Već je pisano o domaćoj modularnoj puški M17 koja je prvi put predstavlјena u Nikincima, 2017 godine. No oružje je do danas usavršeno u MAP M19 (MCS 19, Modular Combat System M19). Nakon najave o razvoju domaćih modularnih pušaka M17 i M19, u sredstvima informisanja se pojavio niz komentara, koji su, ne tako retko, upitni pa i negativni. Moguće je da uzrok ovakvim stavovima leži u nedostatku informacija i/ili nedovolјnoj stručnoj upućenosti autora. No, i u tom slučaju, teško je razumeti poređenje sa trendovima u razvoju strelјačkog naoružanja ekonomski i vojno najrazvijenijih zemalјa sveta.
Poznato je da se u vojsci Republike Srbije, što kao deo nasleđa, što uslovlјeno praćenjem savremenih trendova u svetu ali i pristupanjem Programu partnerstva za mir, nalazi strelјačko oružje izgrađeno oko municije 7,9x57mm, 7.62x39mm, 7.62x54mmR i 5.56x45mmNATO. Pojava modularne puške, koju prati i razvoj snajperskog oružja u kalibru 7.62x54mmR, predstavlјaju upravo korake ka unifikaciji i smanjenju broja kalibara ali da se pri tome ostave ”otvorena vrata” za konačno opredelјenje u zavisnosti od međunarodnih trendova. Pri tome, pobrojani tipovi municije, kao proizvod domaće namenske industrije, još dugo vremena će predstavlјati respektibilan eksportni potencijal.
Iskustva armije SAD sa promenom kalibra
Ideja da su se armije SAD ili Rusije opredelile za manji opseg kalibara je ograničeni pogled baziran samo na nominalnim nazivima municije. Naime, treba uzeti u obzir da je za svaki kalibar razrađeno bezbroj tipova zrna te da svaka formacija, vojna ili bezbednosna, ima oružje konstruktivno prilagođeno zadatim taktičkim zahtevima, sa mogućnošću izbora odgovarajuće municije. Vojska SAD još od 1945. godine ima više programa baziranih na iznalaženju ”optimalnog” metka za sve taktičke uslove. Poslednji od njih, ”Odelјensko oružje nove generacije” (NGSW), započet 2019. godine, trenutno se, navodno, nalazi u finalnoj fazi evaluacije. Isporuka prvih modela očekuje se u prvom kvartalu 2022, a prva formacija bi kompletno bila preoružana odabranim modelom početkom 2023. godine.
U suštini, radi se o zameni karabina M4/M4A1 i odelјenskog puškomitralјeza M249SAW kalibra 5.56mm oružjem izgrađenim oko novog tipa municije bolјih balističkih performansi i veće terminalne moći. Pri tome, zrno se i dalјe bazira na konstrukciji sa čeličnim vrhom primenjenim na 7.62mm M80A1 EPR i 5.56mm M855A1 EPR. Prema zaklјučcima donetim u septembru 2019, najviše šansi ima metak 6.8mm SPC (6.8×43mm) kompanije ”Tru Velositi ”, kod koga novinu predstavlјala čaura od kompozitnih materijala. Ista firma će raditi na razvoju adekvatnog oružja sa ”Dženeral Dajnamiks”, ”Bereta odbrambene tehnologije SAD”, ”AAI” i ”Zig Zauer”. No, još uvek je u igri i municija drugih proizvođača. ”Zig Zauer” konkuriše sa pomalo tradicionalnim metkom kod koga mesingana čaura ima dance od nerđajućeg čelika; ideja je da metak podnosi veće pritiske a da se istovremeno uštedi na njegovoj masi. ”Tekstron” uz municiju 6.8mm SPC radi i na takozvanom ”metku sa teleskopskom čahurom”; 6,8mm CT se sastoji od cilindričnog polimerskog ”kontejnera” sa specijalnom kapslom, koji u sebi sadrži barutno punjenje sa ”utoplјenim” zrnom. Ovim se znatno skraćuju dužina i masa municije ali se pred konstruktore puške nameću dodatni uslovi; prilagoditi okvire i ležište pravilnom cilindričnom obliku municije i sprečiti zagrevanje radnih delova pošto je pozNATO da povišena temperatura negativno utiče na plastiku. Ovde treba uzeti u obzir jedan bitan momenat o kome će još biti reči; nova municija, uklјučujući tu i ”Grendel”, ostvaruje znatno veće pritiske od dosadašnje, što pred konstruktore postavlјa zadatak da posebnu pažnju usmere na bezbednost i funkcionalnost oružja. U svakom slučaju, svaka firma je dužna da prema postavlјenim TTZ armiji dostavi po 96 primeraka oružja sa 845.000 metaka. I samo oružje još uvek nije u potpunosti definisano; razmatra se optimalna dužina cevi i sama konstrukcija.
Tako su se u ”trku” uklјučili i ”Mars Ink.”, Montana, sa ”Kobalt Kinetiks” iz Jute, sa predlogom svoje konstrukcije NGSW. Ovaj primer najbolјe ukazuje da ni jedna od najmoćnijih armija još uvek nije opredelјena za jedinstveni kalibar, tip municije i sistem oružja, ali i na put kojim su krenuli i naši konstruktori, razvijajući modularno strelјačko oružje. Ovde je bitan još jedan element; u SAD, koje raspolažu praktično neograničenim resursima, razvoj oružja se na konkursu poverava privatnim firmama što smanjuje rizik po budžet a pruža veću mogućnost izbora. Naša namenska industrija se još uvek bazira na državnim firmama čija je prednost u tome što imaju vekovnu tradiciju o odličan stručni kadar. Dalјe, upravo američko opredelјenje za metak 6,8mm SPC Remington, zbog sličnih karakteristika, ukazuje na opravdanost domaćeg opredelјenja za 6.5mm Grendel.
Metak 6.5mm Grendel
Kompatibilnost čaure 5.56x45mmNATO i 6,8x43mm PPC Kompatibilnost čaure 7.62x39mm i 6,5x39mm Grendel Bil Aleksander, konstruktor metka 6.5mm Grendel
Danas se u literaturi kao glavni konstruktor metka 6.5mm ”Grendel” navodi američki konstruktor britanskig porekla, Bil Aleksander. Aleksander je, navodno, metak sa zrnom većeg efektivnog dometa prvenstveno razvijao za lov na belorepog jelena. Prečnik danceta čahure ”Grendel” identičan je sa prečnikom svog prauzora – sovjetskog metka 5.67mm Mihaila Blјuma. Novi metak je neverovatnom brzinom osvojio komercijalno tržište kao jedno od idealnih rešenja sportsko-lovačke municije.
Od oružja 6.5mm Grendel/5.56mmNATO do NGSW 6,8mm SPC
Bil Aleksander je nakon finalizacije metka, pošao od ideje da Grendel municiju iskoristi na platformi oružja AR-15, odnosno, familiji M-4/M16A2.
Zbog rezantne putanje, postizao se brisani prostor na kompletnoj udalјenosti do cilјa, odnosno, apogej se nije izdizao iznad visine prosečnog cilјa. Grendel je, takođe, zbog svoje dužine i unazad pomerenog težišta, po terminalnom učinku prevazilazio zrno 5.56mm, ispalјeno iz kraćih (karabinskih) cevi. Zbog balističkog koeficijenta, zrno Grendel je prevazilazilo parametre zrna 5.56mm i povećavalo efektivni domet strelca preko 457m.
Iako je zrno 6.5mm imalo odlične karakteristike, ono je raspolagao i određenim manama. Dimenzije američkog metka 6.5mm Grendel bile su, naime, prilagođene puškama AR-15, pa su njegove performanse u odnosu na drugu municiju 6.5mm bile nešto lošije. Čahura, na primer, nije mogla da ”drži” teža zrna a projektil je naglo ”padao” na dalјinama većim od 1100m. Prečnik danceta čahure, veći nego kod metka 5.56mmNATO, zahtevao je primenu nestandardnog zatvarača AR-15. Isti parametar uticao je i na smanjenje kapaciteta standardnog okvira M16/AR-15; Grendelov okvir, dimenzija identičnih sa dimenzijama okvira STANAG za 30 metaka mm, primao je 26 metaka 6.5mm. Balistika bolјa od metka 7.62x51mm diktirala je primenu duže cevi i težeg projektila, odnosno, da bi se postigli isti rezultati iz kraće cevi, moralo se koristiti zrno veće mase. Konačno, novi metak je ostvarivao znatno veće pritiske u komori i cevi od dotadašnje, standardne municije, postavlјajući pred konstruktore dodatne zahteve. Istina, to je bio problem i kod svih drugih novih rešenja, poput 6.8mm Kridmor.
Bil Aleksander je smatrao da bi idealnu zamenu za trenutno američko oružje predstavlјao karabin M-4 sa standardnom dužinom cevi od 370mm, prilagođen municiji 6.5mm ”Grendel”. Aleksander je tvrdio da se problem nešto većih pritisaka može rešiti uvođenjem čelične lakirane čahure. Dalјe, konstruktor je smatrao da bi najjeftinije rešenje predstavlјala ugradnja kompletno novog sklopa zatvarač-cev, na već postojeće oružje, što je bilo lako izvesti jer su karabin M-4 i puška M16 rađeni na modularnom principu. No, problem je predstavlјala cena: na komercijanom tržištu, sklop zatvarača i cevi, bez šine, koštao je oko $650, dok je cena novog karabina M-4 bila – 700 dolara.
No, u traganju za kalibrom između 5.56mm i 7.62mm, oružari Armijske snajperske jedinice Stiv Holand i Kris Marej su razvili novi metak 6.8 SPC (6.8×43mm), koji se mogao koristiti iz okvira M16 a imao je veći letalni učinak pri minimalno uvećanom trzanju oružja od metka 5.56mmNATO. Novi metak je po većini parametara bio vrlo blizak ”Grendelu” ali su fizičke dimenzije približno odgovarale metku 5.56mm NATO, što je olakšavalo proizvodnju oružja. Upravo zbog efekata i parametara koji će naši konstruktori iskoristiti pri kombinaciji municije 7.62x39mm i 6.5mm Grendel, Amerikanci su krenuli u usavršavanje metka 6,8mm i adaptaciju familije Armalajt za njega. Skoro deceniju kasnije, u već navedenom programu NGSW, municija 6,8mm postaće glavni pretendent za osnovni kalibar pešadijskog oružja američke vojske.
Domaća puška 6.5/7.62mm Grendel M19
Domaća namenska industrija pažlјivo je pratila sve izmene i pobolјšanja na međunarodnoj sceni. Stručni tim užičkog ”Prvog partizana” (PPU), inače poznat po odličnoj analizi kretanja na tržištu, još krajem prve decenije 21. veka osvojio je proizvodnju metka 6.5 mm ”Grendel” i plasirao ga u više varijanti. U suštini, Bil Aleksander je 2005. godine lično kontaktirao predstavništvo PPU u SAD sa želјom za saradnjom. Već naredne, 2006, fabrika iz Užica je završila prototipove komercijalnog metka ”Grendel” i poslala ga u SAD na evaluaciju, gde je uspešno prošao sve testove. Ovo najbolјe ukazuje na poverenje koje i globalno najmoćniji proizvođači sistema oruže/municija ukazuju domaćoj namenskoj industriji.
Fabrički tim u kome treba istaći dipl. inž. Mihaila Topalovića, nastavio je usavršavanje iste municije i uskoro je osvojio i proizvodnju metaka 6.5mm Grendel koja su imala početne brzine od 880 m/s i energiju od 2323 J. U suštini, dalјi razvoj je bio iniciran od strane dr Nenada Miloradovića; u saradnji sa kragujevačkom ”Zastavom” započet je rad na vojnom oružju ovog kalibra, a PPU je pristupio konstruktivnim izmenama municije, prvenstveno čahure, sa dancetom ojačanim zbog povećanih pritisaka.
Time je vojno-industrijski kompleks Republike Srbije, sa tehničko-tehnološkog i logističkog stanovišta, dobio mogućnost da pristupi ispitivanju nove puške izgrađene oko uslovno rečeno univerzalne, maloimpulsne municije. Nosilac ideje je bio Sektor za materijalne resurse VRS, u čijem sastavu se nalazi i Vojnotehnički institut. Prateći više decenija rad na razvoju domaćeg pešadijskog naoružanja, autor je imao zadovolјstvo da upozna više generacija konstruktora koji rade kako u namenskoj proizvodnji, tako i u SMR i VTI. Mislimo da nismo subjektivni ako kažemo da su to lјudi sa odličnim poznavanjem materije i trendova koji su bili ili su aktuelni u svetu. O njima se malo zna iako su tvorci proizvoda koji su predstavlјali okosnicu izvoza na ino-tržišta čak i u najtežim periodima, u vreme blokovske podelјenosti ili kada je zemlјa bila pod sankcijama.
Činjenica da Vojska Srbije raspolaže velikom količinom automatskih pušaka M70 u kalibru 7.62x39mm kao i municije za iste, a da proizvođači poseduju odgovarajuće proizvodne linije za iste, pokrenula je stručnjake, prvenstveno konstruktorski tim ”Zastava Oružja” iz Kragujevca, predvođen dipl maš inž Aleksandrom Mladenovićem, da počne rad na modularnom oružju 6.5mm/7.62mm. Treba imati u vidu da je dance Grendelove čahure praktično bilo identično sa dancetom domaćeg vojnog metka 7.62x39mm tako da, za razliku od sistema oružja 5.56mm, prelazak sa jedne na drugu municiju nije zahtevao izmenu zatvarača (čelo identično), nego samo cevi. ”Zastavini” konstruktori su se opredelili za sistem brze zamene cevi bez rasklapanja oružja, pomoću poprečne brave, sa mogućnošću podešavanja eventualnog čeonog zazora. Konačno, pri razvoju modularne puške iskorišćene su i usavršene sve novine primenjene na oružju 5.56mm M21. Tokom razvoja, oružje je stalno usavršavano, što je laicima možda najuočlјivije na kundaku; prve varijante imale su skeletni (kao kod M21), da bi sadašnji model bio opremlјen kundakom po uzoru na najsavremenija svetska rešenja.
Kako se zna da je standardna puška Vojske Srbije, 5.56mm M21, takođe razvijena od strane domaćih stručnjaka u sklopu programa ”Vojnik 21 veka”, potrebno je reći nešto više o tome zašto se pristupilo novom projektu. Kao prvo, trenutno se u našim pešadijskim jedinicama na nivou voda koristi oružje u kalibrima 5.56x45mmNATO, 7.62x39mm, 7.62x54mmR i 7,9x57mm (za snajperske puške). Osnovna ideja je bila da se ”unapredi vatrena moć pešadije i specijalnih jedinica izborom novog metka koji će biti precizniji, imati manji trzaj i bolјu zaustavnu moć na većim dalјinama”, ali, što je veoma važno, i da se prevaziđu logistički problemi oko snabdevanja jedinica različitim tipovima municije (između ostalog, i uvođenjem snajperske puške za metak 7.62x54mmR koji koristi i puškomitralјez M84). Ništa manje nije važno napomenuti da bi uspeh sa modularnom puškom našoj namenskoj industriji pružio šansu za plasman na međunarodno tržište. Tu, na prvom mestu mislimo na veliki broj država azijskog i afričkog kontinenta čije armije koriste oružje sistema AK u kalibru 7.62mm ali i komercijalno tržište SAD. Tako je novo oružje ušlo u sastav projekta “1500+”
Modularna automatska puška (MAP) 6.5/7.62mm je jednostavna i pogodna za rukovanje i prenošenje na bojištu, sa pouzdanom funkcijom i mogućnošću efikasnog uništavanja pojedinačnih i grupnih, nezaštićenih i balističkim prslukom zaštićenih cilјeva, i to: pojedinačnih i grupnih cilјeva, automatskom puškom na dalјinama do 500m, sa verovatnoćom pogađanja 90%; grupnih cilјeva.
MAP M19 kao jedna od kategorija borbenih pušaka objedinjuje dobre osobine prethodnih koncepcija, i svrstava se u kategoriju jurišne puške za tzv. ”prelazni”, odnosno, ”srednji” metak. Ova odrednica upućuje na municiju nešto veće mase i dužine (”vitkosti”) projektila, što neposredno znači bitno povolјnijeg balističkog koeficijenta, sa svim pozitivnim posledicama u smislu pobolјašanja efikasnosti gađanja u oba režima palјbe (jedinačno i rafalno).