskog broda „Drava“. Na 1287. plovnom kilometru reke Dunav, u blizini današnjeg mesta Čelarevo, braneći nebo nad otadžbinom i slobodu sa reke, pogođen desetinama avionskih bombi i nebrojenim mitralјeskim rafalima, potonuo je ratni rečni monitor Drava. Komandant broda je ostao veran datoj zakletvi i brodarskim zavetima do poslednjeg trenutka, postupio po nepisanom pomorskom pravilu da kapetan tone sa svojim brodom. Tim postupkom ostao je upamćen u istoriji ratovanja na rekama, plamteći kao svetionik vojničke časti u podvižničkoj borbi za slobodu otadžbine. Slavom ovenčana posada „Drave“ junačkim otporom ispisala je zlatnim slovima ratnu prošlost Rečne flotile, ostavivši u amanet budućim generacijama da obeležavaju i proslavlјaju slavom ovenčanu herojsku odbranu slobode i časti otadžbine sa reke.
Telo poginulog komandanta Berića pronađeno je nakon nekoliko dana i 90 kilometara nizvodno od potonuća broda, kod mesta Belegiš, gde su ga meštani krišom sahranili ne dozvolivši okupatoru da likuje nad poginulim junakom. Od 2015. godine na grobu Aleksandra Berića postavlјen je spomenik sa uklesanim epitafom, kao večni svedok i najveće priznanje njegovom herojstvu dato od strane njegovih preživelih saboraca:
„Gledamo prema Dravi, a na njoj stoji komandant i naša zastava koja vijori. Odlučio je da skonča sa svojim prkosnim brodom. Poslednje šta smo videli bilo je kako pozdravlјa ratnu zastavu. Bio je veliki, plemenit, hrabar, strog ali pošten i častan čovek, komandant i ratnik.“
Osvedočena hrabost u borbama na Dunavu
Tokom Aprilskog rata Drava je oborila 14 i onesposobila 16 neprijatelјskih aviona i dva patrolna broda. U poslednjem okršaju 12. aprila 1941. godine protiv neprijatelјske avijacije, poginulo je 60 članova posade i 16 ukrcanih vojnika i minera. Za pokazanu i osvedočenu hrabrost u borbama na Dunavu od 6. do 12. aprila 1941. godine Petar II Karađorđević, kralј Jugoslavije, posthumno je odlikovao Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima četvrtog reda por.bb I klase Aleksandra Berića, komandanta Kr. monitora Drava, por. bojnog broda II klase Bruna Šegvića (prvog oficira) i poručnika fregate Sulejmana Šehovića, II oficira.
Kralјevski brod „Drava“
Po okončanju Prvog svetskog rata 1918. godine četiri rečna monitora bivšeg austrougarskog carstva nastavlјaju službu u Rečnoj flotili novoformiranog vida vojske Mornarice. Kralјevski brodovi dobijaju imena po rekama novostvorenog kralјevstva. Rečni monitor „Drava“ zaplovio je na čast i slavu i pod zastavom Kralјevine Jugoslavije u novoj odbrambenoj ulozi i zaštiti rečnih obala i vodnih puteva.
Kralјevski brod „Drava“ izgrađen je 1913. godine u brodogradilištu Stabilimento Tecnico Trieste u Lincu. Nayvan je SMS ”Enns” imao je deplasman od 536 t, dužina mu je iznosila nešto preko 60 m, širina 10 m i imao je gaz od 1.3 m. Brod su pogonili dizel motori sa kojima je razvijao brzinu od 24 km/h. Paluba monitora bila je specijalno izrađena sa zakošnjenjem, koja je trebalo da zaštiti od udara avionskih bombi. Osnovni kalibar brodske artilјerije predstavlјalo je pet topova od 120 mm: dvocevni top na pramcu i tri haubice u kupolama na krmi. Pomoćno naoružanje čini su dva protivavionska topa 66 mm, škodin mitralјez od 20 mm i sedam mitralјeza Zbrojovka kalibra 7.9 mm. Brod je po punoj formaciji posluživala posada od 93 člana.
Filmsko-brodarska četa
Prva klapa igrano-dokumentarnog filma „Drava se ne predaje“ pala je 25. marta u stanu Aleksandre Berić unuke Aleksandra Berića simbolično, ali i zbog činjenice da radnja filma kreće da se odatle odvija hronološkim redom. Za poslednji dan snimanja planiran je 12. aprila u Čelarevu, na za to svetom mestu za pripadnike Rečne flotile, na dan osamdesete godišnjice obeležavanja pogibije heroja sa „Drave“.
Producenti filma Vojnofilmski centar „Zastava film“ i Društvo za animaciju, filmsku i video postprodukciju „Krater studio“ iz Beograda su dobili bezrezervnu podršku od Filmskog centra Srbije, krovnoj instituciji filmske umetnosti u Republici Srbiji. Sufinansiranju filma pridružili su se na prvom mestu Pokrajinska vlada Vojvodine, a zatim redom Grad Novi Sad, opštine Stara Pazova, Novi Bečej i Bačka Palanka.
Režija po scenariju poručnika fregate Dragana Spasojevića poverena je reditelјu prof. Nikoli Lorencinu. Glumačkom podelom uloga komandanta Berića pripala je mladom talentovanom glumcu Lazaru Đukiću, a glavnu žensku rolu supruge Vere igra filmska diva Marija Bergam. Od ostalih izdvajaju se bardovi domaće filmske i pozorišne scene Miodrag Krstović i Mihailo Laptošević i afirmisani i poznatiji javnosti glumci Aleksandar Trmčić, Danilo Milovanović, Nebojša Đorđević i Rade Ćosić. Dečaka Ivana igra sjajni petogodišnjak Sergej Tatić, veliki glumački potencijal i budućnost srpskog glumišta.
Mlada postavka glumaca posade broda „Drava“ postaće prepoznatlјiva i poznata filmskoj publici po ulogama u ovom filmskom ostvarenju – uvereni su svi do poslednjeg u pozamašnoj filmsko-brodarskoj četi. Autorski deo filmske ekipe i najodgovorniji za izradu filma su: Aleksandar Kalezić – direktor fotografije, pomoćnici reditelјa Dušan Popović i Marijana Đorđević, Ivana Todorović – direktor filma i posebno Bogdan Amidžić – supervizor vizuelnih efekata, koji je oživeo „Dravu“ i zahvalјujući timu na čijem je čelu projektovani 3D model realno plovi i brodi na filmskom platnu. Muziku za film potpisuje muzičar Antonije Pušić.
Obzirom da je film o ratnom brodu Rečne flotile Kralјevske mornarice producentski prvenac „Krater studija“ za izvršnog producenta angažovan je Aleksandar Papajić, filmski i televizijski stvaralac sa višedecenijskim iskustvom u oblasti sedme umetnosti, zahvalјujući kome je filmski život udahnut Dravi i u značajnoj meri postao igrani film.
