Braća Rezin i Džejms-Džim Bouvi (James Bowie) su se 1818. godine preselili iz Kentakija u Lujzijanu. U surovoj sredini, gde su fizički obračuni bili stvar svakodnevice, prgavi i snažni Džim brzo je stekao poštovanje. Naime, u to vreme još nije postojalo kultno oružje Amerike – revolver, pa su se dueli rešavali – nožem. Džim se pokazao izuzetno vičnim u rukovanju hladnim čelikom; njegovoj široj popularnosti najviše je doprinelo ubistvo majora Norisa Rajta (1827) i pobeda nad trojicom protivnika kod Vidalia Sendbara, 1828. godine. „Žuta” štampa. tvorci avanturističkih romana i reklamni agenti gvožđarskih radnji. počeli su da stvaraju legendu o oružju „nepobedivog” Bouvija.
Legenda kaže da je prvi nož pogodan za borbu. lov i probijanje kroz čestar. izvesni Riz Ficpatrik iz Načeza iskovao za – Rezina Bouvija. Rezin je oružje poklonio Džimu koji je Ficpatrikov proizvod odmah „proslavio” u jednom duelu. Ovo je dalo ideju Rezinu da i sam počne da izrađuje noževe. Međutim, kada su prohtevi proslavljenog borca prevazišli Rezinove kreativne mogućnosti, Džim je lično dizajnirao drveni model noža i izradu protopipa poverio kovaču Džejmsu Bleku. Blek je, navodno, napravio vernu kopiju Džimovog uzorka ali je iskovao i sopstveni prototip – za koji se opredelio i sam Bouvi. Vešto koristeći Bouvijevo ime, Blek je razvio unosan posao; Bowie je brzo postao stvar prestiža i kultno oružje stanovnika Zapada.
Međutim, istina je bila nešto prozaičnija. Prvih decenija 19. veka u Americi je bila najpopularnija otežana verzija mediteranskog noža 17. i 18. veka – puntille („mediteranski” bouvi). Rezin je po sličnom uzoru iskovao oružje sa sečivom dugim 230 i širokim 60 mm, kome je jedino dodao inače atipičnu nakrsnicu (tzv. ,,Rezin” ili „Searies” bouvi). Međutim, 1830. godine u SAD se iskrcao Viljem Stenton sa zavežljajem sečiva britanske firme „George Wostenholm & Sons” iz Šefilda. Britanska sečiva stekla su neverovatnu popularnost i poslužila kao osnova za oružje koje će ostati ulamćeno kao „pravi” („engleski” i ,,Texas” i „Alamo”) Bowie.
Bowie Nož u video igri CS:GO
„Pukovnik” Džim Bouvi je poginuo 6. marta 1836. braneći od Meksikanaca utvrđenu franciskansku misiju Apamo. Herojska smrt još više će glorifikovati Bouvijevo oružje. Smatralo se da pravi džentlmen nije kompletno obučen ako za pojasom nema bar jedan bouvi. Ljudi od prestiža kupovapi su „Vosterholmove” noževe sa signaturama „IXL” („I EXCEL”) i „CALIFORNIA (ili ARCANSASS) TOOTHPICK” ili noževe Frederick Wama „B4ANY” („Before ANY”). Tokom Građanskog rata unionisti su nosili „Vosterholmove” bouvije sa natpisom „Death to Abolition” a slično oružje kupovali su i vojnici Konfederacije (uglavnom proizvod „Sook Brothers’-a). Neke južne države naručile su formacijske bouvije sa branikom u obliku slova „D” („Confederate” bouvi; Džordžija je 1862. godine nabavila 4909 ovakvih noževa). Međutim, na frontu se pokazalo da ogromna sečiva predstavljaju veću smetnju i teret nego korist, pa su se vojnici vraćali manjim i praktičnijim džepnim noževima.
Oko 1880. godine britanska sečiva će nestati sa američkog tržišta. Ovome su doprinele visoke uvozne takse, konkurencija jeftinijih, solingenskih noževa, ali i „patriotska” konstatacija da „domaći kovači proizvode sečiva dovoljno kvapitetna za prosečnog Amerikanca”. Tako bouvi postepeno gubi na kvapitetu i popularnosti. Njegovoj reinkarnaciji najviše će doprineti – filmska industrija. Ted Kočef je 1982. godine režirao kultni film „First Blood” u kome Silvestr Slaj Encio Stalone kao Džim Rambo nosi moderan borbeni nož – kreaciju Jimmy Lile-a. Međutim, Slaj je za film „Rambo III” kod prijatelja Gil Hibben-a naručio novo oružje, bliže tradicionalnom američkom duhu – znači, bouviju. Tako je Hajben dizajnirao famozni „Rambowie” (od Rambo+Bowie). Nakon uspeha trilogije o Rambu, Hajben je na komercijalno tržište izbacio 350 klasičnih „Rambovija” i 100 luksuznih primeraka sa damasciranim sečivima. Lynn Tomphson iz čuvenog „Cold Steel-a, 1986. godine se toliko oduševio oružjem Pola Hogana u filmu „Crocodile Dundee”, da je odmah kreirao možda najpopularniji „neo-bouvi” – „Trail Master”. Bio je to početak nove pomame za bouvijima, kojoj nisu odoleli ni Viljem Bo Randal, Čarls Bak, ali ni domaci proizvođači.