Nakon stupanja Otomanske imperije u Veliki rat (1. novembra 1914), Dunav je veliki strateški značaj kao veza sa Crnim Morem i Mediteranom. Zahvalјujući novonastaloj situaciji, načelnik britanske vojne misije u Grčkoj, kapetan fregate Hjubert Kardejl (Hubert Cardale, 1875–1940) je uspeo da ubedi britanski Admiralitet u neophodnost slanja određenih snaga u Beograd radi borbe sa austrougarskom rečnom flotilom. Na zasedanju Ratnog saveta (War Council) održanom 28. januara 1915, naime, doneta je odluka da se naruči izgradnja 12 monitora klase ”Insekt” (Insect class), koji bi u delovima bili transportovani do Soluna, potom, železnicom, prebačeni do Beograda i tamo skloplјeni.
Ernest Trubridž i Vinston Čerčil u Londonu pred Trubridžov odlazak u Srbiju. 
Kapetan fregate Hubert Cardale u uniformi počasnog pukovnika srpske vojske.
First Sea Lord, admiral John Fisher (1841-1920), obećao je da će već sutradan Admiralitetu naložiti da počne projektovanje monitora. Brodovi su vođeni pod šifrovanim nazivom large China gunboats; prema projektima, trebalo je da imaju deplasman od 645 tona, dužinu od 70 metara, minimalnu zaštitu (deblјina čeličnih ploča oko 6 mm) i dva topa od 6 inča (152 mm) bez kupola. Posadu bi činila 4 oficira i 48 mornara smeštenih na palubi pošto mala visina trupa nije pružala dovolјno prostora za kabine. No, ubrzo se pokazalo da Ratni savet ima druge planove; monitori su u suštini bili namenjeni operacijama u Mesopotamiji.
Jedan od zagovornika većeg britanskog angažovanja na Balkanskom frontu, prvi lord Admiraliteta, Winston Churchill (1874–1965), odlučio je da preduzme hitne mere, makar one bile i simbolične; 19. januara/1. februara 1915. doneo je odluku o osnivanju British Naval Mission in Serbia pod komandom kontraadmirala ErnestaTrubridža (Ernest Troubridge, 1862-1926).
Nakon propasti ideje o monitorima klase Insect, britanski poslanik u Srbiji Čarls Luis des Grac (Charles Louis des Graz, 1860–1940), vojni ataše George F. Phillips (1863–1921) i admiral Trubridž nekoliko puta su molili zapovednika Sredozemne flote na Malti da se u Beograd dopremi bar jedan torpedni čamac dužine 18 m i brzine od 18 čvorova. Konačno, u Valeti (Valletta) su odlučili da jednu nenaoružanu barkasu sa drvenim koritom adaptiraju u torpedni čamac i upute je u Srbiju.
Zastarela oklopna fregata HMS Egmont je od 1901. godine bila u funkciji ploveće baze (Egmont na vodi – Egmont afloat) stacionirane u Velikoj luci (Il-Port il-Kbir, Grand Harbour) La Valete. Tokom 1912, Egmont je odvučen u britansko brodogradilište Chatham a ulogu vojno-pomorske baze Mediteranske flote preuzela je tvrđava Fort Saint Angelo. Zbog očuvanja tradicije, tvrđava je klasifikovana kao ”Brod Nјegovog Veličanstva Egmont na kopnu” (HMS Egmont Ashore). Sa fregate ”Egmont na vodi” je 1912. godine skinuta parna stražarska barkasa (HM Picket Boat, Tender to HMS Egmont) koja je služila za vezu sa kopnom i predata na upotrebu novoj bazi ”Egmont na kopnu”. Početkom marta 1915, baza je ovaj zastareli parni čamac namenila kao pomoć misiji u Srbiji; u brodogradilištu Velike luke na njegovom pramcu je montiran trofuntovni brzometni top Hotchkiss 3-pdr 1.85″/40 QF Mark I a na bokovima – dva nadvodna torpedna aparata Dann’s Torpedo Dropping Gear (u vidu sohe sa kleštima) za torpeda 18″ (450 mm) Mark V.
Posada HMS Egmont afloat 1915 
For St. Angelo-HMS Egmont Ashore, 1915 
Tipična britanska parna stražarska barkasa 1914. godine
”Novi” torpedni čamac (dužine 13,6 m, sa maksimalnom brzinom od 12 do 16 čvorova) otpremlјen je u Solun. Kako bi barkasa na teretnom vagonu mogla da prolazi kroz tunele, u solunskoj luci je demontirano naoružanje i nadgradnja sa dimnjakom. U zoru 10 marta 1915, čamac je u tajnosti ukrcan na železničku platformu i upućen za Srbiju. ”Tajni tovar” je 21 marta stigao u Beograd i specijalno izgrađenim kolosekom prebačen u brodogradilište na Čukarici. Barkasa je u čukaričkom brodogradilištu ponovo montirana, dodatno naoružana jednim mitralјezom kalibra 7 mm sistema Maksim M1909 i, 29 marta, porinuta u Savu.
Torpedni čamac je zvanično nosio naziv ”H.M. Picket Boat, Tender to H.M.S. Egmont”. No, u istoriji je ostao zabeležen kao The Terror of the Danube.
Parni torpedni čamac HMS Picket Boat, Tender to HMS Egmont – torpedni čamac Terror of the Danube 
Nadvodni torpedni aparat – Dann’s Torpedo Dropping Gear (u vidu sohe sa kleštima,) sa torpedom 18″ Mark V.
”Teror Dunava” je na austrougarske trupe imao više psihološki nego stvarni učinak. Poručnik Ker je izveo nekoliko bezuspešnih akcija protiv monitora i najviše efekta je imao dejstvujući protiv pešadije i pionirskih odreda koji su uklanjali mine ili radili na pontonskim mostovima. Kao najveći uspeh zabeležena je akcija izvedena aprila 1915, koja je, u suštini, predstavlјala – neupeh izazvan zabunom.
Naime, da bi zavaralo srpsku ”flotilu” i artilјeriju, ali i izazvalo dejstvo srpskih topova i time otkrilo njihove pozicije, austrijsko Ministarstvo vojno je krajem februara 1915. godine u brodogradilištu Első Dunagőzhajózási Társaság u Budimpešti naručilo izgradnju lažnog monitora, tzv. ”broda-mamca” (Scheinmonitor, Köderschiff, Q Ship) – makete nalik na monitor SMS Maros. Maketa je izrađena od drveta i platna, bila je duga 50 m, sa gazom od 1,1 m, a opremlјena je sa dva lažna topa kalibra 150 mm i metalnim dimnjakom koji je ispuštao veštački proizveden dim.
Maketa je dovršena 7. aprila 1915. i za dva dana je pomoćnim vojnim parobrodom SMS Álmos došlepana Dunavom na poziciju 8. km udalјenu od Beograda. Austrijanci su pokušali da izazovu srpsku artilјeriju da dejstvuje po lažnom monitoru. Da bi situacija izgledala što uverlјivije, zaklonjen iza makete, monitor SMS Enns je iz topova kalibra 12 sm ispalio dva hica. No, srpska obaveštajna služba je od rezidenture u Rumuniji dobila informacije da se radi o lažnom brodu tako da artilјerija nije odgovarala na provokacije. Razočarani neuspehom, Austrijanci su u zoru 11. aprila, pomoćnom oklopnom topovnjačom SMS Linz, ”brod-mamac” otšlepali do Zemuna i ukotvili ga uz bolnički parobrod SMS Traisen. U noći 22. i 23. aprila, torpedni čamac poručnika Kera je drvenu maketu pogrešno identifikovao kao monitor SMS Körös i na njega ispalio dva torpeda. Kako je drvena konstrukcija imala daleko manji gaz od normalnih monitora, oba torpeda su prošla ispod makete; jedan je eksplodirao na obali dok se drugi zaglavio u mulјu. Straža na pravom monitoru Körös primetila je torpedni čamac i na njega otvorila vatru iz Škodinog topa 66 mm/L26. No, u panici, artilјerci nisu skinuli čep sa navlakom tako da je granata eksplodirala u cevi, raznevši oruđe. Zavarani dvema eksplozijama, Britanci su se u 2:20 časova vratili u Beograd, uvereni da su pogodili austrijski monitor. Nakon ove akcije, maketa je ležala u Zemunu sve do početka oktobarske ofanzive 1915 godine. Još jedna akcija britanske barkase protiv austrijskih monitora, izvedena 17. maja, takođe je prošla bez većeg uspeha. No, da li u nedostatku pravih informacija ili u propagandne svrhe, Saveznici su podržali verziju o potapanju Körös-a. Tako je 30. juna 1915. poručnik bojnog broda Čarls Ker za ”potapanje monitora Kereš” dekorisan britanskim Distinguished Service Order; 19. novembra 1915. – ordenom Karađođeve zvezde IV stepena; 18. marta 1916. – ordenom Belog orla IV stepena a 10. avgusta 1917. – francuskim Croix de Guerre. Konačno, 8. maja 1917, britanski Prize court doneo je Rešenje o dodeli novčane nagrade (Naval Prize Bounty Money) u visini od 514 funti sterlinga posadi H.M. Picket Boat, Tender to H. M.S. “Egmont,” for the destruction of the armed enemy monitor “Keresh”.
23. septembra /6. oktobra 1915. neprijatelј je započeo artilјerijsku pripremu za predstojeće forsiranje Save i Dunava. Do tada su Austrijanci u Zemunu sagradili još jednu drvenu maketu patrolnog čamca (Scheinpatrouillenboot), koja je samo tokom jedne noći, u operacijama od 6 do 9 oktobra primila oko 100 artilјerijskih pogodaka.
Poručnik Ker je 7. oktobra, oko 21:00 časova, pokušao da uništi parni torpedni čamac ali, usled jake artilјerisjke vatre, nije uspeo da priđe rečnoj obali. Srpski vojnici su 8. oktobra u 4:00 časova sa barkase skinuli mitralјez i, ubacivši ručne bombe u krmeni deo, potopili The Terror of the Danube.
