Skorpion
Oko 1958 godine čehoslovačko Ministarstvo odbrane Čehoslovačke je od zavoda Zbrojovka iz Brna naručiko projektovanje i proizvodnju kompaktnih i efektivnih automatskih pištolja koji bi bili pogodni za opremanje oficira, podoficira i vojnika posebnih speijalnosti, posebno za posade tenkova i transportera. Zahtevu se pridružilo i Ministarstvo unutrašnjih poslova kome je bilo neophodno oružje za borbu u zatvorenim prostorima i na bliskim distancama. U Brnu je upravnik projektno-konstrukcionog biroa, Jiri Čermak (Jiří Čermák, 1926-2006), za glvnog konstrutora novog oružja odredio Miroslava Ribara (Miroslav Rybář, 1924–1970).
Prvi prototipovi pištolja završeni su 1959 godine. U suštini, ovi primerci, označeni kao Š-59, razrađeni su u Naučno-istračivačkom inženjerskom institutu (vývojový ústav Závodů všeobecného strojírenství, VVÚ ZVS) u Brnu. Š-59, koji je radio na principu slobdnog zatvarača, izgrađen je oko maloimpulsnog metka 7.65h17 mm sa malom energijom trzanja, pa su konstruktori odlučili da smanje masu zatvarača. No, ova odluka je dovela do porasta kadence od preko 1000 metaka/min. Isuviše visoka kadenca diktirala je primenu usporivača tempa. Jiri Čermak je želeo da iskoristi tehničko tešenje (ralentisseur de cadence) primenjeno na francuskom PM Šatelro (Chettellerault) M1924/29 (Le fusil-mitrailleur modèle 1924 M29). No inercioni usporivač Šatelro je radio u horizontalnoj ravni (u kundaku PM) te ga je trebalo preraditi da funkcioniše u vertikalnom položaju. Ribar se, konačno, odlučio za mehanički usporivač orginalne konstrukcije, smešten u rukohvatu.
Rešenje je uspelo i Ribar i Jiri Čermak su ga patentirali. Nakon opaljenja metka, naime, usled potiska barutnih gasova na dance čahure, zatvarač se kretao unazad, izbacivao praznu čahuru i udarao u polugu usporača na zadnjem delu sanduka. Poluga se pokretala na dole i predavala energiju udara tegu usporivača (klipu). Teg je počinjao svoje kretanje na dole, duž kanala nosača rukohvata, istovremeno sabijajući svoju oprugu. U tom trenutku zatvarač je dostizao krajnji zadnji položaj (nultu poziciju) i, pod dejstvom povratnih opruga, započinjao povratno kretanje unapred. No, posle pređenog puta od 6 mm, zub hvatača zatvarača zahvatao je zatvarač i zadržavao ga u pasivnom položaju.
Za to vreme, teg usporivača započinjao je kretanje kroz cilindrični protivteg veće mase. Kada bi dostigao krajnji donji položaj, teg, pod dejstvom sopstvene opruge, započinjao je povratno kretanje, ponovo zalazio u otvor protivtega i, usled sile trenja, gubio na brziini. U trenutku kada bi dostigao krajnji gornji položaj, teg je obrtao polugu usporivača i hvatač zatvarača, oslobađajući zatvarač iz pasivnog položaja. Pod dejstvom povratnih oruga, zatvarač je nastavljao svoj put, zahvatao sledeći metak, ubacivao ga u ležište i svojom masom zatvarao kanal cevi, nakon čega se vrši opaljenje.