Bacači (ne)letalnih bombi

Tromblon Viven Bessière M1915, M15/1924 

Tokom Velikog rata, naročito nakon početka rovovskih borbi (posle bitke na Marni, 5. septembar-12. decembar 1914), javila se potreba dalјim i tačnijim bacanjem ručnih bombi. U armijama obe zaraćene strane javio se bezbroj rešenja kako tzv. puščanih bombi, tako i bacača ručnih bombi. Prema rečima Miodraga Vasića, upravnik Lafetarnice i Puškarnice kragujevačkog Vоjno-tehničkog zavoda, major Gojko Đurić, pokušao je (bez uspeha) da domaću ručnu bombu M1912 preradi u tromblonsku.

Originalni francuski tromblonski dodatak (tromblon V-B) (gore) i tromblon adaptiran za puške sistema Mannlicher u kragujevačkom Vojno-tehničkom Zavodu (dole).
Originalni francuski tromblonski dodatak (tromblon V-B) (gore) i tromblon adaptiran za puške sistema Mannlicher u kragujevačkom Vojno-tehničkom Zavodu (dole).

Osnovna ideja je, naime, bila da se RB lansiraju iz pušaka potiskom barutnih gasova ispalјenog metka sa ili bez zrna. Jedna od najeksploatasijannih konstrukcija tokom rata bila je francuska. Krajem 1915, naime, u francuskoj vojsci se kao najpraktičnije iskristalisalo rešenje kompleksa oružje-metak-granata u vidu puščanog tromblona i granate sa vremenskim upalјačem. Autori konstrukcije bili su industrijalac Žan Viven (Jean Viven) i civilni inženjer Gistav Besje (Calix-Gustave Bessière, 1881–1942) iz Vilfranš-de-Ruerga (Villefranche-de-Rouergue), po čijim inicijalima su granata – tromblon i nazvani V-B

Granata V-B (La grenade a fusil Viven – Bessières)

Granata V-B (La grenade a fusil Viven – Bessières)

Granata je imala cilindrično telo od livenog gvožđa (radi lakšeg rasprskavanja fragmentirano sa unutrašnje strane), sa polusveričnim završetkom i otvorom duž vertikalne ose sa umetkom u vidu mesingane cevčice. U telo bombe, vertikalno, između centralnog otvora i zida, bila je utisnuta mesingana cev – nosač upalјača. Upalјač je činio udarač, postavlјen pod uglom od 45° iznad gornjeg kraja centralnog otvora, inicijalna kapsla, usporačka smeša (vreme gorenja 7,5–8 s) i detonator. Dužina bombe bila je 64, prečnik – 50 mm, a ukupna masa – 475 grama. Pri tome, granata je bila napunjena sa 60 grama šedita u funkiciji eksplozivnog punjenja. Najveća prednost granate je bila ta što se mogla izbacivati pomoću bojevog metka, znači, bez zamene municije u magacinu puške. Bomba se, naime, ispalјivala iz specijalnog tromblonskog dodatka – čelične cevi, mase 1.500 g, koja je u gornjem delu imala prečnik identičan prečniku granate; tromblon se preko konusa sužavao u nastavak sa otvorom prečnika cevi puške. Donji deo tromblona – nastavak (sa prorezom za prolazak prednjeg nišana) navlačio se na cev, a u gornju komoru spuštala bomba.

Iz puške je ispalјivan standardni francuski bojevi metak 8×50R M1886 „D” sa 3 g. baruta BN3F. Zrno mase 12,8 g udaralo je u polugu udarača i odbacivalo je ulevo, pri čemu je igla udarača udarala u inicijalnu kapslu i palila usporačku smešu. Istovremeno, pritisak barutnih gasova iz cevi lansirao je granatu. Dalјina leta granate (pod uglom dejstva od 45°) iznosila je 185 m, pri čemu se računalo da prečnik ubojnog dejstva iznosi 70 m; u realnoj situaciji, on nije bio veći od 25 do 30 m. Kako je trzaj prilikom izbacivanja bio jak, granata se izbacivala sa kundakom puške oslonjenim o tle ili iz puške postavlјenje na specijalni držač. U principu, tromblon V-B je bio predviđen za korišćenje sa puške Lebel M1886/93 kao oružja sa dvodelnom, jačom konstrukcijom kundaka. No, kako je osnovno oružje francuske, a od 1916. godine i srpske vojske bio Bertje M1907/15, pravilom se preporučivalo da se bira oružje sa najkvalitetnijim kundacima, kod kojih se vlakna drveta pružaju što je moguće više ravnomerno, paralelno sa osom cevi.

Posle, rata, vojska Kralјevine SHS/Jugoslavije je koristila nasleđene tromblone V-B u originalnom stanju ili adaptirane za druge puške. Kragujevački VTZ je, naime, 1924. godine deo ovih tromblona prilagodio i austrijskim puškama 8 mm Mannlicher M88/90. U jugoslvoenskoj vojsci je pri korišćenju tromblona V-B na francuskim puškama M1886-93 i M1907-15 uslovlјavana upotreba municije M86„D” (Georges Raymond Desaleux, 1851-1937) sa barutom B.N.3.F (B-Boulanger, blanche, N-nouvelle, 3.F-pour exportation), a pri korišćenju na austrijskim i bugarskim zaplenjenim puškama Mannlicher M88/90 – municije M93 (zrno M88 sa čeličnom košulјicom, 2,75 g baruta M92 – rauchschwache Pulver). Eventualna primena francuskog metka sa nitroglicerinskim (amerikanskim) barutom ili starije austrijske municije sa manjim punjenjem i bakarisanom košulјicom, znatno je uticala na domet i preciznost bombe.

Gewehrgranatgerät 42 - nemački tromblonski dodatak za puške 7.9 mm sistema Mauzer Gew.98 i K98k

Gewehrgranatgerät 42 – nemački tromblonski dodatak za puške 7.9 mm sistema Mauzer Gew.98 i K98k

Tromblon M1960

Nakon završetka Drugog svetskog rata, Jugoslovenska Armija/Jugoslovenska narodna Armija (JA/JNA) u početnoj fazi formiranja nije pokazala interes za bacače ručnih bombi. Glavni razlog nezainteresovanosti bio je uzrokovan opredelјenjem za ručne bacače natkalibarskih mina. Ovde se savakako ogledao uticaj kako nemačkih panceršreka i pancerfausta, tako i sovjetskog opredelјenja za ručni protivtenkovski bacač granata RPG-2.Usmerenje na skuplјa, komlikovanija i nepraktičnija sredstva bilo je pomalo kontradiktorno ako se uzme u obzir da je usvojena doktrina da svaki vojnik mora biti osposoblјen za samostalnu borbu protiv oklopnih sredstava i utvrđenih vatrenih tačaka. Ručnim bacačima, bez obzira na njihovu efikasnost, svakako nije mogao biti opremlјen svaki borac.

Tromblon M1960 za puške 7.9 mm M48 i M48A; 2. tromblon za puške 7,62 mm M59/66 i M59/66A1; 3. tromblon za puške FAZ (M70)

Tromblon M1960 za puške 7.9 mm M48 i M48A; 2. tromblon za puške 7,62 mm M59/66 i M59/66A1; 3. tromblon za puške FAZ (M70)

S druge strane, armije novih blokova, NATO (North Atlantic Treaty Organization, osnovan 4. aprila 1949) i Varšavskog pakta (Договор о дружбе, сотрудничестве и взаимнной помощи, osnovan 14. maja 1955), nastavile su razvoj ovih sredstava, pogotovo što su bila osposoblјena i za lansiranje kumulativnih, protivoklopnih mina. Uzor većini konstruktora bio je nemački puščani uređaj za lansiranje granata (tromblonski dodatak) iz 1940. godine, (Gewehrgranatgerät,  GGG). ”GGG” je bio prenosni bacač granata koji se mogao postavljati na gotovo sve varijante pušaka 7.9 mm sistema Mauser 98. Uređaj, koji se često pogrešno naziva ”Gevehrgranatgerat 42” ili ”Gevehrgranatgerat 30”,  predstavljao je dodatak poznat među vojnicima kao ”čaša za gađanje” (Schießbecher) predstavljao je jednostavno i efikasno sredstvo za povećanje vatrene moći streljačkog voda. U periodu od 1942. do 1944. godine proizvedeno je oko 1,45 miliona ”GGG”. Zanimljivo je da su tokom rata  Japanci ovo nemačko rešenje kopirali i proizvodili ga pod nazivom ”ni shiki tekidanki”. Japancima su uzorke i tehnologiju (iz Bordoa u Yokohamu) dostavili pukovnik Paul Niemöller i major Walter Merkel, pripadnici nemačke Direkcije za ispitivanje oružja (Wa.Prüf.1).

Američki patentni list br. 2,315,753 od 6. aprila 1943. za konstrukciju puške za lansiranje RB Mils Stjuarta Langa (Stewart D. Long)

Američki patentni list br. 2,315,753 od 6. aprila 1943. za konstrukciju puške za lansiranje RB Mils Stjuarta Langa (Stewart D. Long)

”GGG” se sastojao od tromblonskog dodatka, nosača, nišana i ključa za stеzanje/otpuštanje. Ključ je služio za uvrtanje žlebljenog tromblonskog dodatka (Drallrohr) u nosač (Halter). Na zadnjem delu nosača nalazio se prorez (Aussparung) za prednji nišan puške i preklopna stega (Klemmbacken) sa ”leptir” zavrtnjem za fiksiranje uređala na usta puščane cevi. Tromblonski dodatak je imao žlebove u koji su ulazili ispusti na granati tako da je nakon opaljenja granata dobijala obrtni moment. Unutrašnji prečnik dodatka je iznosio 30 mm. Nišanski uređaj se pomoću stege slične onoj na samom ”GGG” montirao na pušku neposredno iza zadnjeg nišana a bio je gradiran za distance od 50 do 250 metara. No, ovaj tip nišana nije se mogao primenjivati za sve ”mauzerke”, na primer, na Gew. 33/40. Granata se izbacivala pomoću manevarskog metka sa zapertlovanom čahurom (Gewehr-Kartusche) ili drvenim zrnom (Gewehr-Treibpatrone). Komplet je imao masu od 1035 g, a nosio se u kožnoj ili platnenoj torbici.

M79 Grenade Launcher Primary function: Anti-personnel and light
Američki bacač granata 40mm Springfield Armory S-3/HM79

Slično rešenje u vidu puške sa prelamajućom, žleblјenom cevi, još 6. aprila 1943, patentirao je Stjuart Lang (Stewart D. Long, Pat. br. 2,315,753). No, puška je bila predviđena za lansiranje modifikovanih ručnih bombi tipa Mills (William Mills, 1856-1932, Mills Munitions Factory Birmingham), smeštenih u specijalnim kontejnerima sa pogonskom smešom i inicijalnom kapslom, koji je po spolјašnjem prečniku odgovarao kalibru oružja. Kao i kod nemačkog rešenja Gewehrgranatgerät, Langova cev je bila olučena kako bi lansiranoj granati dala obrtni moment.

No, posle rata, pojavio se i niz efikasnih kumulativnih natkalibarnih mina koje su se mogle lansirati sa puške, a među najvalitetnijim se izdvajao sistem Mecar-Energa.

Jednometne puške - bacači granata 37/38 mm: Federal Riot Gun proizvodnje Federal Laboratories ltd. Saltsburg, Pennsylvania (gore), Schermuly Riot Gun (William Schermuly, 1857-1929), proizvodnja Webley & Scott Ltd, Birmingham i Smith & Wesson Model 276, prizvodnja Smith & Wesson, Springfield, Massachusetts (dole)

Jednometne puške – bacači granata 37/38 mm: Federal Riot Gun proizvodnje Federal Laboratories ltd. Saltsburg, Pennsylvania (gore), Schermuly Riot Gun (William Schermuly, 1857-1929), proizvodnja Webley & Scott Ltd, Birmingham i Smith & Wesson Model 276, prizvodnja Smith & Wesson, Springfield, Massachusetts (dole)

Uprava pešadije JNA je u početnoj fazi razvoja puške M48 počela da razmatra mogućnost kopiranja ili usavršavanja zaplenjenih nemačkih puščanih bacača granata (tromblona, Gewehrgranatgerät). No, prilikom posete koncernu Fabrique Nationale radi pregovora o otkupu licence za poluautomatsku pušku SAFN M49, domaći stručnjaci su se upoznali sa tromblonskim dodatkom i minama firme Mecar(Petit-Rœulx-lez-Nivelles) M48 i M50, poznatim pod nazivom prvobitnog proizvođača – Energa (Anstalt für die Entwicklung von Erfindungen und Gewerblichen Anwendungen) iz Vaduca, Lihtenštajn (Vaduz,Liechtenstein). Uređaj je bio jednostavan za montažu na puškama kalibra 7,9 i 7,62 mm, mine su imale zadovolјavajuće dejstvo, a sistem je već bio usvojen u nekoliko armija NATO. Uprava pešadije se odmah opredelila za ovo rešenje i, radi ispitivanja i razvoja, otkupila određenu količinu originalnih tromblona Energa (b) za puške 7,9 mm (b od belgijski, inv. br. JNA 1022-1023-0279). Na osnovu ovih originala, ispred Vojno-tehničkog insituta a u pogonima kragujevačke Zastave, Todor Cvetić je razvio domaću konstrukciju pod oznakom M60 (inv. br. JNA 1022-1023-1136). Do kraja 1967. godine armiji je isporučeno 20.100 jedinica a u cilјu obuke vojnika u rukovanju, Sekretarijat za Narodnu Odbranu je odlukom Br. 1289 od 7. novembra 1968, izdao uputstvo Puška 7,9 mm M.48 sa tromblonom M. 60.

Bacač granata sa C-S gasom M81/85 (Launching CS Grenade LRB - M3) za AP 7.62mm, konstrukcija Institut bezbednosti i VTI Beograd, proizvod Zavodi Crvena Zastava Kragujevac
Bacač granata sa C-S gasom M81/85 (Launching CS Grenade LRB – M3) za AP 7.62mm, konstrukcija Institut bezbednosti i VTI Beograd, proizvod Zavodi Crvena Zastava Kragujevac

Tromblon (troblonski dodatak) M60 je ukupno, sa vezom, bio dug 260 mm, mase 620 grama. Samo telo, sa 8 radijalnih žlebova za zaptivanje barutnih gasova i sakuplјanja gareži –dužine 130 mm, imalo je spolјašnji prečnik 22 a unutrašnji – 16,5 mm. Čelo prednjeg kraja tela bilo je levkastog oblika radi usmeravanja udara barutnih gasova na celu površinu dna mine. Na telu je bila montirana prstenasta opruga koja je osiguravala položaj mine na tromblonu. Nišan je bio preklopni, sa 7 lukova, radijusa prilagođenog obliku tela mine. Bio je montiran na sredini tromblona, a u uspravnom (bojevom) položaju fiksirao se pomoću stožera, elastičnog utvrđivača i ležišta za kuglice. Leva strana nišana gradirana je za disatnce od 300, 270, 240, 210, 170, 140 i 100 m, a slovo „T” je ukazivalo da je namenjena za nišanjenje prilikom gađanja trenutnim i dimnim minama. Sa desne strane, namenjene nišanjenju prilikom dejstva kumulativnim minama („K”), nanesena je gradacija od 150, 125, 100, 75 i 50 metara. Nišan se za cev puške fiksirao pomoću preklopne stege sa leptir-zavrtnjem. Mina se lansirala specijalnim, tromblonskim metkom 7,9 mm. Grlić metka je bio zapertlovan (bez zrna) i zaliven parafinom, sa barutnim punjenjem i vatom u gornjem delu u čahuri. Transportovao se u specijalnom nosaču. Tromblon je bio predviđen za gađanje kumulativnim i trenutnim minama M60, dimnim i osvetlјavajućim minama M62, vežbovnim minama i vežbovnim tromblonskim trenutnim minama M66.

Koncepcija da svaki borac predstavlјa i lovca na tenkove, uticala je na Upravu pešadije da zatraži da se i poluautomatska puška 7.62 mm M59 prilagodi postavlјenim zahtevima. Da bi se korisniku pojednostavilo rukovanje oružjem u borbenim uslovima, tromblonski dodatak je rešen kao integralni deo poluautomatske puške. Ovo je uslovilo neke izmene osnovnog modela. Cev je produžena za 40 mm, što je omogućilo da se na nju, pomoću navojne veze i čivije, ugradi tromblonski dodatak cilindričnog oblika, prečnika 22 mm, sa prstenastim žlebovima i radijalnim, kružnim otvorima. Tromblonski dodatak činio je funkcionalnu celinu s cilindričnim delom postolјa prednjeg nišana. U novi sklop spadala je i prstenasta opruga tromblona, koja je utvrđivala minu. Na oružje je ugrađen integralni preklopni tromblonski nišan sa osovinom, utvrđivačem i oprugom. Tromblonski nišan je učvršćen na postolјe prednjeg nišana. Konstruisan je u vidu lukova prilagođenih krivini oboda mine, sa zarezima po sredini za nišanjenje. Na levoj vertikali nišana su uticnute cifre 110, 175, 240 i slovo „T” (trenutna); cifre označavaju udalјenost cilјa u metrima a slovo ukazuje da su rastojanja predviđena za gađanja trenutnim i dimnim minama. Desno je obeležena udalјenost od 50, 100 i 150 metara, a slovo „K” (kumulativna) ukazuje da se podela koristi tokom dejstva kumulativnim minama.

Iz istog razloga, konstruktori su još tokom razrade automatske puške M65 predvideli mogućnost postavlјanja tromblonskog dodatka na oružje Familije automatskog oružja Zastava (FAZ).

Nakon usvajanja automatske puške M70, u kompletu se nalazio tromblonski dodatak M64/70 dužine 140 mm, mase 210 g, sa 4 radijalna žleba, spolјnjeg prečnika 22 a unutrašnjeg – od 10 do 13,5 milimetara.

Nakon pojave nove generacije tromblonskih mina, sa takozvanim hvatačem projektila, prestala je potreba za korišćenjem posebnog tromblonskog metka, već se za ispalјivanje mogao upotrebiti standardni bojni metak. Time su se znatno pobolјšali aspekti taktičke upotrebe tromblonskih mina. No, pojava novih modela višenamenskih projektila kalibra 30-40 mm, u potpunosti će promeniti konstrukciju i način upotrebe ovih sredstava.

Bacači bombi 

U međuvremenu, u svetu je, upravo na idejama nemačkegranate Rheinmetall-Borsig AG niskog pritiska (Niederdruck System) iz 1944. (loše prevedene kao High-Low Pressure System)razvijena nova municija (bombe, granate) kalibra 40×46 mm i 40×53 mm, koja se mogla ispalјivati iz individualnog oružja. Amerikanci su među prvima iskoristili ovu ideju, razvivši jednometni bacač granata 40 mm Springfield Armory S-3/HM79 koji je uveden u naoružanje armije 15. decembra 1961 kao jednometni 40 mm bacač granata M79. Municija za ovo oružje je, u suštini, podsećala na rešenje Stjuarta Langa iz 1943. godine.

Isti urećaj je pobudio i interesovanje kako kod inostranih, tako i kod domaćih snaga javnog reda, naročito nakon razvoja neletalnih projektila i hemijskih bombi sa upalјačima baziranih na tzv. bezbednim upalјačima, prema anglo-saksonskoj terminologiji tipa bušon (bouchon). Radilo se o upalјaču sa ručicom i osiguračem, koji su telo udarača držali u zapetom položaju sve do renutka dok se osigurač ne bi izvadio i otpustila ručica. U tom trenutku, oslobođeni udarač bi usled sile spiralne opruge aktivirao inicijalnu kapslu. 

Ovaj sistem je bio poznat još pre Velikog rata. Belgijski kapetan Leon Rolan, stacioniran u Liježu (Leon Roland, 45, rue du Haut-Pre, Liege), uz podršku Albera Devandrea (Albert Dewandre, 1884-1964) konstruisao je rešenje pobolјšanja granata ili mina (Improvements in or relating to Grenades and Land Mines) na koje je,18. decembra 1913, dobio britanski patentni list No. 18.766. U suštini, radilo se o jednoj vrsti ručne bombe sa sigurnosnim upalјačem. No, Britanac Vilјem Mils (William Mills, 1856-1932), konstruktor i vlasnik fabrike Mills Munitions Factory Birmingham, 5. marta 1915. je u Londonu zaštitio svoje rešenje (ručnih) granata i sličnih uređaja (Grenade and other like apparatus);za istu konstrukciju je 4. aprila 1916 dobio američki patent 1.178.092, a 14. septembra 1919. i nemački (Einrichtung zum Lüften des Zeitzünders, Nr. 339.387). Tako su nastali Milsovi upalјači No.2 i No.3. Po ugledu na Milsovo rešenje, pariski mehaničar Lui Bilan (Louis Billant, 1874-1944) je konstuisao, uz Milsovo, jedno od najpoznatijih ratnih rešenja upanjača, allumeur automatique Billant modèle 1916B. Konačno, pariski inženjer Ferdinand Leblank (Ferdinand Lambert Leblanc, 46 Rue Lamartine, Paris) je 1917. konstruisao sigurnosni upalјač koji je odmah primenjen u Francuskoj. Leblank je 8. marta 1921. za svoje rešenje upalјača (Fuse-plug for Grenade) dobio američki patentni list No.1.272.034. Amerikanci su nakon ulaska u rat, po uzoru na sisteme Mils, Leblank i Bilan, započeli razradu svojih bezbednih upalјača (bušon, bouchon) Mk.I i Mk.II, zbog čudne asocijacije popularnih pod nazivom mišolovka (mousetrap). Nakon toga, u SAD je razvijeno više familija upalјača tipa bušon a isti sistem su usvojili i evropski proizvođači. Primera radi, u SSSR je usvojena ručna bomba F-1 sa upalјačem sistema Kovešnikova (ручная граната марки Ф-1 с запалом системы Ф. В. Ковешникова) – mešavina rešenja preuzetih sa britanskih granata Mils i francuskih F-1 Bilan. Nakon zamene upalјača Kovešnikova upalјačima UZRG i UZGRM, G-1 je uvedena u naoružanju armija Zajednica nezavisnih država.

U suštini, prvo oružje – pušku za ispaljivanje neletalnih projektila (gumenih metaka, sprejova) kalibra 37 i 38 mm – Federal Riot Gun (FRG), američka firma Federal Laboratories, Saltsburg,   Pennsylvania je još 1930 godine konstruisala za zatvorsku službu države Nјujork (New York Prison department). FRG je naširu popularnost stekla nakon što je isporučena britanskim snagama reda tokom sukoba u Severnoj Irskoj.

U posleratnoj FNRJ/SFRJ sve do druge polovine 20. veka nije bilo većeg obima narušavanja javnog reda tako da službe javne bezbednosti nisu iskazivale potrebu za posebnim anti-riot sredstvima.Tek nakon poznatih zbivanja 1968, ali i sa pojavom urbanog terorizma (slučajevi SQB, sukobi u urbanim sredinama, masovni javni neredi), za specijalno naoružanje interesovanje je pokazao kako Savezni Sekretarijat za unutrašnje poslove tako i specijalne vojne jedinice, poebno Vojna policija. Sekretarijat za unutrašnje poslove je još u drugoj polovini XX veka nabavio specijalne pištolјe i puške – bacače granata sa C-S gasom (suzavcem) za suzbijanje nereda kalibra 38 i 37 mm (Tear producing grenade launcher for 38 mm and 37 mm / 1.5inch anti-riot rifles). Konkretno, radilo se o oružju 1.5”/38 mm Webley-Schermuly (proizvodnja Webley & Scott Ltd, Birmingham),1,5” Smith & Wesson Model 276 (prizvodnja Smith & Wesson, Springfield, Massachusetts) i 37 mm Federal LBS (1,5” Cal. Federal Gas Riot Gun, US Federal Laboratories Inc. Pittsburgh, P.A, danas Mace Security International, Inc.). Vilјem Šermuli (William Schermuly, 1857–1929) je bio pomorac koji je konstruisao prve lansere signalnih raketa za slučaj havarije brodova. Nјegov pronalazak je naišao na višestruku primenu. Fabrika Schermuly je osnovana 1926u Čemu (Cheam) kraj Londonaa prodata je 1981, od kada nastavlјa rad kao Pains Wessex Fireworks Ltd. Službeno, vojno–policijsko oružje prema rešenjima Šermulija proizvodila je poznata britanska firma Webley & Scott Ltd, Birmingham.

Puške i pištolјi Webley-Schermuly  i Smith & Wesson služilisuza lansiranje LRB-M3 i CS granata sa C-S (suzavac, tear-gas, smesa ohlorobenzalmalononitrila i cijanokarbona) gasom.Tako je Komisija za tehničku opremu Službe Javne Bezbednosti Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove, prema Uredbi o naoružanju i opremi milicije, već 1968. godine štampala spisak oružja stanica milicije gde se navodi specijalno-gasno oružjepištolјi sa patronom punjenom suzavcem i bombe i ampule sa suzavcem. No, početkom devete decenije, zbog složene situacije u Autonomnoj Pokrajini Kosovu i Metohiji i velikih javnih nereda, iskazao se nedovolјan broj postojećeg oružja. Kako su jedinice  saveznog sekretarijata bile opremlјene (uglavnom) automatskim puškama M70A, ispostavlјen je zahtev za specialnim dodatkom za ovo oružje, pomoću kojeg bi i iz modela 7,62 mm FAZ mogle da se lansiraju specijalne granate. Tokom 1981. godine Institut bezbednosti, koji je tada bio u sastavu Službe državne bezbednosti SSUP, u saradnji saVTI je razradio bacač granata sa C-S gasom za AP 7,62 mm (Tear producing grenade launcher for 7,62 mm automatic rifle), čiju proizvodnju je osvojila kragujevačka Zastava. Bacač je služio za lansiranje LRB-M3 i granata sa C-S gasom iz AP M70A i drugog oružja iz familije FAZ (CS, tear gas grenades for automatic rifle M70A 7,62×39 mm). Yugopimport SDPR ga je kasnije plasirao na ino-tržištu kao Launching CS Grenade LRB – M3. Bacač se jednostavno navrtao na usta cevi i u njega postavlјala granata tako da je ručica upalјača zalazila u otvor na prednjem prstenu bacača. Nakon uklanjanja alke zadržača, bomba se lansirala specijalnim metkom bez zrna, za zapertlovanim grlićem. Pri tome, puška je bila u režimu jedinačne vatre a maksimalni domet granate je bio 180 metara. U suštini, radilo se o principu primenjivanom i prilikom dejstva tromblonskim dodatkom. Osim bacača granata iz oružja 7,62 mm, konstruisan je i lanser za granate LRB-M3 i LTZ-M1 sa C-S gasom (prečnik 60 mm, dužina 160 mm, masa 450 g) iz pušaka Webley-Schermuly, Smith & Wesson i Federal LBS kalibra 37 i 38 mm. Lanser je imao prečnik 67 mm, dužinu 210 mm, masu od 210 g, a maksimalni domet je iznosio do 120 metara. Granate su izbacivane pomoću specijalne municije 38 mm IP-38. 

Prvi automatski bacač “suzavca”

Branko Bogdanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.