Jurišna puška 5.56mm Heckler & Koch G36
Proizvodnja jurišne puške Hekler i Koh (Heckler & Koch, HK) G36 započeta je 1995, a uvedena je u naoružanje nemačke vojske (Bundeswehr) 1996. godine. Oružje je predstavljalo nemački pomak od sistema odloženog bravljenja putem rolnica ka klasičnom sistemu sa pozajmnicom barutnih gasova, kratkim trzanjem klipa (short-stroke) i rotirajućim zatvaračem sa 7 radijalnih bradavica.
Povod je bio prelazak sa kalibra 7,62×51mm na kalibar 5,56×45mm u okviru NATO standardizacije. Umesto unapređenja dotadašnjih modela, u Bundesveru je odlučeno da se pokrene razvoj potpuno novog oružja.
Puška se odlikovala odličnim balansom i ergonomijom a bila je prilagođena i levorukim strelcima. Mogla se sklopiti i rasklopiti bez posebnog alata, što je činilo lakom za održavanje.
U cilju smanjenja mase, konstruktori su sanduk, kundak i većinu delova izradili od poliamida 6.6. (heksametilendiamin i adipinska kiselina) ojačanog ugljeničnim vlaknima (CFRTP), a najvažniji delovi su ostali čelični. Standardni, odvojivi okvir kapaciteta 30 metaka takođe je bio izrađen od prozirnog polimera i pomoću spojnica se mogao bočno povezivati sa drugim okvirima (do 5). Pored kutijastog ovira, oružje je moglo koristiti i doboš kapaciteta 100 metaka (Beta C, C-Mag), koji se isporučivao na zahtev kupca. Cev za 6 žlebova (uvijanje udesno) i korakom od 178mm, izrađivala se metodom hladnog kovanja, sa tvdo hromiranim kanalom. Otvor za izbacivanje čaura nalazio se sa desne strane a zatvarao ga je zatvarač u svom prednjem položaju. Specijalni metalni deflektor štitio je levorukog strelca od udara čaure. Poluga za zapinjanje zatvarača nalazila se sa gornje strane sanduka i na vrhu je imala pokretnu, plastičnu ručicu, koja se mogla gurnuti u levu ili desnu stranu, zavisno od strelca. Sa gornje i donje strane oružja bile su integrisane šine za montažu dodatne taktičke opreme. Režim rada birao se pomeranjem obostranog regulatora paljbe, koji je imao položaje za rafalnu i jedinačnu vatru i kočenje oružja. Odliku svih modela G36 predstavljao je preklopni kundak, koji u sklopljenom položaju nije ometao rukovanje oružjem. Standardna verzija puške bila je opremljena osnovnim borbenim nišanskim uređajem (HKV) koji su činili kolimatorski (refleksni) i optički (snajperski, Zielfernrohr) sa kasnije dodatim laserskim svetlosnim modulo LLM01.
Sisteme G36 je nabavilo 30 zemalja a posebnu popularnost su stekli kod jedinica specijalne namene i policijskih snaga kao što su britanski SAS (Special Air Service) severnoirski Armed Response Units (ARU), američki United States Capitol Police (USCP, Washington, D.C.) ili policija Baltimora (Baltimore Police Department, BPD).
U naoružanje Vojska Srbije je još 2009. godine uveden određen kontigent sistema G36, odnosno, od koncerna Heckler & Koch nabavljen je izvestan broj jurišnih pušaka. U januaru 2010, u organizaciji Sektora za specijalne programe beogradskog preduzeća ”Jugohemija”, sedmorica pripadnika Brigade imala su obuku sa bojevim gađanjem u Oberndorfu. Tako je Protivteroristički bataljon Specijalne brigade ”Sokolovi” primio na rukovanje G36C (C=Compact; često se pogrešno nazivaju i ”Commando”, prema američkom CAR.-15) a pripadnici 63. padobranskog bataljona Specijalne brigade – modele HK G36 KV (G36 KE, eksportna verzija karabina G36K sa nišanskm uređajima sličnim onima na G36V) a nabavljene sui puške HK416.
Stradanje 3. padobranske čete u Avganistanu
Kritike upućene na račun jurišne puške HK G36 počele su da pristižu nakon testova u realnim borbenim situacijama u Avganistanu.
Vojno prisustvo Bundesvera u Avganistanu prvi put je zabeleženo još u decembru 2001. godine. Od sredine 2006, Nemačka je primila odgovornost za operacije u severnom regionu Afganistana (Area of Responsibility Regional Command North – AOR RC North). Od februara 2010, 373. padobranski bataljon (Fallschirmjägerbataillon 373) 31. vazdušno-desantne brigade ”Oldenburg” (Luftlandebrigade 31 “Oldenburg”) iz Zedorfa (Seedorf), uključen je u ”Snage za podršku međunarodnoj bezbednosti 22” (International Security Assistance Force, ISAF 22) u severnom regionu Avganistana.
Na Veliki petak, 2. aprila 2010. godine, patrola sastavljena od 32 nemačka vojnika 3. čete 373. padobranskog bataljona (3.Kompanie, FschJgBtl.373) dobila je zadatak da izvrši inženjerijsko osmatranje putne trase u provinciji Kunduz (Kunduz). Osnovni cilj je bio otkrivanje i neutralisanje improvizovanih eksplozivnih naprava (improvised explosive device, IED) koje su postavili Talibani.
U 13,04 časova po lokalnom vremenu patrolu je u zoni sela Isakel (Isa Khel) napala grupa od 30 do 40 Talibana, otvorivši po koloni vatru iz streljačkog oružja i ručnih bacača RPG. Selo se nalazilo svega 6 km zapadno od nemačke baze ISAF provincijske grupe za rekonstrukciju Kunduz (ISAF Provincial Reconstruction Team, PRT Kunduz). Međutim, prostor na kome je izvršen napad, kao i kompletan okrug Čahar dara (Chahar Darreh), nisu u potpunosti kontrolisale ni snage ISAF ni avganistanske snage bezbednosti, odnosno, Čahar dara je smatran najopasnijim od svih šest okruga provincije Kunduz.
U razmeni vatre, tri vojnika su ranjena, od toga – dvojica teško. Komandir patrole odmah je obavetio bazu u Kunduzu i zatražio pomoć. Iz baze su upućena dva helikoptera Sikorski UH-60 ”Crni jastreb” (Sikorsky UH-60 Black Hawk); jedna letilica, u kojoj su se nalazili bolničari, dobila je zadatak da evakuiše ranjenike a druga – da patroli pruži vatrenu podršku. No, helikopteri su se već u 14,40 vratili u bazu neobavljenog zadatka. U cilju razjašnjenja situacije na terenu, upućene su bespilotne letilice (UAV) KZO (Kleinflugzeug für Zielortung) i LUNA (Luftgestützte unbemannte Nahaufklärungsausstattung). Više od sat i po nakon početka sukoba, u 14,50 časova, jedno patrolno oklopno vozilo ”Dingo” (Dingo Allschutz-Transport-Fahrzeug, ATF), u pokušaju da se izvuče iz vatre, naletelo je na IED. Dva vojnika su poginula kada su pokušala da napuste ”Dingo”, četvorica su ozbiljno ranjena a samo vozilo je potpuno onesposobljeno (kasnije su ga Talibani zaplenili i spalili).
U 17 časova patroli je upućena ozbiljnija vazdušna podrška; avioni F-16 Fighting Falcon nekoliko puta su nadleteli Talibane u cilju psihološkog efekta ali nisu dejstvovali po ciljevima u strahu da ne pogode svoje saborce ili civile u naselju.
Situaciju je posebno otežao napad Talibana, izveden još u 15,35 časova, na jedan blok-haus Bundesvera koji se nalazio na putu između baze Kunduz i opkoljene patrole. U ovom napadu je učestvovalo 50 pobunjenika i ukazala se realna opasnost da patrola bude potpuno odsečena i uništena. Tridesetak minuta kasnije (u 16,40) napad na blok-haus je odbijen i tek tada je bilo moguće patroli uputiti pojačanje kopnenim putem; u 19,20 iz Kunduza je krenulo nekoliko BTR i BMP a minut kasnije, na putu su im se pridružila dva pikapa Ford Ranger (”Ranger Danger”, Light Tactical Vehicle, LTV, naoružan mitraljezom postavljenim na zaštitnoj šini) sa pripadnicima avganistanskih nacionalnih bezbednosnih snaga (Afghanistan National Security Forces, ANSF). Na nesreću, posada jednog borbenog vozila ”Marder” (Schützenpanzer Marder) pomislila je da se radi o neprijatelju pa je otvorila vatru po jednom od pikapa (Friendly Fire) i pobila sve vojnike u njemu!
Za to vreme, tačnije oko oko 19,21 čas, kod Isakela je ranjen još jedan padobranac. Konačno, oko 21,00, pojačanje se probilo do Isakela. Povratak sa preživelim padobrancima i ranjenicima do baze Kunduz trajao je sve do 23,36 časova.
U sukobu je ranjeno 8 vojnika, trojica su dobili posttraumatski stres (PTSR) a poginuli su stariji narednik Nils Bruns (Nils Bruns, 1975-2010), stariji kaplar Martin Kadir Agustnjak (Martin Kadir Augustyniak,1982-2010) i štabni razvodnik, mitraljezac Robert Hartert (Robert Hartert, 1985-2010).
Upravo u vreme ovog sukoba, u aprilu 2010, u poseti Avganistanu nalazilo se ministar odbrane Nemačke, Karl-Teodor Gutenberg (Karl-Theodor von und zu Guttenberg). Posle incidenta od 2. aprila, Gutenberg je prvi narušio dotadašnju tabu temu u Nemačkoj – izjavio je da se dešavanja u Avganistanu mogu nazvati pravim ratom.
Komentarišući gubitke kod Isakela, pukovnik Rajnhol Robe (Reinhold Robbe) – do maja 2010. opunomoćenik Bundesvera u Bundestagu – izjavio je da nemački vojnici nisu bili dobro obučeni za slučaj iznenadnog napada neprijatelja na ”Dingo” u pokretu, te da je neophodno dostaviti im borbene helikoptere i teže naoružanje (nedovoljna vatrena moć mitraljeza 7.62 i 12.7mm i automatskog bacača granata 40mm HK GMV kojima je opremljen ”Dingo”). Njegov naslednik, Helmut Kenighaus (Hellmut Georg Richard Königshaus), zatražio je da se u Avganistan pošalju tenkovi ”Leopard 2” (Kampfpanzer Leopard 2). Kenighaus je, naime, smatrao da ”Leopardi” pružaju odličnu zaštitu od mina i fugasa, te da tamošnji teren omogućava upotrebu tenkova za zaštitu nemačke vojne baze i aerodroma. Konačno, u cilju povećanja vatrene moći kontigenta Bundesvera, doneto je rešenje da se u Avganistan pošalju samohodne oklopne haubice 155-mm/L52 PzH 2000 (Panzerhaubitze 2000), dodatni broj oklopnih vozila i 50 američkih borbenih helikoptera. No, u to vreme se još uvek ćutalo o navodnim nedostacima jurišnih pušaka HK G3, interno ”okrivljenih” za gubitke 3. padobranske čete.
U suštini, tokom desetočasovne borbe 3. čete 373. padobranskog bataljona, nemački vojnici su iz oružja HK G3 ispalili 28.000 hitaca. Na snimcima kamera sa šlemova (tactical helmet action cam) jasno se uočavalo da su se puške tokom vatre pregrevale i jednostavno otkazivale! Tako su padobranci bili primorani da sačekaju da se oružje ohladi kako bi nastavili dalje dejstvo! No, ovo od strane vojske nije rezultiralo nikakvim primedbama ili protestima, kao da se radilo o slučajevima koji ne zaslužuju službenu reakciju. Šta više, Kenighaus se izjasnio protiv posebnog parlamentarnog ispitivanja katastrofalnih rezulata sukoba od 2. aprila. Prema njegovim rečima, ovim slučajem su se već bavile odgovarajuže instance Bundesvera i nije ga trebalo dizati na politički nivo.
Početak afere
Tek 17 meseci nakon sukoba kod Isakela, 2. decembra 2011, Savezna kancelarija za odbrambene tehnologije i nabavke opreme (Bundesamt für Wehrtechnik und Beschaffung, BWB) uputila je Ministarstvu odbrane tajne rezultate ispitvanja pušaka HK G6 sprovedenih od strane Jedinice 420 za ocevljeno oružje i municiju Tehničkog centra 91 Bundsvera za oružje i municiju iz Mepena (Wehrtechnische Dienststelle für Waffen und Munition 91, WTD 91,Meppen, Geschäftsbereich-420, GF-420, Rohrwaffensysteme und Munition) i Centra za kontrolu kvaliteta iz Oberndorfa (Güteprüfstelle,GPS Oberndorf). Kopije rezultata dostavljene su Odseku municija – ručno vatreno oružje – simulatori Uprave službe logistike Bundesvera (Logistikamt der Bundeswehr, Abteilung Rüstung/Nutzung I B 1, LogABw RüNu I B 1, Munition-Handfeuerwaffen-Simulatoren), Konstruktorskoj grupi za projektovanje artiljerijskih, pešadijskih i pionirskih sistema K6.2 (Projektgruppe Artillerie-, Infanterie- und Pioniersysteme,BWB K6.2) i Otseku za materijalno-tehničko snabdevanje T3.2 (Serviceabteilung Wirtschaftlich-Technischer Service, Team 3.2, BWB T3.2).
U izveštaju je navedeno da je prilikom ispaljivanja 90 metaka (3 okvira, rastojanje do cilja 100m) rafalnom i brzom poluautomatskom vatrom, prečnik rasturanja pogodaka izneo 50 do 60 cm.
Saglasno rezultatima, Savezna kancelarija je upozorila Federalno odeljenje (Bundesamt) da oružje podvrgnuto ispitivanju na ispaljivanje 90 metaka rafalnom vatrom naglo gubi na preciznosti te da puška HK G36 ima ozbiljne tehničke nedostatke. Čak se postavilo pitanje da li vojnik naoružan G36 koja se pregreva tokom dejstva uopšte može učestvovati u vatrenim sukobima. Ovaj izveštaj je zaveden kao ”kontrolisana otvorena informacija” (osetljiva ali neklasifikovana kao tajna).
Bundesamt je odmah naložio novo, podrobnije testiranje HK G36, koje je trebalo da se tretira kao ”najviši prioritet”.
Od 17. do 19. januara 2012. Jedinica 420 za ocevljeno oružje i municiju Tehničkog centra 91 i stariji tehnički savetnik Bundesvera (Technischer Regierungsamtsrat) Listl su na poligonu trenažnog centra Vildfleken 90595 (Wildflecken Trainings Area, WTA 90595) sproveli nova ispitivanja funkcionalnosti (Beschussversuche) 9 pušaka G36 pri zagrevanju cevi tokom intenzivnijeg dejstva. Program ispitivanja pod nazivom ”Ispitivanje oštećenja oružja 5615 BA” (Untersuchung beanstandeter Infanteriewaffen 5615 ВА) bio je razrađen na osnovu programa prijema britanskih jurišnih pušaka SA80 (”Battle-Field-Rhythmus” – ispaljivanje 150 metaka, odnosno, 5 kutijastih okvira kapaciteta 30 metaka).
Jedinica 420 i savetnik Listl su 7 februara 2012. dostavili Bundesamtu ”Privremene rezultate (poligonskih ispitivanja pušaka) G36 – ‘vojnik budućnosti” (Zwischenergebnisse G36 IdZ -G36 Infanterist der Zukunft)”. Prema dobijenim rezulaltima, ”kod pušaka 7.62mm G3A2 IdZ (model sa fiksnim polimerskim kundakom i diopterskim nišanima – ‘vojnik budućnosti’) i G36KA1 IdZ (modernizovana i skraćena varijanta G36 – ‘vojnik budućnosti’) pri neprekidnom, rafalnom ispaljivanju 150 metaka 5,56х45 mm DM11 dolazi do pregrevanja koje utiče na preciznost oružja; na rastojanju od 100m rasturanje po vertikalnom i horizontalnom pravcu dostizalo je oko 40cm. To je, praktično, značilo da je povećanje prečnika rasturanja pogodaka D90 (D90-Streukreisdurchmesser) iznosilo i do 534 mm. Pad preciznosti usled zagrevanja cevi u istom ili sličnom stepenu zabeležen je kod svih ispitanih pušaka. Tokom duže borbe, preciznost na 300m opada na 1/3. Osim toga, povećava se opasnost zastoja i potpunog otkazivanja oružja”.
Otprilike u to vreme počeli su da pristižu i prvi izveštaji iz Avganistana u kojima su se vojnici žalili na pregevanje u oblasti obloge cevi prilikom produženih i aktivnih dejstava (rafalnim dejstvom od 150 i više metaka). Navodno, obloga se u ekstremnim uslovima, tokom povišenja temperature od 80 do 100°C, deformisala (gubila čvrstinu). Problem je bio u tome što se obloga izrađivala od polietilena (polyethylene, termoplastični polimer sastavljen od hidrokarbonskih lanaca; polietilen niske gustoće ima tačku topljenja već na 105°C) umesto od poliamida 6.6, koji se odlikovao visokim stepenom čvrstine, krutosti i žilavosti, tako da je bio otporan na uticaje spoljnjeg okruženja. Zbog ovih primedbi, sektor za naoružanje Ministarstva odbrane konstatovao je ”značajne nedostatke koji utiču na upotrebu (oružja u borbi)”. No, ove primedbe deluju čudno ako se zna da je, bar prema zvaničnim podacima proizvođača, cev ”slobodno plivajuća” ( free-floating barrel), odnosno, cev nije u kontaktu sa podkundakom i poklopcem; za sanduk je vezana spicijalnim zavrtnjem, koji se oslobađa uz pomoć odgoovarajućeg ključa.
Bez obzira na ove izveštaje, oficijelne nemačke vlasti nisu energičnije reagovale; samo je u aprilu 2012. Komanda vojnih operacija Nemačke u Avganistanu izdala vojnicima uputstvo o neophodnosti hlađenja pušaka. Prema ovoj direktivi, nakon dužeg dejstva, posebno automatskom vatrom (dugim rafalima), borac je morao da sačeka da se cev ohladi u tom stepenu da se bez opasnosti može dodirivati rukama. Ispunjavanjem ovog uslova, navodno, korisnik je izbegavao eventualne povrede (opekotine) i smanjenje efikasosti same puške G36. Komapanija ”Heckler & Koch” kategorčki je negirala da podkundak i gornja obloga utiču na funkcionalnost i preciznost oružja, okrivljujužći za pregrevanje limeni zaštitni umetak (deflektujući ”ekran”, sličan ruskom ”ekranu” 6P20 Sb. 9.3 АК-74), koji su vojnici Bundesvera, pred polazak u akciju, ubacivali neposredno iznad cevi. Osim toga, kompanija je navela da G36 i nije predviđen za dugotrajno, neprekidno rafalno dejstvo pošto Ministarstvo odbrane u projetknim zahtevima nije nije ni postavilo ovakav zahtev! ”Heckler & Koch” je otišao tako daleko da je čak osporio i stručnost eksperata koji su vršili testiranja oružja. Postavljeno je, naime, pitanje zašto pod istim uslovima nisu vršena uporedna testiranja sa puškama drugih proizvođača. Konačno, rukovodstvo fabrike je postavilo pitanje zašto su se navedeni nedostaci iskazali samo u laboratorijskim i mirnodopskim uslovima a Bundesver tokom 10 godina upotrebe G36 u Avganistanu nikada nije dostavio slične primedbe. Vlasnik ”Heckler & Koch”-a, Andreas Hešen (Andreas Heeschen) ovako je okarakterisao situaciju: ”Ako je samac za sebe kupio dvosedi kabriolet i vozio ga više godina, ne može nakon ženidbe i dobijanja četvoro dece da izjavi kako ima neodgovarajuća kola u koja ne može da stane cela porodica!” Kao dodatak odbrani svog proizvoda, kompanija je priložila i izjavu jednog veterana iz Avganistana da ”G36 nije puškomitraljez i kao takav nije ni zamišljen”, te da se za dugotrajno rafalno dejstvo nikako ne koristi jurišna puška već čitava lepeza puškomitraljeza kojom vojnici raspolažu”.
U svakom slučaju, programi ‘’Raport Majnc” (REPORT MAINZ) ”Jugozapadne” (Südwestrundfunk, SWR) i ”Bavarske radiodifuzije” (Bayerische Rundfunk, BR) – regionalnih telekompanija ”Udruženja javnih radioemitera Nemačke” (Arbeitsgemeinschaft der öffentlich-rechtlichen Rundfunkanstalten der Bundesrepublik Deutschland, ARD) – ekskluzivno su dobili tajni izveštaj (VS-Geheim) od 2. decembra 2011. i 6. decembra javnost obavestili da puška G36 ima ozbiljne tehničke nedostatke. Tako je započeta velika afera i stalni informacioni rat između Vlade i firme ”Heckler & Koch” sa jedne, te sredstava javnog informisanja sa druge strane.
Ministarstvo odbrane je odbilo da komentariše informaciju ‘’Raporta Majnc”, upućujući medije na ”Saveznu kanelariju za opremanje, informacione tehnologije i primenu sredstava Bundesvera” (Bundesamt für Ausrüstung, Informationstechnik und Nutzung der Bundeswehr, BAAINBw). BAAINBw je kratko odgovorio ‘’Raportu Majnc” da ”jurišna puška G36 u normalnim uslovima eksploatacije predstavlja funkcionalno i operativno oružje”. No, vojnik mora da izbegava brzi tempo vatre u dužem periodu zato što se puške pregrevaju i time gube na preciznosti.
U martu 2012. rukovodilac odeljka za vatreno oružje Bundesvera (Nutzungsleiter für Handwaffen der Bw) je sa proizvođačem (H&K) sproveo nezvanična ispitivanja pušaka G36 po programu ”srednji tempo vatre” (Einsatznaher Beschuss-Zyklus, EBZ, operativno-taktički scenario ”najgore situacije” kada vojnik u svakodnevnoj akciji iz puške G36 ispaljuje 150 hitaca tokom 20 minuta). Tokom testova paralelno je korišćeno 10 pušaka G36 proizvedenih od 1996 do 2008. godine. Za ispitivanja je korišćena nemačka municija 5,56×45 mm DM11, američka ”5.56 mm, Ball, M855” (5.56x45mm sa zrnom FN SS109) municija za puške/karabine М16/M4, britanska municija L2A1 (5.56x45mm, kopija FN SS109, u proizvodnji Radway Green) za puške SA80A2 i norveška municija NM 255 za puške HK416. Zanimjivo je da su dobijeni rezulati upoređivani sa rezultatima dobijenim tokom ispitivanja sovjetskog/ruskog automata 5,45mm AK-74! Ispitivanja su sprovedena prema uslovima sličnim onim iz 1993. godine, kada se Bundesver i opredelio za pušku HK50 (interna, fabrička oznaka za G36). Pri tome, korišćeni su normativi prema Uputsvu za ispitivanje i inspekciju AC 225 (NATO Manual of Proof and Inspection, AC 225) Armijske grupe za oružje NATO (NATO Army Armaments Group, NAAG LG/3-SG/ D/8) a u skladu sa NATO standardima 4172 (Standardization Agreement, STANAG 4172). Izvršena su elektronska merenja pritiska, brzine i vremena kretanja zrna 5.56mm duž kanala cevi (Electronic Pressure Velocity and Action Time, EPVAT). Ispitivanja cevi i zrna na rezistentnost, kao i merenja veličine pritisaka i brzine vršena su u tri različite tačke kanala cevi. Tokom ispitivanja, zrno se nije dezintegrisalo (raspadalo) niti je došlo do deformacije cevi. Nakon toga, iz 10 pušaka je sa rastojanja od 100m gađano u 39 “Man Standing Erect” (STANAG NАТО 4512) meta i na svim metama je zabeleženo 100% pogodaka. Isti rezultati su zabeleženii i sa distance od 200m. Tek na rastojanju od 300m, na 4 od 39 meta je zabeleženo 80%, 94,8%, 96,2% i 97,8% pogodaka. Ovde su eksperti ”H&K” primetili da treba uzeti u obzir različite taktičko-tehničke zahteve jer su puške odabrane za testiranje izrađivane i ispitivane u mirnodopskim uslovima a ne prema programu EBZ (vojne puške za mirnodopske uslove!?).