Austro-italijansko-francuski rat je započeo 29 aprila 1859 godine. Austrijsku komandu je brinnulo kretanje francuske armije iz Toskane ka donjem toku reke Po. Posebno opasnim po Austrijance je bilo revolucionarno previranje u pozadini, u oblasti Venecije. Izbijanje revolucije na ovim prostorima dovelo bi njihovu armiju na reci Minčo (Mincio) u veoma težak položaj. Osim toga, u junu 1859 francuska flota je vršila ozbiljne pripreme za dejstva na Jadranskom moru a ispred Venecije su već krstarili francuski ratni brodovi. U to vreme u Veneciji se nalazio austrijski admiralitet na čelu sa načelnikom luke i Arsenala. U cilju zaštite grada od napada sa mora, kao i za odbijanje eventualnog napada ustanika unutar samog grada, formirana je eskadra Spignon. Komandni punkt vice-kralja Lomabardo-Venecije, nadvojvode Ferdinanda Maksimilijana Jozefa (1832-1867), zapovednika austrijske flote, bio je na jahti sa parnim pogonom Fantasia. U ulozi druge linije odbrane unutar laguna, od Lida do Venecije, bili su raspoređeni parna fregata SMS Fürst Schwarzenberg, fregate sa elisama SMS Graf Radetzky, SMS Adria i SMS Donau kao i korveta sa elisama SMS Erzherzog Friedrich. Korveta SMS Dandolo bila je na vezu u neposrednoj blizini trga Svetog Marka. Prilaz luci Malamoko (Malamocco) bio je blokiran potopljenom korvetom SMS Leipzig. Sa doka je u vodu porinuto korito linijskog broda sa elisama Kaiser (bez parne mašine i naoružanja) i odvučeno do veza na ostrvu Spinjon (Spignon). Konačno, brigovi – lučki stražarski brodovi Hussar, Pilades, Montecuccoli, Pola i Triton, 12 topovskih šalupa, škune Saide, Artemisia i Arethusa, brodovi za odbranu laguna (Lagunen-Vertheigungs-Fahrzeugе) Mongibello, Fermo, Forte i Strelka, 12 peniša (Peniche, Frachtkahn), 4 topovske šalupe danskog tipa (Kanonen-Schaluppen dänischer Art) и 11 topovskih jola (dvojarbolnih jedrilica) raspoređeni su po kanalima radi odbrane vitalnih punktova. No, u slučaju abordažne borbe u lagunama i/ili borbenih dejstava u uskim kanalima, u bliskoj borbi u uslovima ograničenog prostora, nije bila moguća upotreba brodskih topova pa čak ni žlebljenih spredpunećih pušaka sistema Lorenz. Tako se pojavila potreba za kratkim streljačkim oružjem. U to vreme, austrijski mornari su bili naoružani abordažnim (palubnim) sabljama novog tipa M1858 (Enter oder Bordsäbel neuer Art) i abordažnim kopljima.
Austrijski Colt Navy 1851, proizveden u Londonu Austrijska abordažna sablja novog tipa M1858. Crtež austrijskog mornaričkog ‘’palubnog’’ revolvera. Autor kapetan Gibiš
Kapetan fregate Erik von Klint, zapovednik fregate Venus koji je privremeno komandovao parnom fregatom Fürst Schwarzenberg, 22 februara 1860 je od Admiraliteta iz Pule dobio predlog nove ”Uredbe o naoružanju ratne mornarice”. Klint je 7 jula po novoj uredbi izveo vežbu rukovanja pištoljem, sabljom i kopljem. Novinu je predstavljao mornarički pištolj, koji do tada nije postojao. U suštini, puškarska radionica Ignaca Justa (Ignatz Just) iz Ferlaha (Ferlach, Borovlje) krajem 1859 godine je Admiralitetu u Puli isporučila 500 glatkocevnih spredpunećih perkusionih pištolja kalibra 13,9 mm koji su na potkovu rukohvata imali alku za gajtan, na desnoj strani, suprotno od tabana – viljušku koja je omogućavala da se oružje zadene za opasač, te šipku (harbiju) na šarnirnoj vezi. Mornari su pištolj nosili zadenut za pojas na levom boku a gajtan se prebacivao preko desnog ramena. Ovo jednometno oružje je mornarici bilo isporučeno posle potpisivanja Vilafrankskog primirja (Vorfrieden von Villafranca, 11 juli 1859) tako da nisu ušli u naoružanje eskadre Spignon.
Detalji Kolta ser. Br. 33.388 Kutija za kapsle kolta M1851 austrijske mornarice Austrijski mornarički revolver London Colt Navy 1851, broj 33.388
Britanski revolveri sistema Colt M1851
No, iz naređenja Vrhovne komande mornarice (Marine-Ober-Commando) №2948 od 5 jula 1859, saznajemo da je od 496 ”palubnih revolvera (Bord Revolver) sistema Colt nabavljenih iz Engleske”, 400 bilo podeljeno mornarima na brodovima ekadre Spignon u vodama oko Venecije. Uz navedeno naređenje, kapetanima brodova bilo je dostavljeno i privremeno ”Uputstvo za rukovanje revolverima” №1243 (Vorschrift zum Laden des Revolvers) koje je izradio zamenik načelnika Drugog odeljenja (2 Abhteilung) II sekcije (II Section) Mornaričke vrhovne komande iz Trsta (Marine-Ober-Commando Triest), kapetan I ranga Gibiš Jakob (Gibisch, Jacob, Hptm. I. CI. des Marine-Zeugs-Corps). Na crtežu priloženom uz uputstvo bio je prikazan opšti izgled spredpunećeg perkusionog palubnog revolvera Colt Navy 1851 u kalibru .36 (Colt Revolving Belt Pistol of Naval Caliber). Revolver se nosio u kožnoj futroli o levom bedru a fišeklija (patrontaš) za 12 patrona bio je pričvršćen za pojas na desnom bedru. Specijalnu kružnu mesinganu kutiju za čuvanje i punjenje revolvera kapslama (Zündkapselbehälter kapaciteta 18 kapsli), mornari su nosili na gajtanu oko vrata. Papirni patroni su se uvijali u lučkom Arsenalu i po 12 ih je pakovano u kartonske omote. Patron je činilo 0,65 grama ”novog puščanog” dimnog (crnog) baruta, zrno i čep, umotani u specijalni papir ili olovnu foliju.
Tokom 1860 godine štampano je novo, zvanično ”Uputstvo za rukovanje mornaričkim revolverom”. U ovom dokumentu su bili priloženi crteži opšteg izgleda i podužnog preseka oružja. Iz crteža se jasno može zaključiti da je u pitanju Colt Navy M1851 druge modifikacije trećeg tipa. Pitanje vrste austrijskog mornaričkog revolvera britanskog porekla rešava još jedan dokument iz epohe. Admiralitet Pula je, naime, 5 decembra 1863 godine naredio da se izvedu poligonska ispitivanja ”engleskih” revolvera koji su se nalazili u mornaričkim magacinima. Ljudstvo Drugog mornaričkog školskog poligona je 9 decembra izvelo bojeva gađanja iz revolvera na strelištu iza vojne bolnice. Komisija Admiraliteta Venecija je 12 decembra 1863 pripremila tehnički izveštaj №.335 o rezultatima gađanja. Na tri revolvera sa serijskim brojevima 28302, 32359 i 33101 na zadnjem delu cevi su uočene naprsline. Direktor lokalne direkcije skaldišta (Local-Zeugs-Direction Venedig) major Franc Pihl (major im Marine-Zeugs-Corps Franz Pichl) izradio je i precizne crteže uočenih oštećenja. I – na crtežu svake cevi uočljiv je nadpis ”ADRESS: COL. COLT LONDON”. Na dobošima su utisnuti britanski žigovi konačne probe crnim barutom ”GP” (Gunmakers Proof) ispod krune i ”V” (View) ispod krune. Kruna iznad slova je predstavljala symbol ”Worshipful Company of Gunmakers of the City of London”.