Ideja o ”univerzalnom vojniku” koji sve više prerasta u kiborga, danas je već uveliko ostvarena. Otkrivamo vam istoriju nastanka i tajne prvog robota.
Naravno, mehaničke igračke i mašine poznate su još iz Starog veka a procvat su doživele u doba Renesanse. No, pokretna, humanoidna mašina koja se može koristiti u humane, industrijske, svemirske ali i vojne svrhe, novijeg je datuma i svoje korene ima u naučno-fantastičnim romanima.
Ideja o konstrukciji prvog robota – androidne mašine, potekla je nakon premijere naučno-fantastišnog komada ”R.U.R”. Scenario za ovo delo, pod izvornim naslovom ”Rossumovi Univerzální Roboti – kolektivni drama o vstupni komedii a trech aktech” napisao je poznati češki pisac Karel Čapek (1890 1938) a publikovala ga je 1920. godine češka kuća ”Aventium”. Komad je premijerno izveden 25. januara 1921. godine u praškom Narodnom pozorištu. Iz komercijalnih razloga, naslov je 1923. preveden na engleski (Rossum’s Universal Robots).
Tako je Čapek prvi put uveo u upotrebu termin ”robot”, koji je zamenio starije pojmove ”automat” (automaton) i ”android”. Karel je u intervjuu češkom listu ”Lidové noviny” izjavio kako je autor termina u suštini njegov brat Rudolf Čapek. Češka reč ”robota” je, naime, označavala roba, radnika koji je pod prinudom radio za gospodara, dok je ”rozum” podrazumevao razum ili intelekt, tako da je naslov u slobodnom prevodu označavao ”Univerzalnog inteligentnog roba – androida”.
Za 20. septembar 1928. godine londonsko ”Društvo konstruktora modela” (Society of Model Engineers) je pripremalo otvaranje velike izložbe u ”Kraljevskoj vestminsterskoj palati hortikulture” (Royal Horticultural Hall, Greycoat Street). Na veliko razočaranje generalnog sekretara izložbe, Vojvoda od Jorka (budući kralj Džordž VI) je otkazao inače najavljeno prisustvo svečanom otvaranju. Ovo su iskoristili kapetan Viljem Ričards (William Henry Richards, 1868-1948) i aeronautički inženjer Alen Refel (Alan Herbert Reffell, 1895-1979); organizatorima su predložili da kao senzaciju na otvaranju, umesto vojvode, predstave svoju konstrukciju ”čoveka od lima” (man of tin) pod nazivom ”Erik” (Eric), zasnovanu na Čapekovom Rossum’s Universal Robots.
Konstruktori su za 6. meseci sklopili metalnu humanoidnu figuru mase 45. kg, koja je mogla da ”govori, pokreće ruke i glavu i ustane iz sedećeg položaja” (nije se mogao kretati). Robotom su upravljala dva operatera. Glas je prenošen pomoću radio-signala a Ričards je tvrdio da je za ovu inovaciju dobio Markonijevu licencu. Čovekolika figura je bila opremljena sa 11 elektromagneta i motorom od 12 volti, a elemente je povezivalo 4,5 kilometara žica, što je omogućavalo demonstraciju u trajanju od 4 minuta! Senzacionalistička štampa je tvrdila da ”Erik” deluje zastrašujuće ”zahvaljujući” očima u vidu sijalica sa crvenim zenicama i plavim varnicama od 35.000 volti koje su izbijale između oštrih zuba. Telo je bilo prekriveno poliranim aluminijumom, a na grudima je imao abrevijaturu R.U.R. (Rossum’s Universal Robots). Beogradska štampa je detaljno opisala ”Erika”, nazvanog ‘”mehaničkim čovekom”: ”To je jedna stvar od aluminijuma i ima sličnosti sa srednjovekovnim oklopnikom. Prva dužnost mu je bila da prigodnim govorom otvori izložbu mehaničkih modela u Londonu.
Taj aluminijumski čovek sedi, stoji, klanja se i drži govore. U mehanizmu njegova tela sakriven je električni motor, koji pokreće jedan točak. Iznad ovoga je nekoliko elektromagneta sa čeličnim perima. Za kraj ovih pera utvrđeni su kalemi s kablovima koji upravljaju polugama što pokreću ruke i glavu… Kad se u elektromagnete pusti energija, pera budu privučena magnetima koji podvuku krajeve kalema prema točku u kretanju. Kalemi se okreću omotavajući ili odmotavajući kabl i pokrećući na taj način glavu i noge. Kad se prekine struja kalem se odmakne od točka i ruka pada u normalni položaj. Da bi se čovek podigao sa stolice, poklonio publici ili seo, sakriven je drugi motor pod platformom na kojoj mu se nalaze noge. Ovaj pokreće točkove u kolenima…. Surevnjivo čuvana tajna pronalazača omogućava aluminijumskog čoveka da čuje pitanja i da daje odgovore čovečjim glasom. Ovaj automat još je dete pa zato ne može još da ide, ali pronalazači tvrde da će vrlo brzo i prohodati”. Bar prema ovom domaćem opisu, ‘’Erika’’ su pokretala dva elektromotora.
Nakon predstavljanja u Britaniji, konstruktori su sa robotom krenuli na turneju po SAD. U Njujorku, 1929, ”Erik” je promovisan kao ”Robot-čovek bez duše” (Eric the robot, the man without a soul) a New York Press ga je reklamirao kao ”idealnog čoveka” (the perfect man). No, tokom turneje po Americi, robot je zagonetno nestao. Istražujući ”biografiju” prvog robota, kustos Muzeja nauke (Science Museum), Ben Rasel (Ben Russell), zaključio je da niko ne zna šta se tačno dogodilo sa ”Erikom” i da je najverovatnije ili eksplodirao ili je rasturen i prodat u vidu rezervnih delova.
Tako je ”R.U.R” alias ”Erik” ostao zapamćen samo zahvaljujući pozorišnim, filmskim i TV ostvarenjima. Kompletno delo na engleski je, naime, preveo Pol Selver (Paul Selver, 1888- 1970) a za britansku scenu ga je 1923. priredio Najdžel Plajfajer (Nigel Ross Playfair, 1874-1934). U Ameici, komad je imao premijeru u njujorškom Gerik teatru (Garrick Theatre) 1922. godine. U predstavama je, između stalih, igrao i Spenser Trejsi (Spencer Tracy, 1900-1967). Sovjetski režiser Aleksandar Andrijevskij (Александр Николаевич Андриевский, 1899-1083) je 1935 godine po motivima romana Vladimira Vladka (Bладимир Николаевич Владко, 1901-1974) ”Gvozdeni bunt – idu roboti” (Железный бунт – Роботарі ідуть
) iz 1931, 1935 godine snimio film ”Smrt senzacije – Robot Džima Riplija” (Гибель сенсации-Робот Джима Рипль), koji se bazira na Čapekovom R.U.R. No, sovjetska cenzura je film odmah skinula sa programa. Britanski BBC televizijski servis počeo je sa radom 2. novembra 1936. a samo dve godine kasnije,11. februara 1938, prikazao je 45-minutni TV-film ”R.U.R” – znači, prvu TV ”science-fiction” TV emisiju.
Tokom 2016, londonski Muzej nauke je preko ”Kickstartera” pokrenuo kampanju radi rekonstrukcije ”Erika”. Zahvaljujući arhivskim materijalima i fotografijama objavljenim u ”Illustrated London News”, reprika je izrađena za stalnu postavku u muzeju a i predstavljena je na Izložbi robota 2017. godine.
