Ruski ratnik budućnosti

Od Ratnika do Centuriona

U našim i svetskim medijima nekoliko nedelja unazad pomalo senzacionalistički se pisalo o ”novoj” ruskoj egzoskeletnoj opremi treće generacije u okviru programa ”Ratnik” – ”Ratnik 3”.

U suštini, radi se samo o unapređenju starih programa ”Vojnik budućnosti” (Солдат будущего, u NATO i američkoj vojsci Future Soldier), odnosno,  ”Vojnik za XXI vek” (Боец XXI века).

Poznato je da je američka armija još 1989. godine pokrenula program Land Warrior. Razvoj je nastavljen preko programa Future Force Warrior (u oviru Future Combat Systems, FCS), Soldier Integrated Protective Ensemble (SIPE), da bi admiral Vilijam Mekraven (William Harry McRaven) ispred Komande za specijalne operacije (United States Special Operations Command), u maju 2013, najavio primenu novog koncepta “Talos” u Afganistanu.TALOS”, iako (namerno) na prvi pogled asocira na bronzanog čoveka – čuvara Krita (Tálōs) iz grške mitologije, u suštini je skraćenica od Tactical Assault Light Operator Suit (taktičko jurišno lako operativno odelo), zasnovano na robotičkom egzoskeletu (od grčkog  éxō – spoljašnji i  skeletós – skelet, kostur). Zanimljivo je da je u februaru 2019. godine najavljeno da koncept “Talos” prema prvobitnoj zamisli nije izvodljiv. 

USSOC Talos
TALOS

Istovremeno, u Rusiji se još 2011. godine pojavio eksperimentalni vojni komplet opreme “Ratnik-1” glavnog konstruktora Vladimira Nikolajeviča Lepina (Владимир Николаевич Лепин), koji se u suštini zasnivao na “Osnovnom kompletu individualne opreme Barmica” (Базовый комплект индивидуальной экипировки -БКИЭ Бармица – verižni ili kožni, ojačani dodatak srednjovekovnom šlemu za zaštitu glave, vrata i ramena), razvijanom od 1999. godine. Ruski “vojnik budućnosti” je, naime, prvi put predstavljen na međunarodnom avio-kosmičkom salonu “Maks-2011”. Na podmoskovskom poligonu Klimovsk je 3. oktobra 2012. godine “Centralni naučno-istraživački insitut precizne mehanike” (ЦНИИточмаш – Центральный научно-исследовательский институт точного машиностроения) tada premijeru Rusije Dmitriju Medvedevu predstavio usavršeni vojni komplet opreme “Ratnik-2”. Iste godine, komplet je testirala 27. posebna gardijska motorizovana streljačka brigada (27-я отдельная гвардейская мотострелковая Севастопольская Краснознамённая бригада), a u terenskim uslovima isproban je tokom vežbe “Kavkaz-2012”. Od februara 2014, “Ratnik” je testiran na podmoskovskom poligonu Alabino. Tada je Ministarstvo odbrane konstruktorima uputilo zahtev da se maksimalno skrati lepeza kalibara, odnosno, da se istim kalibrom može rešavati više taktičkih zadataka. Ovo je uticalo da “CNIItočmaš” odustane od koncepcije zasnovane na multikalibarskom oružju “Ratnika”.  Iste, 2014 godine, najavljeno je uvođenje u eksploraciju borbene opreme novog pokolenja, a na međunarodnoj manifestaciji  Eurosatory-2014, “Ratnik” je prvi put predstavljen i međunarodnoj javnosti. 

ratnik 3

Do 2015. godine Ministarstvu odbrane je isporučena 71.000 kompleta opreme “Ratnik 2”. To je omogućilo da se početkom 2015. u potpunosti opremi Treća posebna gardijska brigada specijalne namene (3obrSpN, specnaz) Glavne uprave Generalštaba (poznatijeg pod starim nazivom GRU) u Centralnom vojnom okrugu (štab u Jekaterinoburgu). U oktobru iste godine komplete su dobili marinci Tihookeanske flote, a u decembru – snajperisti 102. vojne baze u Jermeniji. No, bez obzira na započete isporuke, u toku je bila i razrada opreme sledećeg pokolenja koja bi, prema planovima, u serijsku proizvodnju ušla  2020-2030 godine. Na razradi “opreme sledećeg pokolenja” uključene su desetine ruskih firmi, među kojima su se, osim “CNIItočmaš”, isticali naučno-proizvodni zavodi “Specijalna tehnika i veza” i “Specijalni materijali”, “Insitut Ciklon”, “Zavod Jupiter”, “Čajkovski tekstil” i “Zavod preklopnih noževa SARO”. Tako je na izložbi Međunarodnog vojno-tehničkog foruma Armija, održanoj u Moskvi od 21. do 26. avgusta 2018, široj javnosti prikazan prototip “Ratnika 3”. Konstruktori su napomenuli da treća generacija, u suštini, predstavlja prelaz od “Ratnika” u četvrtu generaciju – “Sotnik” (Centurion, Сотник).

Prilikom projektovanja opreme nove generacije razmatraju se tri važne stavke: vitalne životne funkcije, robotizacija i novi materijali. “Sotnik” će takođe biti ojačan novim sredstvima individualne zaštite i imaće novu municiju.

Planirano je uvođenje mikro bespilotnih letelica u automatizovane sisteme upravljanja taktičkog nivoa. Slika kamere drona biće projektovana na vizir kacige ili zaštitnih naočara. Takođe će biti moguće projektovati komande upravljanja, mape terena i druge podatke na elektronske naočare.

Ratnik 3
Ratnik 3

U “Sotniku” je planirano korišćenje električno kontrolisanog materijala “kameleon” – razvoj holdinga “Ruselectronics”. Elektrohrom je u stanju da menja boju u zavisnosti od maskirane površine i njenog okruženja.

Još jedna novina je modul za procenu fizičkog stanja vojnika. Uz pomoć senzora, on u realnom vremenu registruje i prikuplja podatke o pulsu, disanju, otkucajima srca, pritisku borca. U slučaju gubitka borbene sposobnosti, podaci o stanju vojske i prirodi povrede ili povrede prenose se komandantu i sanitarnoj brigadi. Tako se povećava šansa za brzu prvu pomoć i spašavanje vojnika, a komanda može brzo nadoknaditi gubitak osoblja.

Najočekivaniji deo opreme “vojnik budućnosti” može biti pasivni egzoskelet. Već je testiran u stvarnim borbenim uslovima i dokazao je svoju efikasnost. Egzoskelet povećava fizičke sposobnosti vojnika, pruža zaštitu zglobova, kičme i može se prilagoditi visini i potpunosti za određenog vojnika.

ratnik

Egzoskelet, napravljen od laganih ugljeničnih vlakana, olakšava mišićno-skeletni sistem pri nošenju tereta teškog do 50 kg (rančevi, posebna oprema, oružje i municija) tokom dugih marševa ili tokom jurišnih operacija. Proizvod je mehanički uređaj zglobovi koji reprodukuje ljudske zglobove.

Pasivni egzoskelet, za razliku od aktivnih, nema napajanja, servo-motore, elektroniku ili razne senzore, što ga čini pouzdanijim, laganim (od 4 do 8 kg, u zavisnosti od konfiguracije), potpuno autonomnim i lakim za održavanje. Takav egzoskelet se može koristiti ne samo tokom bitke, već i pozadi – za održavanje i popravku opreme, građevinske i druge zadatke.

Ostaje, ipak, pitanje koliko je isplativ i funkcionalan borac sa egzoskeletom i silnom elektronskom opremom, sa sve bespilotnim letilicama u surovim pustinjskim, polarnim ili uslovima gustih šuma. Prvenstveno mislimo na logistiku; osim snabdevanja municijom i hranom, najveći problem predstavlja snabdevanje eletričnom energijom.

Humanoidni robot FEDOR

Branko Bogdanovic

Branko Bogdanović

Branko Bogdanović

autor za oruzjeonline.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.