ČEHOSLOVAČKI PIŠTOLJ SISTEMA NIKL

ČSZ

Čehoslovački državni zavod u Brnu (Československé státní zbrojovce v Brně, ČSZ) bio je naslednik austrougarskih artiljerijskih radionica u Brno-Zabrdovicama (Brnо-Zábrdovicе). Artiljerijske radionice su u suštini predstavljale filijalu bečkog Arsenala, oficijelno poznate kao “K. u. k. Waffenhauptfabrik – Filiale in Brünn“. Izgradnja “Filijale u Brnu“, u Novoj ulici (Neugasse), započeta je 1916. godine. U novembru 1918.  “Filijalu Brno“ zauzeo je oblasni Nacionalni komitet Čehoslovačke i odmah je prekrstio u “Státní (Československá) zbrojovka a strojírna v Brně“. Naredbom ministra odbrane Milana Štefanika (Milan Rastislav Štefánik, 1880-1919)  №.4434 od 20. januara 1919, zavod je postao državno preduzeće pod neposrednim rukovodstvom Ministarstva odbrane dok se tehničkim i administrativnim pitanjima bavio zaseban Komitet za narudžbine i proizvodnju.  Konačno, zavod je demilitarizovan a radnici su dobili status civilnih lica. 

Pištolj sistema Mauser, nemački patent 250.493

Krajem septembra 1919. rukovodilac zavoda Klement Ružička (Ing. Klement Růžička, 1884-?), pokrenuo je pitanje neophodnosti proširenja proizvodnih pogona i spomenuo je mogućnost kupovine zgrade “Österreichische Tuchlieferungsgesellschaft für das k. u. k. Heer von Offermann, Quittner, Schöller und Konzorten in Wien“ koja se takođe nalazila u Novoj ulici u Brnu. U oktobru iste godine “ČSZ“ je zaista otkupio prostor “Österreichische Tuchlieferungsgesellschaft“ za 11 miliona čehoslovačkih kruna. 

Nemački pištolji sistema Mauser M1910 i M1914

Naredbom ministra odbrane Františeka Udržala (František Udržal, 1866-1938) № 483.910 od 23. marta 1923, zavod je poneo navo ime – “Československé závody na výrobu zbraní akc. spol. v Brně“,a 11. avgusta 1924. Okružni sud u Brnu je u Trgovinski registar upisao naziv “Československá Zbrojovka, akciová společnost v Brně“.

Pištolj Mauser M1910 u rasklopu

Tokom 1921. godine u fabrici u Brnu u manjem obimu je započeta proizvodnja pištolja sistema Nikl (Nickl). No, zbog tehničkih poteškoća, proizvodnja ovog oružja prebačena je u zavod u Strakonjicama (Česká zbrojovka Strakonice).  

Jozef Nikl

Josef Herman Nikl (Josef Hermann Nickl, Ing.) je rođen 16. marta 1872. godine u Gazelmilu, blizu Amberga (Haselmühl, Amberg). Sin kovača u Kraljevskoj bavarskoj fabrici oružja Amberg (Königlich Bayerische Gewehrfabrik in Amberg). Diplomirao na Tehničkom univerzitetu u Mitvajdi (Mittweida). Nikl se 1904. zaposlio kao oružar u fabrici Waffenfabrik Mauser Oberndorf a. Neckar. Tamo je počeo da projektuje poluautomatske pištolje. Postavio je temelje za stvaranje čitavog niza komercijalnih pištolja sa slobodnim zatvaračem u kalibrima 6,35 mm Browning i 7,65 mm Browning (Modeli 1910, 1910/1914 i Neues Modell 1914). Za vreme Prvog svetskog rata, Nikl je razvio vojni pištolj sa zabravljenim zatvaračem kalibra 9 mm Parabellum, koji je kasnije redizajniran za municiju 9 mm Mickl i .45 ACP. Na poligonu u praškom kvartu Orehovka, Nikl je 3. januara 1920. godine pred predstavnicima čehoslovačke vojske demonstrirao uzorke svojih pištolja. U proleće 1920. godine, nakon zaključenja ugovora o licenciranoj proizvodnji i kupovini opreme za proizvodnju, u Čehoslovačkoj državnoj oružničkoj fabrici (ČSZ) učestvovao je u serijskoj proizvodnji većine čehoslovačkih pištolja (Model “N“,  M1922, M1924). Preminuo u Oberndorfu 26. marta 1946.

Pištolj Mauser M914 u rasklopu

Pištolj sistema “N“ (Nikl) – vojni pištolj vz.22 

Pištolj sistema Mauser-Nickl 

Nakon izbijanja Velikog rata, Jozef Nikl se usmerio na konstrukciju pištolja sa bravljenjem pomoću dve bradavice a na bazi kratkog trzanja cevi i rotacije oko ose. U reklamnom materijalu kompanije “Mauzer“ prikazan je pištolj Nikl, razrađen tokom rata, za municiju 9h19 mm Parabellum, koji se sastojao od 36 delova. Na levoj strani navlake nalazio se natis “Waffenfabrik Mauser A. G. / Konstruktion N.“ i “N. Waffenfabrik Mauser A. G. / Konstruktionsdatum 17. 2. 1915“. “Waffenfabrik Mauser A. G.“ je17 aprila 1916. dobila dobila patentni list za ovo rešenje i iste godine započela serijsku proizvodnju.

Pištolj Mauser-Nickl, nemački patenti 300.109 i 365.866

Osim osnovnog modela u kalibru 9mm Parabellum, “Waffenfabrik Mauser A. G.“je razradila i varijantu za metak 9mm Nickl. “9mm Nickl“ je u suštini bio metak 9х17mm (9mm “kratki“, 7,65mm Browning) prerađen smanjivanjem prečnika danceta čahure na prečnik metka 7,65х17mm (7,65mm “kratki“, 7,65-mm Browning). U ovom periodu fabrika “Mauzer“ je izradila i minimum jedna primerak pištolja Mauser-Nickl u kalibru .45 ACP. Do kraja aprila 1918, municija 9mm Nickl se proizvodila u berlinskom Deutsche Waffen- und MunitionsfabrikenAG (DWM), nakon čega je dalja izrada poverena austrijskom Hirtenberger Patronen-, Zündhütchen- und Metallwaarenfabrik A.G. 

Upravnik  “Československá státní zbrojovka“ (ČSZ), inženjer Klement Ružička, 19. decembra 1919. je sa firmom “Waffenfabrik Mauser A. G.“započeo pregovore o proizvodnji pištolja u Čehoslovačkoj, u Strakonjicama (Česká zbrojovka Strakonice, ČSZ). Tokom istog meseca “ČSZ“je čehoslovačkom Ministarstvu odbrane (МNО) predložila da se pištolj sistema Nikl patentira u zemlji i da se sprovedu poligonska ispitivanja.Prag je, naime, raspolagao samo patentom nemačke fabrike iz Oberndorfa (1922 godine naziv nemačkog “Waffenfabrik Mauser A.G Oberndorf a/N“ zamenjen je nazivom “Mauser-Werke A. G.“).

Pištolj Mauser-Nickl, jugoslovenski patent 958

Prva prijava za patentiranje “Izvlakača za poluautomatski pištolj“ (Vytahovač pro samočinné pistole) podneta je čehoslovačkom državnom patentnom zavodu 30. decembra 1919, а 20 februara 1921. dobijen je patentni list  №3507. Istoga dana dobijen je i patentni list №3508 pod nazivom “Obarača i sistem bravljenja pištolja“ (Spouštěcí a zajišťovací zařízení pro samočinné pistole) za mehanizam za opaljivanje sa orozom (udaračem) otvorenog tipa. Rešenje se zasnivalo na nemačkom patentu izdanom 24. decembra 1908. na ime fabrike “Mauzer“ a odgovaralo je i austrijskom patentu №47930. Konstrukcija je u Nemačkoj bila zaštićena i austrougarskim dopunskim patentom №50.549 od 28. oktobra 1909. (“Pištolj sa slobodnim zatvaračem i mehanizmom za okidanje na principu udarača“). 

Pištolj Mauser-Nickl, jugoslovenski patent 1879

Prijava za treći čehoslovački patent pod nazivom “Poluautomatski pištolj sa kretanjem navlake-zatvarača duž vodećih žlebova na ramu“(Samočinná pistole se závěrovým šoupátkem vedeným na rukojeti), podneta je 30 decembra 1919. a patent №3869 (sa nemačkim prioritetom 4 marta 1921) obijen je 20. marta1921. Čehoslovački patentni zavod je 20. jula 1921. overio sledeći patent №4475 “Mehanizam za sprečavanje odskoka zatvarača pištolja“ (Zařízení na zamezení odskoku závěrového šoupátka u samočinných bambitek);  20. oktobra 1920. izdat je i patent №1862, a 20. avgusta 1921. – dopunski list №4798.

Kada je u decembru 1919. čehoslovačka armija pokrenula pitanje izbora domaćeg službenog pištolja, “ČSZ“  je predložio da demonstrira oružje zasnovano na Niklovom sistemu. U tom cilju je 3. januara 1920. oformljena vojna komisija, koja je na poligonu u praškom rejonu Orehovka (v Praze na Ořechovce) testirala tri pištolja: Mauser-Nickl razvijen oko metka 9х19mm Parabellum, pištolj “Praga“ prilagođen municiji 7,65х17mm fabrike “Paga“ iz praškog rejona Vršovice (Zbrojovkа Praga v Praze-Vršovicích), te pištolj konstruktora Alojza Tomiške (Alois Tomiška, 1867-1946) u istom kalibru (9х17mm) a koji je predložio “Škodin“ zavod. Nakon testova, Komisija je došla do zaključka da se najbolje pokazalo oružje sistema Nikl pa je, radi daljih ispitivanja, naručila po 10 pištolja  9х19mm Parabellum i 9х17mm Browning.

Pištolj 9mm Mauser-Nickl, proizvodnja Waffenfabrik Mauser A.G. /Oberndorf a.N

Da bi izašla u susret zahtevima vojske, “ČSZ“ je u martu 1920. sa zavodom “Mauser“ zaključila ugovor o isporuci mašina za proizvodnju pištolja u vrednosti od 1,5 miliona čehoslovačkih kruna. Dve kompanije su 1 maja 1920. takođe zaključile i licencni ugovor za korišćenje prava na patente poluautomatskog pištolja Mauser-Nickl. “Mauser“ se obavezao da fabrici u Brnu usupi pravo eksploatacije istih a “ČSZ“ je dobio isključivo pravo na proizvodnju oružja u Čehoslovačkoj. Česi su bili dužni da za prvih 50.000 proizvedenih pištolja firmi u Oberndorfu isplate nadoknadu od 10 nemačkih maraka po jedinici, za drugih 50.000 – 8 maraka, a nakon toga, po 6 maraka po proizvedenoj jedinici. Zanimljivo je da je paragrafom §3 licencnog ugovora od 1 maja 1920, “ČSZ“ zadržala pravo na proizvodnju pištolja “Mauser-Nickl“ za Kraljevinu SHS (od 1929 – Jugoslavija) kako u češkom zavodu u Brnu, tako i u Vojno-tehničkom Zavodu u Kragujevcu. Čehoslovačka je, naime, kao član Male Antante, planirala proizvodnju pištolja za ili sa Kraljevinom Jugoslavijom. Paragraf §3 je u licenci ugovor ubačen zato što je Waffenfabrik Mauser AG  još 30 marta 1921. patentnom zavodu Kraljevine SHS podneo prijavu, a 1. juna 1922, dobio patent №.958 (za pištolj Mauser-Nickl) pod nazivom “Pištolji, koji se sami od sebe pune (poluautomatski pištolj)“ (sa nemačkim prioritetom od 17 aprila1916). Osim toga, “Mauser“ je dobio i jugoslovenski patent №1872 pod nazivom “Zatvarač za pištolje sa automatskim punjenjem (poluautomatske pištolje), kod kojih se zatvaračeva uvlaka (navlaka) vodi po drški (navlaci)“sa dopunskim patentom №1879 od 1 maja 1923. godine.

Municija 9mm Nickl i 9х17mm M24 čehoslovačke proizvodnje

“ČSSZ’ je iz Nemačke dobila 220 mašina, što je garantovalo proizvodne kapacitete od 100 pištolja na dan. Mašine su bile postavljene u objektu u Brnu, u Novoj ulici; na I spratu su razmešteni strugovi, na II se nalazila ručna dorada a u prizemlju – pištoljsko strelište od 25 metara. Kovačnica se nalazila u delu grada Zabrdovica (Zábrdovice, bivša austrougarska artiljerijska radionica), odakle su se polufabrikati, tramvajskim šinama, transportovali do pogona u Novoj ulici.Serijska proizvodnja u fabrici u Brnu započeta je u novembru 1920, kada je vojnoj komisiji konačno dostavljeno 20 pištolja Mauser-Nickl naručenih 3. januara. Komisija za pešadijsko naoružanje je istog meseca oružje u oba kalibra – 9х19 i 9х17mm – testirala na poligonu u Milovicama (Milovice, grad kraj Praga).

Čehoslovački pištolj 9x17mm Nickl (“N“, vojni pištolj vz.22), proizvodnja Československá státní zbrojovka

Opitni pištolji su na levoj strani navlake imali natpis “9mm.N. / Čs.st.zbrojovka, Brno“.

TTZ pištolja Nikl, ser. br. 6, proizvodnja “ČSZ“ Brno:

Metak: 9х19 mm Parabellum

Kalibar: 9 mm

Ukupna dužina: 179 mm

Visina: 143 mm

Širina: 29,8 mm

Dužina cevi: 101 mm

Broj žlebova (uvijanje udesno): 6

Kapacitet okvira: 8 metaka

Masa bez municije: 820 g.

Za razliku od rezultata zabeleženih 3 januara 1920. u Orehovki, u Milovicama se Niklova konstrukcija pokazala manje uspešnom. Kao “Ahilova peta“ pištolja pokazala se ekstrakcija čahura. Deo krivice za ovu manu snosila je municija domaće proizvodnje ali, osnovni razlog je predstavljala sama konstrukcija oružja. Tako je Komisija zaključila da prototipovi apsolutno ne zadovoljavaju postavljene zahteve i vraćeni su u Brno na preradu. Pri tome, za dalja ispitivanja prednost je data oružju u kalibru 9mm Browning (9х17mm). Što se tiče municije, već je rečeno da je Nikl u Oberndorfu projektovao i pištolj i metak “9mm Nickl“. No, kako se ova municija proizvodila samo u austrijskom zavodu u Hirtenbergu, Čehoslovačka je bila primorana da je uvozi. Osim rashoda vezanih sa uvozom, na testovima se pokušaj domaće  izrade iste municije pokazao neuspešnim, tako da je razumljivo što se vojska opredelila za standardni metak. 

Pištolj Nickl za metak 9mm Nickl, proizvodnja Waffenfabrik Mauser A.G. /Oberndorf a.N

No, kako municija 9х17mm nije zahtevala bravljenje, pištolj, sa zaokretanjem cevi za 30° i bradavicama, pokazao se nepotrebno komplikovanim. 

“ČSZ“  je 3. maja 1921. završila oko 500 pištolja delimično dorađenih prema zahtevima Komisije za streljačko naoružanje u Milovicama. Početkom maja iste godine na praškom poligonu Kobyliská střelnice sprovedeno je testiranje gotovog oružja. Sada su rezultati bili nešto povoljniji ali je Komisija ipak imala neke primedbe: zahtevala je izmenu izbacača i udarne opruge. Uz ovaj uslov, od  “ČSZ“ je naručeno 1000 pištolja, od kojih je 500 bilo predviđeno za trupna ispitivanja. Od rezultata trupnih ispitivanja zavisilo je da li će se pištolj Nickl (oznašenih kao pištolj “N“) uvesti u naoružanje čehoslovačke armije. 

Do maja 1921. godine je 1000 pištolja “N“ bilo završeno i predato Artiljerijskom komitetu na uvid. Komitet je o ovome izvestio Odeljenje za planiranje i proizvodnju Ministarstva odbrane. No, problemi su nastali kada je predmet dospeo do Ministarstva finanasija, koje nije bilo u stanju da odmah obezbedi sredstva za isplatu izrađenog oružja. Konačno, u septembru 1921. zavod u Brnu je dobio informaciju da je obezbeđen novac za isplatu 1000 pištolja “N“ 9х17 mm.

 Oružje “N“ je u avgustu prošlo surovu probu tokom trupnih isptivanja; iz svakog stototog, proizvoljno odabranog pištolja ispaljeno je po 1500 metaka bez ikakvih zastoja i posledica. No, Komisiju je brinulo primenjeno konstruktivno rešenje prema kome je, posle ispaljenja poslednjeg metka, zatvarač ostajao u zadnjem položaju sve dok se ne ubaci novi, pun okvir. Vojska je želela da se zatvarač otpusti čim se izvuče prazan okvir. Ova želja će im biti ispunjena znatno kasnije, na modelu vz.1924. 

Detalji pištolja Nickl (“N“, vz.22)

 Početkom 1922 godine intenziviran je rad na modifikaciji pištolja Nickl. Važnu ulogu tokom ovih napora imali su rukovodilac Tehničkog odeljenja Ministarstva odbrane, pukovnik-inženjer Vinčenc Vrba (Vincenc Vrba, 1878-?) i njegov zamenik, štabni kapetan Jaroslav Potešil (Jaroslav Potěšil). Na njihov predlog, “ČSZ“ je izradio dve varijante pištolja (№.№ 1 i 2), koje je 2. februara 1922. u Ministarstvo odbrane doneo lično direktor zavoda, Klement Ružička. Novi prototipovi (takođe sa zabravljivanjem zatvarača) imali su cevi istog spoljnjeg prečnika po celoj dužini (cev I i II varijante pištolja Nickl je na zadnjem delu imala uvećan prečnik), ojačanu navlaku-ztvarač, izvlakač sa desne strane zatvarača te oroz sa većim radijusom glave, bez otvora u sredini. Unutrašnji prečnik cevi između polja iznosio je 8,79 mm (+0 -0,02 mm), a između žlebova – 8,98 mm (+0 -0,02 mm). Na drugom prototipu (№.2), udarač je bio smešten u kanalu zatvarača i obezbeđen čivijom a na dnu okvira je postavljena nepokretna alka za temnjak. Ispitivanje prototipova izvršila je Komisija za streljačko oružje iz Milovica i Inženjerijsko odeljenje Ministarstva odbrane.Komisija iz Milovica je 18. februara 1922. naručila još 10 pištolja №.№ 1 i 2 radi dodatnih ispitivanja. U martu 1922, Komisija se svojim rešenjem №.548458 konačno opredelila za varijantu №2 sa nekoliko izmena, predloženih još tokom ispitivanja. 

Dopisom №54.2348 od 20. aprila 1922 naručeno je 19.000 pištolja “N“ (varijanta №2), sa rokom isporuke najkasnije do 31. decembra 1922 godine. Komisija je 19. juna 1922. zvanično predložila sa sa u naoružanje čehoslovačke armije uvede pištolj Nickl pod zvaničnim nazivom “vojni pištolj M.1922“ (Аrmádní pistole vz. 22) ili, skraćeno,“pištolj M22“ (Pistole vz. 22).

Nakon ove odluke, pristupilo se izboru proizvođača, od kojih su u obzir dolazili “Zavod Brno“ (Zbrojovka Brno), “Češki zavod“ (Česká zbrojovka) i “Zavod Prag“ (Zbrojovka “Praga“). Ministarstvo odbrane je 19. februara 1923. donelo odluku da se prozvodnja pištolja M22 prebaci iz Brna u Strakonjice. 

Naziv „Česká zbrojovka“ prvi put se javlja tokom 1922. godine. To ime je poneo novi zavod u Strakonjicama (Južna Češka), koji je tri godine ranije započeo proizvodnju oružja na nemačkim mašinama, po nemačkim tehničkim srtežima i uz učešće nemačkih stručnjaka koji su u Čehoslovačku dospeli iz fabrike “Mauser“, Oberndorf, posle demilitarizacije Nemačke nakon završetka Velikog rata. Paralelno za fabrikom u Strakonjicama, započeo je rad i zavod u Pragu – “Zbrojovka Praga“.  Fabrike u Strakonjicama i Pragu proizvodile su pištolje сz.22, сz.24 i cz.27. Tokom 1936. godine izgrađena je nova fabrika za proizvodnju oružja u Uherskom Brodu (Južna Moravska) kao filijala zavoda iz Strakonjica. Upravo će zavod u Uherskom Brodu kasnije postati glavni proizvođač češkog oružja i glavni nosilac naziva „Česka zbojovka“. No, ovde se do rata i tokom Drugog svetskog rata pištolji nisu proizvodili.

Zahvaljujući čestim izmenama, u suštini su postojale tri varijane (tipa) pištolja “N“ (Nickl, vz.22, M22).

TTZ pištolja “N“ (vojni pištolj vz. 22) I tip

Metak: 9х17mm (9mm Browning)

Kalibar: 9mm

Ukupna dužina: 147mm

Visina: 124mm

Širina: 26,8 mm

Dužina cevi: 86,9 mm

Broj žlebova, uvijanje udesno: 6

Kapacitet okvira: 8 metaka

Masa praznog pištolja: 560 g.

Natpis na levoj strani navlake: “9mm.N. / Čs.st.zbrojovka, Brno“. 

Žandarmerijski pištolji imali su oznaku “ČET.“ (Četnictvo, Žandarmerija)

Period proizvodnje:1921g.

Dijapazon serijskih brojeva: 11 – 500?

TTZ pištolja “N“ (vojni pištolj vz. 22) II tip

Metak: 9х17mm (čehoslovački metak vz. 22)

Kalibar: 9mm

Ukupna dužina: 153mm

Visina: 123mm

Širina: 27,5mm

Dužina cevi: 87,1mm

Broj žlebova, uvijanje udesno: 6

Kapacitet okvira: 8 metaka

Masa praznog pištolja: 630g. 

Natpis na levoj strani navlake “9mm.N. / Čs.st.zbrojovka, Brno“.

Period proizvodnje: 1921-1923.

Dijapazon serijskih brojeva: 890 – 10.000

TTZ pištolja “N“ (vojni pištolj vz. 22) III tip

Metak: 9х17mm (čehoslovački metak vz. 22)

Kalibar: 9 mm

Ukupna dužina: 155 mm

Visina: 123 mm

Širina: 28 mm

Dužina cevi: 87,1 mm

Broj žlebova, uvijanje udesno: 6

Kapacitet okvira: 8 metaka

Masa praznog pištolja: 640g.

Natpis na levoj strani navlake: “9mm.N. / Čs.st.zbrojovka, Brno“.

Period proizvodnje: 1922-1924.

Dijapazon serijskih brojeva: 10.000 – 21.000

Branko Bogdanovic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Sadržaj je zaštićen !!